Jezik

sr

en

Miroslav Mišković na ponovljenom suđenju pred Apelacionim sudom: Ostajem pri ranijoj odbrani

U Apelacionom sudu u Beogradu danas počeo glavni pretres u drugostepenom postupku protiv vlasnika „Delta holdinga” Miroslava Miškovića i ostalih optuženih u tom slučaju. Apelacioni sud razmatra drugu prvostepenu presudu kojom je 2019. godine Mišković osuđen na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara zbog pomaganja sinu Marku da utaji porez.

Apelacioni sud je ranije pravosnažno oslobodio Miškovića optužbi za malverzacije sa putarskim preduzećima.

Srđan Ilić: Miroslav Mišković
Foto: Srđan Ilić / Miroslav Mišković

Današnjem pretresu prisustvovali su Mišković, njegov sin Marko, vlasnik „Nibens grupe” Milo Đurašković, kao i ostali okrivljeni i njihovi branioci.

Na početku pretresa predsednik sudskog veća Dragan Česarović rekao je da planira da ispita sve okrivljene i veštake iz gradskog zavoda, kako bi im razjasnili okolnosti koje su članovima veća ostale nejasne. Podsetio je da je to veće nakon što je u septembru prošle godine razmatralo žalbe na prvostepenu presudu Miškoviću i ostalim optuženim, odlučilo da otvori glavni pretres u drugostepenom postupku i samo izvede ključne dokaze neophodne za donošenje pravosnažne presude.

Miroslav Mišković je rekao sudu da ostaje pri svojoj ranije iznetoj odbrani, a optužen je da je pomagao sinu Marku u utaji poreza.

„Zamolio bih vas da na osnovu presude, dokaza koje je podnelo tužilaštvo tokom suđenja, koje nažalost traje već devet godina, presudite na osnovu dokaza”, rekao je Mišković.

Njegov sin Marko takođe je ostao pri ranijoj odbrani od opružbi za utaju poreza navodeći nema ništa novo da doda. Kratko su se izjasnili i optuženi za pomaganje Marku u utaji poreza Živojin Petrović Jadranka Bardić, ali je vlasnik „Nibens grupe" Milo Đurašković duže vreme odgovarao na pitanja člana sudskog veća sudije Milimira Lukića.

Sudiju Lukića je zanimalo da mu detaljno Đurašković objasni povezanost „Nibens grupe”, „Nibens kororacije” i „Nibes grupacije”, njihov način rada i odlučivanja, kao i povezanost sa fabrikom „FAM Kruševac”.

Živojin Petrović, koji je direktor firme „Mera invest” u vlasništvu Marka Miškovića, ponovio je da nije bilo osnova za plaćanje poreza, a zbog čega svi već devet godina odgovaraju pred sudom.

Pretres je javan i nastaviće se i sutra, kao i sledeće sedmice, ali će odluka, odnosno presuda, biti doneta i objavljena naknadno, nakon što bude napisana. Nakon izvođenja ključnih dokaza u ovom postupku, Apelacioni sud će doneti pravosnažnu odluku, pošto je prvostepenu presudu već jednom ukidao.

2016. godine Mišković je oslobođen optužbi za zloupotrebe sa putarskim preduzećima, a osuđen je na pet godina zatvora zbog pomaganja sinu da utaji 320 miliona dinara poreza. Tu presudu je septembra 2017. ukinuo Apelacioni sud i naložio novo suđenje.

U ponovljenom postupku, vlasnik „Delta holdinga“ je 2019. godine osuđen na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara. Nakon razmatranja žalbi na tu presudu, Apelacioni sud je u septembru prošle godine odlučio da otvori glavni pretres u drugostepenom postupku i sam izvede dokaze neophodne za donošenje pravosnažne presude.

Taj pretres, odnosno drugostepeno suđenje prethodno je bilo zakazano za januar, ali je odloženo. Pretres je javan, dok će presuda biti objavljena naknadno, nakon što bude napisana.

Drugostepeno suđenje, biće održano u odnosu na sve optužene, među kojima su i Miškovićev sin Marko, kao i vlasnik "Nibens grupe" Milo Đurašković.

Presudom koju sada razmatra Apelacioni sud, Marko Mišković je zbog utaje poreza osuđen na godinu dana kućnog zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara. Njegovo preduzeće "Mera Invest" D.O.O je tom presudom obavezano da uplati 320 miliona dinara u budžet države Srbije na ime neizmirenih poreskih obaveza.

