Jezik

sr

en

Srbijagas osniva još jednu firmu van zemlje bez ikakve kontrole nadležnih institucija

Javno preduzeće Srbijagas osnovalo je još jedno zavisno preduzeće Srbijagas, ovoga puta u Mađarskoj, a preduzeće je osnovano bez neophodnih saglasnosti, pokazuje istraživanje Insajdera. Brojne činjenice koje su novinari Insajdera otkrili prethodnih godina pokazale su da ne postoji kontrola rada ovog javnog preduzeća, a građane je to do sada koštalo najmanje 1,2 milijarde evra. Cela mreža zavisnih preduzeća kontrolu poslovanja Srbijagasa dodatno komplikuje.

Srbijagas, Novi Sad, Foto: Aleksandar Krstić
Srbijagas, Novi Sad, Foto: Aleksandar Krstić

Kao datum registracije preduzeća u Mađarskoj u zvaničnom registru te zemlje navodi se 12. februar 2021. godine.

Kao glavna delatnost novog preduzeća u Mađarskoj navodi se trgovina gasom. Međutim, postavlja se pitanje zašto je Srbijagas morao da osniva preduzeće u drugoj zemlji imajući u vidu da se u osnivačkom aktu Javnog preduzeća već navodi spoljnotrgovinski promet kao jedna od delatnosti. To znači da Srbijagas iz Novog Sada, gde je sedište tog javnog preduzeća, može da trguje u bilo kojoj drugoj zemlji.

Prema podacima iz mađarskog registra, preduzeće je osnovano sa nešto više od osam hiljada evra, što je početni, odnosno upisani kapital. Novo preduzeće znači još jednu funkciju za direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića koji se navodi kao član Nadzornog odbora, dok se kao ovlašćeno lice navodi Dragan Vučur izvršni direktor Srbijagasa za komercijalne poslove. Obojici je to jedna od brojnih funkcija u preduzećima u kojima Srbijagas ima delimično ili potpuno vlasništvo.

Ko je i kada dao dozvolu?

Da bi bilo koje javno preduzeće osnovalo zavisnu firmu, po Zakonu o javnim preduzećima, neophodno je da to odobri Nadzorni odbor.

Predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa je Muamer Redžović nije odgovorio na naše pitanje zbog čega je osnovano preduzeće i Mađarskoj i kada je Nadzorni odbor doneo takvu odluku doneta odluka o osnovanju preduzeća u Mađarskoj. 

Podsetimo, dug Srbijagasa je na kraju 2018. iznosio čak 1,6 milijardi evra, a zaključkom Vlade od aprila 2019. država, odnosno građani, praktično su preuzeli 1,2 milijardu evra duga tako što je povećan ulog države u ovom javnom preduzeću. 

Na pitanja o osnivanju ove firme nije odgovorio ni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. 

Pitanja smo uputili i Vladi Srbije jer je osnivanje novog preduzeća moralo da bude stavka u planu poslovanja za ovu godinu koji Vlada mora da odobri. Podsetimo međutim da je taj plan Srbijagasa početkom februara nadležno Ministarstvo energetike odbacilo kao nepotpun, a preduzeće u Mađarskoj osnovano je 12. Februara 2021.

Međutim, iz Vlade Srbije već dva i po meseca nismo dobili odgovore na pitanja da li je i kada usvojen plan poslovanja Srbijagasa.

Najveći problem kada je reč o osnivanju novog preduzeća predstavlja kontrola rada Srbijagasa, čiji su ogromni dugovi ne tako davno pali na teret građana Srbije. 

Tu kontrolu gotovo nemogućom čini cela mreža firmi u kojima Srbijagas ima delimično ili potpuno vlasništvo.

Komplikovana mreža firmi

Srbijagas je pod izgovorom svetske ekonomske krize, ali i realizacije Energetskog sporazuma sa Rusijom, još za vreme prethodne vlasti počelo da osniva, kupuje i preuzima druge firme.  

Tako je primera radi, zbog dugova za gas, Srbijagas preuzeo velike fabrike poput Azotare, MSK iz Kikinde, Staklaru. U jednom trenutku Srbijagas proširuje delatnosti čak i na proizvodnju pilića tako što 2010. kupuje kompaniju Agroživ i to uz objašnjenje da time spašava srpsko tržište od monopola stranih firmi.  O rezultatima ovakve poslovne politike govori to što je Staklara još jednom neuspešno privatizovana, Azotara je u Stečaju, kao i Agroživ.

Prema poslednjem dostupnom finansijskom izveštaju koje pokazuje poslovanje Srbijagasa i povezanih firmi iz 2019, to javno preduzeće ima jedanaest zavisnih preduzeća u zemlji i inostranstvu, tačnije u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. U svim tim preduzećima je Srbijagas jedini ili većinski vlasnik.

