Jezik

sr

en

Poverenica za Insajder: Pandemija otkrila nedostatke u propisima o zapošljavanju i bezbednosti na radu

Prvi maj, Međunarodni praznik rada, obeležava se u znak sećanja na dan kada je više stotina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada. Više od 130 godina kasnije, položaj radnika u Srbiji nije na zavidnom nivou, a iako po zakonu imaju zagarantovana prava, analiza Insajdera pokazuje da im je to u praksi često uskraćeno.

Epidemija koronavirusa nije ugrozila samo zdravlje stanovnika cele planete, već je značajno uticala na privredu. Kriza uzrokovana novom i nepoznatom bolešću različito se odrazila na zaposlene, a sama pandemija, prema oceni Poverenice za ravnopravnost Brankice Janković, ukazala je na potrebu da se dopune postojeći propisi koji regulišu rad, zapošljavanje, bezbednost i zdravlje na radu.

Brankica Janković Foto: Insajder
Brankica Janković Foto: Insajder

„Zdravstveni radnici koji su već više od godinu dana na prvoj liniji borbe za ljudske živote, kao i zaposleni u socijalnoj zaštiti, održavanju, trgovini i pomoćnim delatnostima, našli su se pod velikim pritiskom, često radeći prekovremeno i u otežanim uslovima“, upozorava Poverenica.

Istovremeno, ubrzani prelazak na onlajn poslovanje u uslovima pandemije doživeo je bum i doneo drugačije probleme u ostvarivanju ravnopravnosti.

„Velikom broju zaposlenih je dom postao nova kancelarija, koju mnogi od njih dele sa onlajn učionicom svoje dece, što je ugrozilo balans između privatnog i poslovnog života. Broj radnika angažovanih putem agencija i aplilkacija za razne usluge je naglo skočio, pri čemu njihova radna prava nisu do kraja regulisana. Na kraju, šta je sa onima koji nemaju uslove za rad u onlajn okruženju, koji nisu dovoljno digitalno pismeni?„ pita se Poverenica.

Zato je, kako navodi, situacija koja polako postaje „nova normalnost“ ukazala i na potrebu da se dopune postojeći propisi, kako bi se između ostalog, preciznije regulisao rad od kuće, fleksibilno radno vreme i omogućilo jednako ostvarivanje za one koji nisu u stalnom radnom odnosu.

Prema njenom mišljenju, mere preduzete u borbi protiv nove i nepoznate bolesti, poput ograničenja slobode kretanja i okupljanja, nove organizacije i uslova rada, različitih oblika privremenog i trajnog prekida radnog odnosa, rada od kuće, preraspodele obaveza u porodici i potrebe za većom podrškom, prouzrokovale su brojne promene u životima svih nas i produbile postojeće nejednakosti.

„Pandemija je pokazala koliko je bitno pažljivo kreirati mere za njeno suzbijanje i uspostaviti balans između zaštite života i zdravlja i poštovanja ljudskih prava, uključujući i ona iz radnog odnosa“, zaključuje Poverenica.

Krizna situacija pogoršava postojeće nejednakosti na tržištu rada

Na pitanje da li je broj pritužbi zbog diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja poslednjih godinu dana uvećan, Poverenica ističe da su te pritužbe po brojnosti na drugom mestu.

Podvlači da je pandemija potvrdila činjenicu da krizne situacije različito pogađaju žene i muškarce i da pogoršavaju postojeće nejednakosti na tržištu rada.

„Žene čine veliku većinu zaposlenih u sektorima kao što su zdravstvo, socijalna zaštita, obrazovanje, trgovina i usluge, što su oblasti koje su podnele najveći teret krize izazvane koronavirusom. Promenjeni uslovi života tokom pandemije i vanrednog stanja doveli su do povećanog tereta brige o deci u uslovima onlajn školovanja i rada od kuće, a koji je takođe pao na žene, što je sve zajedno uticalo i na mentalno zdravlje“, zaključuje Poverenica u odgovorima Insajderu.

Na kraju dodaje da su mere koje su do sada preduzete radi očuvanja radnih mesta ublažile negativne posledice pandemije dodajući ipak da buduće mere i aktivnosti koje se kreiraju treba da budu usmerene na potrebe najosetljivijih i najteže pogođenih kategorija radnika i nezaposlenih.

Kazne za ugrožavanje bezbednosti na radu nedovoljne 

Inače, svakom radniku u Srbiji, bezbednost na radnom mestu garantuje Zakon o radu. Osim Zakona, tu su i Uredbe i drugi akti koji konkretnije definišu i propisuju sve uslove koje poslodavac treba da poštuje kako bi radnik bio bezbedan. Uprkos tome, gotovo svakodnevne su scene radnika na gradilištima bez adekvatne zaštitne opreme, a broj smrtnih ishoda i dalje je zabrinjavajući. Sindikati iz godine u godinu apeluju na državu da doradi zakone koji regulišu uslove rada i bezbednost radnika ali i da uvede stroži nadzor primene propisa i kažnjavanje onih koji zakone ne poštuju.

Insajder: Država protiv radnika (EMISIJA)

Dugogodišnje istraživanje Insajdera pokazalo je da poslodavci koji ne poštuju pravila i time ugrožavaju bezbednost na radu prolaze sa simboličnim kaznama, uglavnom novčanim dok se krivični postupci retko pokreću. Neadekvatnim kaznama država poslodavcima šalje poruku da im se više isplati da plate novčanu kaznu za smrt ili povredu radnika nego da preventivno brinu o njihovoj bezbednosti u skladu sa propisima.

Prema istraživanju Insajdera, bezbednost radnika dodatno je ugrožena zbog komplikovane mreže podizvođača na gradilištima.

Naime, kako je pokazala naša analiza, u više slučajeva u kojima je došlo do pogibije radnika na gradilištima ispostavilo se da su bili angažovani preko firmi podizvođača. 

Insajder bez ograničenja u Juri (EMISIJA)

Te firme uglavnom angažuju radnike bez ugovora, a samim tim nemaju ni zagrantovana prava, ni adekvatnu zaštite na radu.

Poslodavci pronalaze različite načine da radnicima obezbede nadknadu štete zbog povrede na radu, iako to jasno propisuju ostojeći zakoni.

Na koje sve prepreke nailaze radnici u pokušaju da naplate odštetu zbog povrede na radu ilustruje primer Dragana Tatovića, koji na gradilištima radi 20 godina i koji se za ostvarenje prava na odštetu bori pet godina. 

Insajder o lokalnom šerifu iz Lučana - Ljudi i neljudi

Kako izgleda njegova borba za ostvarenje svojih prava, pogledajte u emisiji Male velike priče „Pad i posrtanje“.Radio je neprijavljen i najčešće bez zaštitne opreme. Posledice svega toga usledile su 2016. godine, kada je pao s krova radeći na TC Stankom u Beogradu. Zbog tada zadobijenih povreda danas ne može da radi duže od par sati.

Kako izgleda njegova borba za ostvarenje svojih prava, pogledajte u emisiji Male velike priče „Pad i posrtanje“.

 

Izvor: Insajder

 

 

 

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.