Jezik

sr

en

Paljenje Ambasade SAD u Beogradu do danas bez utvrđene političke pozadine (VIDEO)

Suđenje za paljenje američke ambasade petorici nekadašnjih šefova policije, sudeći prema optužnici, neće odgovoriti na pitanje da li je i ko policiji naredio da ne reaguje, da ne zaštiti ni imovinu, pa ni živote nakon mitinga „Kosovo je Srbija”. Ostaje mogućnost da će kroz dokazni postupak načelnici policije, koji se nalaze na optuženičkoj klupi, barem u svoju odbranu pokušati da objasne zašto su i po čijem nalogu pre više od trinaest godina propustili da zaštite diplomatska predstavništva.

Insajder: Paljenje Ambasade SAD
Foto: Insajder / Paljenje Ambasade SAD

Insajder je još 2009. godine u emisiji (Ne)moć države objavio da su policijske jedinice povučene iz ulica koje su okruživale ambasade i tako je omogućeno huliganima da pola sata neometano napadaju diplomatska predstavništva i zapale Ambasadu SAD-a.

Do danas nije poznato ko je doneo ovu, pokazaće se, političku odluku. Prema saznanjima Insajdera, dan pre velikih demonstracija održan je sastanak svih službi MUP-a i BIA, na kojem je, dogovoreno da se obezbede sva diplomatska predstavništva i da se sačuva sva imovina. Iz tadašnjeg MUP-a sve diplomate dobile su uveravanje da je sve pod kontrolom, da će se Srbija pridržavati međunarodnih obaveza i sačuvati sve strane ambasade. To se nije i ostvarilo.

Da je reč o političkoj odluci svedočio je u intervjuu za Insajder i nekadašnji generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović još 2009. godine.

Insajder: Da li hoćete da kažete da je paljenje američke ambasade bila politička odluka?

Vladimir Božović: Pa neka vrsta političke odluke ili nesposobnosti da se u tom trenutku reaguje kako je moralo da se reaguje, a to je da se zaštiti ta i svaka druga ambasada. Kao što ste rekli, ja sam bio među prvim, tu, ljudima koji su bili u redu sa mitropolitom Amfilohijem, desno su bili gospoda Nikolić i Todorović, čini mi se, iz Radikalne stranke, tada su bili zajedno. Levo je bio premijer Koštunica i njegov šef kabineta Nikitović i mene su neki ljudi iz policije zvali, neki ljudi drugi, video sam gospodina Nikitovića kako intenzivno razgovara. Onda je on prišao do mitropolita Amfilohija, rekao da policija ne može da brani ambasade, da ne može da brani ambasadu Amerike da ne bi stradali ljudi i da je najbolje da se povuče policija i da to tako prepusti.

B92: To kaže Nikitović?

Vladimir Božović: Mitropolitu... Ja sam to shvatio više kao nešto, traženje nekog njegovog mišljenja ili suda. Na šta je mitropolit rekao da treba čuvati živote, naravno. Svačiji život i svetinja života je najvažnija, pretpostavljam, za njega i za mene i za svakog čoveka. Ja sam onda, kada sam uporedio informacije koje sam ja dobio, rekao mitropolitu da policija mora da zaštiti ambasade sve, pa i američku, jer će se onda u protivnom jedan veličanstven narodni skup pretvoriti u nešto suprotno i da, ako on može, da to svoje mišljenje kaže i mislim da je on u tom hodu, mi smo dakle išli u koloni, i rekao gospodinu Nikitoviću.

Božović je rekao da to sve treba utvrditi i da on govori ono što je čuo, ali ispostavilo se da to nikada nije utvrđeno. Aleksandar Nikitović preminuo je 2016. godine i nepoznato je da li je ikada ispitan u vezi sa ovim događajem.

Godinama se javno postavljalo pitanje zbog čega, nakon povlačenja policije, nije reagovala žandarmerija iako je baš to bilo predviđeno posebnim planom rada za događanja tokom i nakon mitinga „Kosovo je Srbija”, koji je označen kao događaj visokog rizika. 

Tadašnji komandant žendarmerije Borivoje Tešić preminuo je u martu 2017. On je godinama označavan kao čovek koji te večeri nije odgovarao na pozive iz štaba, dok je on govorio da se nada da će ceo slučaj biti razrešen pred sudom tvrdeći da je on te večeri bio isključen iz lanca komande.   

Optužnica za paljenje ambasada protiv policijskih načelnika, po kojoj se danas sudi,  podignuta je prvi put u aprilu  2017. i u njoj se ne govori o političkom uticaju na policiju te večeri.

Ostalo je zabeleženo da predstavnici tadašnje vlasti iz DSS i Nove Srbije nisu smatrali da se bilo šta strašno dogodilo. To je izazvalo i sukob na sednici Vlade Srbije koja je održana u danima nakon mitinga „Kosovo je Srbija”.

Tadašnji ministri sporta i odbrane, ujedno funkcioneri G17 Plus i Demokratske stranke, Snežana Samardžić Marković i Dragan Šutanovac, nazivali su one koji su divljali po gradu huliganima i tražili utvrđivanje odgovornosti za uništavanje imovine i povređivanje ljudi, pre svega policajaca. Tadašnji premijer Vojislav Kostunica i ministar Velimir ilić odgovarali su da se radi o sportistima, mladim ljudima koji su „štitili međunarodno pravo”.

Koliko je paljenje diplomatskog predstavništva u Beogradu ozbiljno političko pitanje svedoči činjenica da Ambasada SAD već godinama traži razrešenje ovog slučaja, ali i otkrivanje onih koji su iz pozicije vlasti bili akteri tog događaja.

„Važno je uvažiti činjenicu da neki pojedinci nisu ispunili svoje zakonske dužnosti, što se odnosi i na srpsku policiju koja se povukla sa svojih pozicija u blizini zgrade Ambasade neposredno pre samog napada. Takođe je od vitalne važnosti otkriti koje osobe na vlasti su možda bili uključene u ovaj protivzakoniti čin sa tako tragičnim posledicima“, navodi se u jednom od saopštenja Ambasade SAD nakon što je počelo suđenje petorici šefova policijske.

Diplomatska predstavništva u Beogradu napadnuta su 21. februara 2008. posle mitinga „Kosovo je Srbija“ koji su organizovali tadašnja vlada Vojislava Koštunice i Skupština Srbije nakon jednostrane odluke Prištine da proglasi nezavinost Kosova. U požaru u Ambasadi SAD smrtno je stradao Zoran Vujović, jedan od demonstranata. U neredima nakon mitinga povređeno je 78 građana i 52 policajca.

 

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.