Jezik

sr

en

Najavljena sednica parlamenta o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, konačna verzija i dalje nepoznata

Predsednik Skupštine Ivica Dačić najavio je da će posebna sednica parlamenta o promeni Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe biti održana 7. juna. Kako će konačno izgledati ustavni amandmani još nije poznato jer Odbor za ustavna pitanja počinje pisanje konkretnih izmena tek nakon što parlament načelno usvoji predlog da se u izmene uopšte krene. Neka vrsta teksta ustavnih amandmana međutim ipak postoji. Nju je ranije, kao radnu verziju sastavilo Ministarstvo pravde, a sam proces pisanja podelilo je deo pravosudne struke i izvršnu vlast.

Insajder: Pravosuđe, presuda, ilustracija
Foto: Insajder / Pravosuđe, presuda, ilustracija

Predsednik Skupštine Ivica Dačić najavio je na konferenciji za novinare da će posebnu sednicu parlamenta na kojoj će se raspravljati o predlogu izmena Ustava koji je dostavila Vlada zakazati najverovatnije za 7. jun.

On je rekao da je Odbor za ustavna pitanje u četvrtak usvojio predlog Vlade, jer je ocenjeno da je u skladu sa Ustavom i zakonima, i uputio ga u skupštinsku proceduru, a obaveza predsednika parlamenta je da sednicu zakaže u roku ne kraćem od 30 dana.

Odbor će, naglasio je Dačić, praktično pisati amandmane koji stignu na predlog, a za definisanje teksta ne postoje rokovi. Jedini rok je da izmene Ustava može da počne i završi isti saziv Skupštine, precizirao je Dačić, najavljujući da će se javna slušanja održavati non-stop, ne samo u Beogradu, nego i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, jer je cilj „da se dođe do što šireg konsenzusa“.

Kada se taj posao završi, planirano je održavanje druge sednice na kojoj ustavni amandmani moraju biti usvojeni dvotrećinskom većinom. Kada budu usvojeni, počinje da teče rok od 60 dana u kome mora biti održan referendum.

Nacrta ustavnih amandmana uz ignorisanje struke

U proces izmene Ustava u delu pravosuđa ušlo se pre nekoliko godina zbog potrebe veće nezavisnosti pravosuđa, što je jedan od uslova koje Srbija mora da ispuni na putu ka EU. 

Sam proces izrade Nacrta izmena Ustava pratili su problemi, od konsultacija do javne rasprave u kojima nije učestvovala struka.

Već posle nekoliko okruglih stolova konsultacije su 30. oktobra 2017. napustila udruženja sudija, tužilaca, sudijskih i tužilačkih pomoćnika i druge strukovne organizacije zbog, kako su naveli, zаnemаrivаnja primаrne teme - a to je nezavisnost pravosuđa.

Ministarstvo pravde je Radni tekst izmena Ustava u oblasti pravosuđa objavilo na svojoj internet stranici tek 22. januara 2018.

Usledila je nova javna rasprava u koju su se ponovo uključila strukovna udruženja. Međutim, zbog, kako su naveli, neprimerenog ponašanja i uvreda koje im je uputio pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, deo struke je ponovo napustio javnu raspravu.

Paralelno s javnom raspravom, udruženja sudija i tužioca su iz dana u dan iznosila jedinstvene stavove - amandmani na delove Ustava koji se tiču pravosuđa su neprihvatljivi jer, prema njihovom mišljenju, omogućavaju jači pritisak na pravosuđe.

Povlačenje Nacrta tražile gotovo sve pravosudne institucije

Povlačenje ili izmene ovakvog teksta tražili su i Apelacioni sud, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, Državno veće tužilaca, advokati, a povlačenje je zatražio i savez građanskih udruženja Nacionalni konvent za EU.