Osim toga ima osam pridruženih preduzeća, među kojima su i ona formirana na osnovu Energetskog sporazuma sa Rusijom iz 2008. U ovim preduzećima Srbijagas je manjinski vlasnik. Jedno od tih preduzeća je i South Stream Serbia osnovano u Švajcarskoj, ali i ćerka firma Gastrans u Srbiji – to su preduzeća preko kojih je građena srpska deonica prvo Južnog, pa Turskog, odnosno Balkanskog toka i preko kojih će se ubirati takse od tranzita gasa kroz Srbiju, pa tek potom deliti akcionarima- Gaspromu 51 posto, a Srbijagasu 49 posto.  

U svim ovim preduzećima Srbijagas ima svoje predstavnike u rukovodstvu, koje imenuje direktor Srbijagasa i koji za te funkcije dobijaju određene nadoknade.

Tako primera direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, funkcioner SPS-a, važi za najplaćenijeg javnog funkcionera sa primanjima od gotovo 34.000 evra mesečno kao direktor javnog preduzeća i ujedno jedan od rukovodilaca niza rusko- srpskih firmi: South Stream Serbia, Gastrans, Sogaz, Podzemnog skladišta „Banatski dvor“, Jugorosgas.

Ni Srbijagas nije pod kontrolom   

Srbijagas već godinama na odgovara na pitanja novinara Insajdera o poslovanju tog preduzeća. Tako su bez odgovora ostala brojna pitanja o ulaganjima stotina miliona evra u izgradnju mreže distributivnih gasovoda u Srbiji i o izgradnji srpske deonice Balkanskog toka.

Podsetimo, prema istraživanju Insajdera objavljenom u serijalu „Politika kao biznis, država kao partijski plen“, srpska deonica gasovoda plaćena je iznad svake cene, a Srbijagas je kao podizvođa srpsko- ruske firme Gastrans angažovao niz domaćih firmi kao pod-podizvođače bez tendera i jasnih kriterijuma.

Među pod-podizvođačima Srbijagasa našle su se baš firme koje su poslednjih godina angažoane na gotovo svim najvećim državnim projektima.

Da ne postoji kontrola poslovanja Srbijagasa možda najjasnije pokazuje projekat gasifikacije Srbije.

Osim što su poslovi dodeljivani mimo zakona, izveštaj dvojice članova Nadozornog odbora Srbijagasa iz 2017. i izveštaj direktora za investicije dostavljen Dušanu Bajatoviću iz 2018. pokazuju da Srbijagas plaća i za nezavršene poslove.

Podsetimo, Insajder je još 2013. godine u serijalu „Energetski (ne)sporazum” objavio istraživanje o tome da se ovi poslovi dodeljuju mimo zakona o javnim nabavkama, ali istraga o tim poslovima koju vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal stoji u mestu.  

Ministarka upozorava, Vlada ćuti   

Čim je Zorana Mihajlović prošle godine, formiranjem druge Vlade Ane Brnabić, ponovo imenovana na mesto ministra rudarstva i energetike obnovljeni su javni sukobi sa Dušanom Bajatovićem. 

Nakon što ga je izbacila sa sastanka u Vladi,  Mihajlović upozorava da joj Srbijagas kao nadležnom ministru ne dostavlja informacije o poslovanju. Pozivala je zaposlene da joj dostave informacije, a od Državnog revizora je tražila da izvrši kontrolu rada tog javnog preduzeća.

Ministarstvo je početkom ove godine saopštilo i da je  Srbijagas neuređeno preduzeće koje je samo u proteklih godinu i po dana uzelo više od 300 miliona evra kredita za tekuću likvidnost. U istom saopštenju je navedeno da Srbijagas nerealno mnogo plaća izgradnju distributivnih gasovoda.

„To nije uspešno preduzeće. Ne može biti uspešno preduzeće koje nije završilo planirane gasifikacije, a one koje je radilo, nije radilo po realnim cenama, nego po tri ili pet puta višim“, navela je Zorana Mihajlović.

Početkom februara Ministarstvo je čak Srbijagasu vratilo plan poslovanja za 2021. godinu i zbog toga funkcioniše bez plana i licenci, a Mihajlović je naglasila da poslovanje javnih preduzeća nije pitanje imena i pojedinih direktora, već pitanje budućnosti i gasnog sektora, i energetske bezbednosti Srbije.

„To mora hitno da se promeni jer nije pitanje da li se troši 100 dinara više, nego je reč o stotinama miliona evra koje se troše bez kontrole. Danas i u Srbijagasu, ali i u Elektroprivredi Srbije, imamo situaciju da se nijedan projekat ne završi na vreme, a da se u njih ulazi bez jasnih prioriteta“, rekla je Mihajlović.

I dok nadležna ministarka gotovo svakodnevno od stupanja na funkciju javno upozorava, Vlada se mesecima ne oglašava po pitanju kontrole poslovanja Srbijagasa, iako je upravo Vlada odgovorna za rad svih javnih preduzeća.  

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.