Vlasnik „Nibens grupe", koji je učestvovao sa Miškovićima u poslu sa putarskim preduzećima Milo Đurašković, osuđen je na jedinstvenu kaznu od četiri godine i tri meseca zatvora i novčanu i kaznu od šest miliona dinara zbog utaje poreza, kao i zbog zloupotrebe položaja odgovornog lica u slučaju štete nanete kruševačkoj Fabrici maziva (FAM).

Sud je takođe Đuraškovića obavezao da na ime protivpravne imovinske koristi stečene po osnovu neizmirenog poreza na kapitalni dobitak fizičkog lica, uplati u budžet Republike Srbije oko 142 miliona dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Ostali optuženi dobili su kazne od osam meseci do tri godine zatvora.

Hapšenje, toge, kaucija, vraćanje pasoša…

Protiv Miškovića, Đuraškovića, kao i još osam optuženih, krivični postupak je pokrenut krajem 2012. godine zbog sumnje da su oštetili putarska preduzeća za više miliona evra i utajili porez. Tada su bili uhapšeni i posle višemesečnog boravka u pritvoru pušteni su da se brane sa slobode, nakon što su položili višemilionska jemstva u evrima. Samo Mišković je uplatio kauciju od 12 miliona evra što je najveće jemstvo do sada zabeleženo u srpskom pravosuđu.

Sudski postupak je počeo 2013. godine i to kao svojevrsni medijski spetakl jer je Mišković u sudnicu doveo strane advokate od kojih je jedan, britanski advokat, bio i u togi.

Ovo suđenje, obeležio je i sukob sudija, predsednika veća u postupku protiv Miškovića Vladimira Vučinića i predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića. Posle odluke da vrati pasoš Miroslavu Miškoviću, zbog čega je u tabloidima optužen za primanje mita, sudija Vučinić je svedočio u medijima da je bio izložen pritiscima i pretnjama od strane predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića. Ubrzo je sklonjen sa ovog slučaja a zatim na sopstveni zahtev razrešen i sudijske funkcije.

Proces je 2015. godine krenuo ispočetka, a novim sudskim većem predsedavala je sudija Maja Ilić.

To veće je godinu dana kasnije Miškovića oslobodilo optužbi za malverzacije sa putarskim preduzećima, ali ga je prvostepeno osudilo na pet godina zatvora zbog pomaganja sinu da utaji 320 miliona dinara poreza.

U ponovljenom postupku ta kazna je smanjena na dve i po godine ali ni ta presuda nije pravosnažna jer će konačnu reč u ovom slučaju dati Apelacioni sud nakon  drugostepenog suđenja.

Do danas nisu ispitani brojni sporni poslovi Miroslava Miškovića

Proces protiv Miroslava Miškovića je najavljivan kao najvažniji proces protiv korupcije. Istraga i optužnica, međutim, obuhvatile su samo sumnje na zloupotrebe u putarskim preduzećima.

Odluka suda o oslobađanju Miroslava Miškovića za optužbe da je oštetio putarska preduzeća naišla je na osudu, kojoj su se priključili i predstavnici države. Niko, međutim, nije postavio pitanje kako je moguće da nikada do danas nisu ispitani brojni poslovi Miroslava Miškovića koji su, svih prethodnih godina, bili unosni i to na štetu budžeta, a omogućeni odlukama i zakonima koje je donosila država.

Miroslav Mišković je među onim biznismenima koji su zahvaljujući brojnim povlasticama prve milione stekli tokom devedesetih a koji su posle demokratskih promena kupujući propala preduzeća za bagatelne svote postajali vlasnici fabrika, hiljada kvadrata i hektara luksuznog zemljišta.

Podatke o tome kako su on i drugi krupni biznismeni svoju imperiju gradili na državnim ruševinama u vreme ratova, sankcija, hiperinflacije ali i tome kako su poslovanjem preko ofšor firmi i privatizacijom propalih državnih fabrika uvećavali svoj kapital i moć nakon demokratskih promena, Insajder je objavio u serijalima „Državna pljačka države” i „Službena zloupotreba”.

Državna pljačka države

serijalu Insajdera „Državna pljačka države” 2007. godine prvi put su Mišković i drugi krupni biznismeni, do tada nedodirljivi, pomenuti u negativnom kontekstu.

Otkriveni su brojni dokazi o tome kako su tokom '90-ih predstavnici vlasti Slobodana Miloševića i biznismeni bliski njegovom režimu izneli iz zemlje nekoliko milijardi dolara. Ta suma koja nikada nije zvanično utvrđena kreće se od pet do 11 milijardi dolara.