Uprkos apelima struke, bivša ministarka pravde Nela Kuburović odlučila je da ipak ne povuče tekst. Na pitanja novinara redakcije Insajder zašto ignoriše mišljenje struke jer ne povlači amandmane iako to traži sudije, tužioci, nevladine organizacije i tako šalje poruku da je mišljenje struke ne zanima, ministarka je rekla da je mišljenje struke interesuje i da će nakon što pogleda sve argumentovane kritike, izaći s izmenjenim tekstom.

U međuvremenu, novi tekst sa, kako struka navodi, „kozmetičkim“ promenama, Ministarstvo pravde prosledilo je Venecijanskoj komisiji. Ova komisija je ubrzo objavila mišljenje u kojem je za 27 amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa imala 44 primedbe. 

Većina kritika ovog evropskog savetodavnog tela poklopila sa kritikama domaće stručne javnosti, pa je struka ponovo pozvala Vladu i Ministarstvo pravde da, imajući u vidu zamerke Venecijanske komisije, formira novu radnu grupu i organizuje pravu stručnu javnu raspravu o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa.

 

Ministarka pravde u istom danu saopštila je „da ne vidi razlog da se ispočetka pišu amandmani niti da se o tome ponovo vodi javna rasprava".

U međuvremenu je ipak održan još jedan, četvri okrugli sto, a na njemu su prisustvovali i predstavnici Vlade ali i predstavnici pravosudnih institucija, OEBS-a, Evropske unije, Saveta Evrope, strukovnih udruženja.

Međutim, ni nakon ove rasprave, deo struke i vlasti nije se saglasio. Dok je Ministarstvo pravde tvrdilo da je ovim amandmanima politički uticaj na pravosuđe isključen, strukovne organizacije i dalje su tvrdile da se ovako napisanim amandmanima ne povećava nezavisnost sudstva.

 

Ubrzo, u oktobru 2018, Ministarstvo je objavilo konačan tekst amandmana u koji, kako je pokazala analiza novinara redakcije Insajder, nisu ušle ključne zamerke iznete i na samom okruglom stolu ali i inače.

Sa druge strane, u tekst su ušle neke novine, pa je odlučeno da za izbor pet članova Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaca potrebni glasovi većeg broja narodnih poslanika.

Takođe, poslednjim nacrtom koji Ministarstvo označava kao konačan, sudijama je dato pravo žalbe Vrhovnom sudu Srbije protiv odluke o premeštanju.

Poslednja novina tiče se sastava Visokog saveta sudstva odnosno Visokog saveta tužilaca. U oba saveta se za istaknute pravnike u njihovom sastavu više ne propisuje neophodan pravosudni ispit.

Ipak, ono što nije promenjeno, a na šta je struka najviše upozoravala je sastav najviših sudskih i tužilačkih tela, u kojima se, prema mišljenju struke, ostavlja mogućnost za još veći politički pritisak na pravosuđe.

U Visokom savetu sudstva je pet sudija i pet istaknutih pravnika koje bira Skupština, a odlučuje se sa najmanje šest glasova. Ukoliko se odluka ne donese u roku od šezdeset dana VSS se raspušta, čime se dodatno otvara prostor vršenja uticaja na sudije. Situacija sa Visokim savetom tužilaca, za nijansu se čini gora.

U ovom telu, koje bi trebalo da bude stub u borbi protiv kriminala i najviše telo koje štiti tužioce koji, u skladu sa zakonom, moraju da istraže i sporne odluke ili poteze predstavnika aktuelne vlasti, sedeće najmanje članova koje su izabrali sami tužioci. 

 

Ovo telo će odluke donositi glasovima najmanje šest članova Visokog saveta tužilaca što praktično znači da tužioci koje su birale kolege i nisu ni potrebni za donošenje odluka u ovom veću.

Upravo o ovom činjenicama, u jeku rasprave o ustavnim izmenama, mišljenja su u Insajder debati razmenjivali bivša ministarka pravde Nela Kuburović i Poverenik za samostalnost tužilaca, tužilac Goran Ilić.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.