Jezik

sr

en

Zarada države od Turskog toka ide preko Srbijagasa koji niko ne kontroliše (VIDEO)

Balkanski, odnosno Turski, a pre toga Južni tok trebalo bi, prema obećanjima predstavnika nekoliko vlasti, Srbiji da donese profit koji se godišnje meri stotinama miliona evra. Međutim, prihodi od taksi do budžeta će, po svemu sudeći, prvo prolaziti kroz nekoliko firmi, uključujući i firmu u Švajcarskoj u kojoj je Srbijagas manjinski a ruski Gasprom većinski vlasnik. Kako je pokazalo ranije istraživanje Insajdera, ceo mehanizam koji podrazumeva da je glavna firma zadužena za srpsku deonicu gasovoda osnovana van teritorije Srbije osmišljen je tako da praktično onemogućava kontrolu tokova novca. 

http://www.srbijagas.com: Gasovod
Foto: http://www.srbijagas.com / Gasovod

Srpska deonica gasovoda koji se sada zove Balkanski tok svečano je otvorena 1. Januara ove godine. Sa realizacijom tog projekta počelo se praktično potpisivanjem energetskog sporazuma između Srbije i Rusije u januaru 2008. godine.

Kako je objavljeno u serijalu Insajdera Energetski (ne) sporazum Srbija je tim dokumentom pristala na najlošije uslove da bi bila deo projekta gigantskog gasovoda, koji bi ruskim gasom trebalo da se snabdeva deo Evrope. Osim što smo ispod cene prodali nacionalnu naftnu indsustriju sa pravom eksploatacije svih domaćih rezervi nafte i gasa, jedini smo od svih tranzitnih zemalja pristali da budemo manjinski partner u projektu gasovoda.  

Prema istraživanju Insajdera, srpska deonica gasovoda koji se sada zove Balkanski tok koštala je oko milijardu i po evra, a gotovo polovinu tog novca uložila je država Srbija preko Javnog preduzeća Srbijagas. Gradio se tako što je novac išao preko firme u Švajcarskoj, do ćerke firme u Srbiji koja je angažovala druge firme na izgradnji, koje su opet angažovale svoje podizvođače. Tenderi nisu raspisivani jer se projekat realizuje po međudržavnom sporazumu, pa domaći zakoni ne važe. Kako su i koje firme angažovane, kako su uvećevane cene pogledajte u posebnoj temi.

I dok se menjao naziv, delimično trasa i kapacitet gasovoda zvog spora Rusije i Evropske unije, svi loši uslovi na koje je Srbija pristala nisu se menjali.

Srbija je izeđu ostalog jedina pristala da glavno preduzeće zaduženo za izgradnju deonice gasodova na svojoj teritoriji, preko kog će se ubirati i takse, bude osnovano van teritorije Srbije, u ofšor zoni, u Švajcarskoj.

Srbija- Švajcarska- Srbija

Na isti način na koji su ulagana sredstva za izgradnju srpske deonice gasovoda predviđeno je i ubiranje taksi.  

Naime, još dok je projekat nosio naziv Južni tok osnovano je preduzeće Southstream Serbia AG u Švajcarskoj. U tom preduzeću ruski Gasprom ima vlasništvo 51 odsto vlasništva, a Srbijagasa 49 odsto. To znači da će o brojnim pitanjima praktično odlučivati ruska strana sa glasom više. Ovo je glavna zajednička firma koja je zadužena za ceo projekat gasovoda, za projektovanje, za izgradnju, finansiranje, kao i dostavu gasa Srbiji.

Stotine miliona evra koje se obećavaju građanima Srbije od taksi za transport gasa preko teritorije Srbije do evropskih zemalja na trasi odlaziće tako na adresu Barerstrase 43 u grad Cug u Švajcarskoj, gde je registrovano preduzeće Southstream Serbia AG, a tek zatim će se deliti između Gasproma i Srbijagasa.

Southstream Serbia AG osnovano je kao klasična offshore firma, nema čak ni svoj poslovni prostor već je praktično samo jedno poštansko sanduče. 

Prema istraživanju Insajdera, Javno preduzeće Srbijagas osnovalo je početkom godine još jedno zavisno preduzeće, ovoga puta u Mađarskoj, a preduzeće je osnovano bez neophodnih saglasnosti Nadzornog odbora i Vlade Srbije. Brojne činjenice koje su novinari Insajdera otkrili prethodnih godina pokazale su da ne postoji kontrola rada ovog javnog preduzeća, a građane je to do sada koštalo najmanje 1,2 milijarde evra. Cela mreža zavisnih preduzeća kontrolu poslovanja Srbijagasa dodatno komplikuje.

Firma iz Švajcarske zatim je 2011. registrovala ćerku firmu u Srbiji “South Stream doo”, ali je naziv u međuvremenu promenjen pa se sada zove “Gastrans”.

Kako je pokazala analiza Insajdera, ova firma registrovana je po zakonu o stranim ulaganjima i u osnivačkom aktu se navodi da njen kapital i dobit, iznose od prodaje udela, dopunske uplate i naknade može “slobodno i bez odlaganja transferisati u inostranstvo”. Time se praktično otvara prostor da se i deo dobiti naše države od Južnog toka, umesto da ostane u Srbiji, izvlači u Švajcarsku.

Ovako osmišljenja mreža firmi praktično onemogućava kontrolu.

Iako nisu zakonom zabranjene, klasične ofšor firme se inače koriste kako bi se prikazala manja dobit, pšto umanjuje osnovicu za porez u sopstvenoj zemlji.  

Novinari Insajdera istraživali su još 2013. moguće mehanizme izvlačenja novca u situaciji kada matična kompanija, koja posluje u ofšor zoni, ima ćerku firmu u Srbiji.

Detaljnije u insertu iz serijala Energetski (ne) sporazum. 

 

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.