Jezik

sr

en

Suđenje za paljenje Ambasade SAD ponovo odloženo - korona usporila postupak

Pred Višim sudom odložen je još jedan pretres na suđenju petorici nekadašnjih šefova u policiji zbog propusta u obezbeđenju tokom i posle mitinga „Kosovo je Srbija” 2008. godine, kada je zapaljena Ambasada SAD u Beogradu. Današnje suđenje nije održano zbog bolesti advokata odbrane i jednog okrivljenog. Sudija Ivana Ramić zakazuje suđenja svakog meseca, ali uprkos tome postupak je obeležen odlaganjima zbog odsustva optuženih ili njihovih branilaca, uglavnom zbog bolesti povezanih sa koronavirusom.

Viši sud u Beogradu / Foto: Srđan Ilić
Viši sud u Beogradu / Foto: Srđan Ilić

Novi pretres zakazan je za 1. jun, a sudija je već odredila i datum u julu. Tako se očekuje da će praktično nakon godinu dana od početka postupka i poslednji okrivljeni izneti odbranu. Tek nakon toga i sud i javnost će moći da čuju dokaze optužbe i okrivljenih, koji bi trebalo da rasvetle događanja posla mitinga „Kosovo je Srbija”, odnosno ko je dozvolio divljanje na ulicama Beograda pre više od 13 godina.

Postupak protiv petorice policijskih funkcionera koji su komandovali policijom u noći napada na ambasade počeo je u junu 2020. godine. Odbranu su do sada iznela četiri optužena i svi su negirali da su izvršili krivično delo tako što su propustili da obezbede Ambasadu SAD. Još se čeka da odbranu iznese Bojan Marković, koji je u vreme paljenja Ambasade bio komandant odreda žandarmerije u Kraljevu.

Na suđenju je najavljen veliki broj svedoka i dokaza koji još nisu došli na red.

Tako više od 13 godina nakon napada na diplomatska predstavništva i paljenje Ambasade u centru Beograda nisu osuđeni ni napadači ni nalogodavci ni oni koji su ambasade ostavili nezaštićene. 

Načelnici policije tvrde da nisu bili odgovorni

Optuženi, tadašnji policijski funkcioneri, svaki za sebe naveli su da nisu odgovorni i da nije bilo propusta.

Prvooptuženi Slobodan Vukolić, bivši načelnik Uprave policije Beograda, koji je rukovodio štabom koji je formiran zbog mitinga, naveo je da nije imao ovlašćenja da upravlja policijom, te da je imao svoje nadređene.

„Bio sam samo 'spiker', a informacije koje sam dobio sa terena prenosio sam starešinama i obrnuto”, govorio je u svoju odbranu Vukolić.

Vukolić je tvrdio da nije mogao da izdaje komande specijalnim snagama policije, Žandarmeriji, SAJ i PTJ, jer naređenja izdaje samo direktor policije.

„Preko radio-veze čuli smo da se deo demonstranata izdvojio i pošao prema Ulici kneza Miloša, na šta je Stevan Bjelić rekao da policija treba da se pomeri, da ne bi iritirala protestante”, ispričao je Vukolić, pominjući tadašnjeg načelnika beogradske policije koji je takođe optužen.

Tadašnji načelnik beogradske policije Stevan Bjelić, iznoseći odbranu naveo je da je upravo Vukolić bio na čelu štaba i da je „njegova bila zadnja”.

„Tog dana sam došao u prostorije štaba oko 18 sati, a pre toga je bio događaj kod turske ambasade. Bio sam u štabu oko sat vremena. Nisam imao obavezu da budem u štabu ni po čijem naređenju, ni po planu. Vukolić je tog dana bio na čelu štaba, on je izdavao naređenja, a sledili su ga članovi štaba“.

Bivši načelnik beogradske policije tvrdio je da toga dana nije imao nikakvu odgovornost za dešavanja na mitingu, i da je bio skoncentrisan na izveštavanje direktora policije Milorada Veljovića.