Primera radi, dokumentacija do koje su došli novinari Insajdera pokazala je da je tokom 1998. državna firma Antexol of šor kompaniji Miroslava Miškovića Hemslejd i njegovoj banci Delta prebacila na račune najmanje 18 miliona maraka u različitim valutama bez naloga da se taj novac dalje uplati.

Nikada nije objašnjeno šta je bila namena ove uplate i gde je novac završio.

U to vreme Miškovićeve kompanije imale su privilegiju plaćanja carine na odloženo. U vreme inflacije, kada se satima čekalo na platu ili penziju koja bi se trošila za par sekundi, odlaganje plaćanja carine značilo je direktnu štetu za budžet i sigurnu zaradu za povlašćene pojedince.

Nakon serijala Insajdera  2007. godine, kompanija Delta kao zastupnik ili distributer gotovo svih važnijih stranih kompanija i proizvoda u Srbiji (Nivea, Najk, Nestle…) povukla je sve reklame sa TV B92 na kojoj se Insajder emitovao.

U to vreme Mišković je učestvovao u nekim od najvažnijih privatizacija, a bio je toliko moćan da je mimo svih pravila slobodnog tržišta postao vlasnik najvećeg trgovinskog lanca C market preko kabineta Vojislava Koštunice.

 

Službena zloupotreba

Prema istraživanju Insajdera, Miroslav Mišković jedan je od biznismena koji je posle 5. oktobra 2000. postao jedan od najvećih investitora i vlasnika nekretnina, zemljišta i preduzeća u Srbiji.

Insajder je u serijalu Službena zloupotreba 2009, pokazao kako su on i još nekolicina biznismena dobili mogućnost da do ekskluzivnih lokacija u Beogradu dođu tako što kupe propalu fabriku, dok u tu cenu nije bilo uračunato građevinsko zemljište, koje zapravo najviše vredi.

Samo jedan od primera je preduzeće Autokomanda koje je Mišković kupio i obavezao se ugovorom o prodaji da će se baviti popravkom motora i vozila dve godine. Međutim, taman kada je isteklo dve godine, koliko je po ugovoru bio u obavezi da zadrži delatnost, menja se Generalni plan, posle kog će umesto industrijske to postati gradsko-građevinska zona.

Zbog takvih odluka države, umesto oporavka privrede, pojedincima je omogućeno da ostvaruju ogroman profit izgradnjom tržnih centara, poslovnih prostora, stambenih zgrada na nekim od najekskluzivnijih lokacija.

Do danas nije rešeno pitanje vlasništva zemljišta Luke Beograd, koje su Miroslav Mišković i Milan Beko, kako je otkriveno u serijalu Insajdera, kupili skrivajući se iza ofšor kompanije.

U serijalu Službena zloupotreba Insajder se bavio I spornim privatizacijama putarskih preduzeća.

„Nibens grupa“, bila je jedan od najvećih holdinga nastao kroz privatizaciju nekoliko putarskih preduzeća. Ovaj gigant sastojao se od šest velikih putarskih preduzeća, sa više od pet hiljada radnika i održavao je više od 6600 kilometara puteva.

„Nibens grupa“ nastala je najpre privatizacijom Preduzeća za puteve Niš. Posle toga ređale su se privatizacije na kojima je vlasnik „Nibensa“ Milo Đurašković, po pravilu, pobeđivao. Preko tendera, u martu 2005. godine , on je postao vlasnik PZP Vranje. Samo jedan mesec kasnije kupuje PZP Kragujevac, istovremeno postaje vlasnik najvećeg preduzeća za puteve u Srbiji, PZP Beograd.

Njegov partner u ovoj kupovini, u tada formiranom konzorcijumu, bila je kompanija „Delta“, Miroslava Miškovića. Kada je postao vlasnik i najvećeg vojvođanskog putarskog preduzeća „Bačka put“ iz Novog Sada, Đurašković je došao do toga da praktično kontroliše stanje na putevima, koji su kičma putnih pravaca u Srbiji.

Prema podacima iz Registra, već 2006. godine „Delta“ se povukla iz otvorenog vlasništva u kompanijama. Od tada, vlasnici su korporacija „Šer“, koja je u vlasništvu Đuraškovića i „Mera investment“ sa Britanskih devičanskih ostrva, iza koje je tada stajao Marko Mišković.

Izvor: Insajder, Blic

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.