Jezik

sr

en

Slučaj fabrike Galenika: Propadala zbog dugova, prodata ispod cene, dok sudski procesi kako su dugovi nastali traju godinama

Gde su u lancu međusobne trgovine, dugovanja i potraživanja nestale desetine miliona evra– na to pitanje odgovor bi trebalo da daju maratonska suđenja bivšem direktoru Galenike iz redova SPS-a Nenadu Ognjenoviću, kao i predstavnicima privatnih veledrogerija. Prvostepena u slučaju “Galenika 2” najavljena je za sredu, osam godina od početka istrage i nakon šest godina suđenja. Galenika je u međuvremenu prodata 2017. godine a ta privatizacija je, prema istraživanju Insajdera, po mnogo čemu bila sporna. Kao prezaduženo preduzeće Galenika je prvo ponuđena za evro, kupac do kog vodi čak 13 povezanih preduzeća, ponudio je daleko više od toga, a država je sa druge strane oprostila najveće dugove. 

Galenika
Galenika

Fabrika lekova Galenika osnovana je 1945. godine. Prodata je 2017.godine.

U vreme privatizacije, Galenika je imala 177 registrovanih proizvoda, 163 leka koja se izdaju na lekarski recept i 14 proizvoda koji se nalaze u tzv. „slobodnoj“ prodaji. Najznačajniji brendovi Galenike su: Palitrex, Diklofen, Sinacilin, Bensedin, Ksalol,  Pantenol, Oligovit i brojni drugi.

Galenika poseduje 41,9 hektara građevinskog zemljišta u Beogradu kao i zemljište u  Nišu, Babušnici, Sopotu i Novoj Varosi ukupne površine 2,3 hektara.

 U njenom vlasništvu je i 59 objekata u koje spadaju: magacini, apoteke, poslovne zgrade i četiri fabrike: Fabrika čvrstih farmaceutskih proizvoda, Fabrika lekova, Fabrika parafarmaceutike i Fabrika dentalnih proizvoda.

Firme u kojima Galenika ima većinski deo ili celokupno vlasništvo su:  Galing doo, Galenika Banja Luka doo, Galenika Crna Gora doo i Galenika Klirit doo iz Zemuna.

Sve ovo prodato je u procesu privatizacije 2017. godine zbog procene koja je pokazala da je Galenika zadužena više nego što je vrednost imovine koju poseduje, država se odlučuje za model privatizacije po kojoj se prodaje kapital. U tom slučaju kupac nasleđuje i dugove ali i imovinu. Početna cena kapitala fabrike, koju je odredila država, bila je 1 evro. Prodata je, zvanično, kompaniji Elius iz Luksemburga za 16 miliona evra uz obavezu vraćanja duga bankama u iznosu od 25 miliona evra i obavezna ulaganja u iznosu od 5,5 miliona evra.

 Sporno je međutim to što je, prema istraživanju Insajdera, država neposredno pre prodaje praktično otpisala najveći deo duga.

 U Ministarstvu privrede koje je bilo zaduženo za privatizaciju Galenike tvrde da ništa nije sporno i da je sve što se desilo, kada je u pitanju prodaja fabrike lekova, bilo jedino moguće.

Medjutim, na osnovu prikupljene dokumentacije i analize koju su uradili novinari Insajdera država prilikom oglasa za prodaju nije pokazala realno stanje. Prikazan je dug iznad visine imovine u iznosu od 152 miliona evra, a realno je bio posle otpisa duga oko 40 miliona evra. Tender je sporan iz više razloga, kupac je formalno poznat ali do krajnjeg vlasnika vodi 13 povezanih firmi.

Sve o tome kako je i kome prodata Galenika, kako su oprošteni dugovi, ali i kako su nastajali pogledajte u serijalu Insajdera “Rasprodaja pod zavetom ćutanja”.

Tri istrage, dva suđenja, odgovora još nema

Zbog sumnje da su zloupotrebe razog gomilanja dugova u Galenici u periodu od 2008. Do 2012. godine  vođenje su čak tri istrage.  Na samom početku istraga nadležni su obećavali da će biti otkriveno gde je otišao novac, a ukupno tri istrage odnosile su se na čak 120 miliona evra.

Ognjenović je u januaru ove godine prvostepeno osuđen u postupku “Galenika 1” na šest godina zatvora, odnosno godinu i po dana manje koliko proveo u pritvoru tokom istrage.

Izricanje presude u postupku “Galenika 2” zakazano je za sredu.

Sve vreme Ognjenović negira da je novac izvučen iz Galenike.

Trećom istragom bio je obuhvaćen i Dejan Backović, funkcioner SPS-a, koji je u spornom periodu bio predsednik Upravnog odbora Galenike, ali epilog nije poznat. U istrazi su, između ostalih, kao svedoci saslušani i funkcioneri SPS-a Ivica Dačić i Branko Ružić, kao i bivši minister ekonomije Mlađan Dinkić.   

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.