Jezik

sr

en

Svetski dan slobode medija u Srbiji: Nije sloboda kad svako radi šta god hoće

Duboko neslaganje predstavnika vlasti i dela novinara oko toga kakvo je stanje slobode medija dominantna je slika u Srbiji. Dok predstavnici vlasti smatraju da su mediji slobodni jer svako može da piše šta hoće, profesionalni novinari sa razlogom ali bez efekta upozoravaju da takva anarhija može da ugrozi njihovu bezbednost. Etiketiranje i targetiranje novinara nedopustiva je praksa kojoj pribegavaju ne samo mediji koji otvoreno podržavaju vlast, već i sami predstavnici vlasti. 

Ilustracija, mediji
Ilustracija, mediji

Svetski dan slobode medija, 3. maj, ustanovljen je 1992. godine da bi služio kao podsetnik predstavnicima vlasti širom sveta na njihove obaveze, a to je pre svega kreiranje ambijenta u kom novinari mogu da rade slobodno i profesionalno. Istovremeno je preporuka medijima da preispitaju svoj profesionalizam i novinarsku etiku.

Da sloboda medija u Srbiji jeste ugrožena pokazuju brojni primeri, ali i izveštaji Reportera bez granica, organizacije Amnesti Internešenel, evropskih parlamentaraca. 

U izveštaju koji Reporteri bez granica tradicionalno objavljuju neposredno pre obeležavanja Svetskog dana slobode medija Srbija se, kao i prošle godine,  našla na nezavidnom 93. mestu od ukupno 180 posmatranih zemalja.

“Sa neostvarenim političkim obećanjima iz prethodnih godina, Srbija je zemlja sa slabim institucijama, lak plen lažnih vesti koje šire senzacionalistički mediji koje podržava vlada, zemlja u kojoj su novinari izloženi gotovo svakodnevnim napadima koji sve više dolaze od strane vladajuće elite i prorežimskih medija”, opis je stanja medijskih sloboda u Srbiji koji se navodi na sajtu Reportera bez granica.

Amnesti Interenešenel u poslednjem izveštaju, u delu o stanju ljudskih prava u Srbiji, konstatuje da su nastavljeni  fizički napadi, zastrašivanje i političke klevete na društvenim mrežama protiv medijskih radnika. Podsećaju, između ostalog, da je Ministarstvo finansija zatražilo podatke o bankovnim računima za pojedince, istraživačke novinare i 37 nevladinih organizacija na osnovu zakona koji se koristi za istragu finansiranja terorizma i pranja novca.

Evropski parlament je pre mesec dana usvojio izveštaj poslanika Vladimira Bilčika o napretku Srbije na evropskom putu u kom se Srbija, između ostalog, osuđuje vređanje i zastrašivanje predstavnika medija od strane narodnih poslanika Skupštine Srbije. Ovaj amandman  koji je deo izveštaja usledio je nakon napada na na portal KRIK i organizaciju CRTA.

Zbog napada na KRIK Međunarodni institut za štampu (IPI) i još devet organizacija koje se bave slobodom medija obratili su se predsedniku i premijerki Srbije Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić izražavajući ozbiljnu zabrinutost zbog izostanka odlučne reakcije vlasti.

I Evropska komisija u svojim izveštajima o evrointegracijama Srbije kao izvor zabrinutosti navodi slučajeve pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima. U  poslednjem izveštaju Evropska komisija konstatuje i da je Srbija je usvojila novu medijsku strategiju koja identifikuje glavne izazove povezane sa slobodom medija, ali je problem što se strategija ne sprovodi i samim tim nije ostvaren napredak u vidu poboljšanja celokupnog okruženja za slobodu izražavanja.

Slobodnih medija nema bez slobodnih građana i obrnuto  

„Nezavisni mediji snagu dobijaju od javnosti za koju rade, a zauzvrat omogućavaju toj istoj javnosti da učestvuju u demokratskim procesima”, deo objašnjenja Ujedinjenih nacija o značaju Svetskog dana slobode medija, koji se obeležava danas. 

Prema kriterijumima UN-a, za uspostavljanje slobode medija potrebno je nekoliko preduslova:

  • Zakonski okvir koji omogućava otvorene i raznovrsne medije
  • Politička podrška ovakvim medijima i pravni okvir koji im garantuje zaštitu
  • Zakoni koji omogućavaju slobodan pristup informacijama od javnog značaja
  • Medijska pismenost građana da kritički analiziraju informacije i koriste ih u svakodnevnom životu, kao i da od medija zahtevaju odgovornost

Srbija se obavezala da će raditi na uspostavljanju ovih preduslova, ali čak i kada ima strategije i zakone oni se ne primenjuju u praksi. Umesto toga medijske slobode sve su ugroženije. 

Analiza koju su radili novinari Insajdera a koja je objavljena na današnji dan pre dve godine, važi i danas - mediji koji promovišu odgovorno novinarstvo ozbiljno su ugroženi iz sledećih razloga:

  • Predstavnici vlasti otvoreno se zalažu za tabloidno novinarstvo.
  • Sa građanima komuniciraju isključivo preko medija koji ih promovišu umesto da im postavljaju pitanja.
  • Predstavnici vlasti na pitanja svih ostalih medija odgovaraju ali samo na konferencijama za novinare gde jednostavno nije moguće, dodatnim pitanjima,  insistirati na odgovoru.
  • Gotovo da nije moguće dobiti bilo kakav odgovor od bilo koje nadležne institucije ili ministarstva  osim po Zakonu o dostupnosti informacija. To znači odgovor na aktuelnu temu  novinari mogu da dobiju u najboljem slučaju za  15 dana, a vrlo često nikada.
  • Predstavnici vlasti  podelili su novinare, sada i otvoreno,  na građane prvog i drugog reda.
  • Zloupotrebom podataka iz nadležnih institucija, mediji bliski vlasti obračunavaju se sa svim novinarima koji ukažu na problem ili otkriju neku zlouptrebu.

Opstanak medija bi trebalo da zavisi pre svega od tržišta. Međutim, slobodno tržište nikada nije uspostavljeno. U kontrolisanim okolnostima samo određeni mediji imaju mogućnost opstanka i profita. Kod podobnih medija svi bez straha mogu da se reklamiraju dok oni koji insistiraju na novinarstvu u interesu javnosti, kao po pravilu, ostaju uskraćeni za reklame.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.