Ko je rekao policiji da se povuče i ko je ostavio ambasadu SAD nezaštićenom ostalo je nejasno i nakon odbrane Mladena Kuribaka, tadašnjeg načelnika Uprave policije. Ovaj nagrađivani general policije u penziji izjavio je da nema nikakve veze sa paljenjem Ambasade i da uopšte nije bilo propusta u radu policije, niti u radu štaba i organizaciji obezbeđenja skupa. I on je te večeri bio u štabu.

„Tokom ovog događaja boravio sa u PU Beograd, kao osoba od poverenja Direktora policije Milorada Veljovića da bih ga neposredno informisao o svemu”, rekao je Kuribak.

Više tužilaštvo prvu optužnicu protiv policijskih funkcionera podiglo je u aprilu 2017, gotovo deset godina nakon paljenja ambasade SAD.   

Ni to nije bilo dovoljno vremena, pa se čekalo još gotovo dve godine da sud potvrdii optužnicu.

U javnosti se već godinama spakuliše da je neko ipak naredio policiji da ne štiti amabsade, ali na to pitanje optužnica ne nudi odgovor.

Iz ove optužnice proizilazi samo da policija nije postupila po šifrovanoj depeši Direkcije policije od 20. februara 2008 i Planu obezbeđenja javnog skupa koji je sačinila Uprava za grad Beogard 21. februara 2008.

Prema tom planu, odredi Žandarmerije trebalo je da zapreče raskrsnicu Nemanjine i Kneza Miloša, kod Vlade Srbije i tako spreče učesnike skupa da dođu do ambasada. Takvo naređenje nije izdato odredima Žandarmerije, a kada im je naređeno da zaštite ambasadu krenuli su na drugu stranu.

Godinama je poznato da je jedinica koje je obezbeđivala Ambasadu SAD povučena, ali nije poslata druga jedinica da je zaštiti, ali je bilo nepoznato ko je tako nešto naredio.

Insajder 2009. objavio da je policiji naređeno da se povuče

Prema istraživanju Insajdera iz 2009, policijskoj jedinici koja je obezbeđivala Ambasadu naređeno je da se povuče oko 18.25, a druga jedinica nije došla da zaštiti objekat. Ambasada Nemačke ni u jednom trenutku nije bila zaštićena.

Prema navodima optužnice, naređenje za povlačenje jedinice ispred Ambasade SAD dao je Slobodan Vukolić, načelnik štaba, pri čemu nije izdato naređenje ni jednoj drugoj policijskoj jedinici da je zameni. Tako je objekat ambasade SAD ostao neobezbeđen.

Ostaje nejano ko kome i zbog čega nije naredio da zaštiti ambasadu ali i poznato da je Protivteroristička jedinica prva došla do objekta Ambasade SAD, koja je već bila zapaljena, i uspostavila red.

Nepoznato i ko je zapalio ambasadu

Pred Višim sudom u Beogradu sudilo se i sedmorici optuženih za napad i paljenje Ambasade, a četvorica od njih su prvobitno osuđena na uslovne kazne. Sredinom januara 2019. godine Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je ove uslovne kazne, a na sajtu suda je tada objavljeno da je ovakva odluka doneta zbog nedostatka dokaza. Istom odlukom, još trojici ranije osumnjičenih potvrđene su oslobađajuće presude. 

Diplomatska predstavništva u Beogradu napadnuta su 21. februara 2008. posle mitinga „Kosovo je Srbija“ koji su organizovali tadašnja vlada Vojislava Koštunice i Skupština Srbije. Miting je završen nešto posle 18 sati. Grupa huligana odvojila se i krenula Ulicom kneza Miloša. Prvo je napadnuta Ambasada Turske, da bi nešto posle pola sedam bila napadnuta i zapaljena Ambasada SAD i Ambasada Nemačke. U požaru u Ambasadu SAD smrtno je stradao Zoran Vujović, jedan od demonstranata. U neredima nakon mitinga povređeno je 78 građana i 52 policajca.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.