Jezik

sr

en

Građani će opet finansirati i medije koji iznose neistine

Brojne lokalne samouprave već su raspisale konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja. Postoji realna mogućnost da treću godinu za redom građani finansiraju i medije koji su, prema odlukama Saveta za štampu, iznosili neistine ili izveštavanjem kršili prava istih tih građana. Odluke Saveta za štampu koji konstatuje sve veći broj kršenja novinarskog kodeksa nisu obavezujuće za komisije koje odlučuju o tome koji mediji će na konkursima dobiti novac iz budžeta. 

Medijski linč neistomišljenika, kršenje pretpostavke nevinosti, zastrašivanje građana naslovima utemeljenim na pretpostavkama, ugrožavanje privatnosti pojedinaca i kršenje dostojanstva žrtava samo su neki od primera svakodnevnog kršenja novinarskog kodeksa u domaćoj štampi.

Prema izveštaju Saveta za štampu, od marta do decembra 2016. zabeleženo je 5.447 tekstova u kojima je prekršena barem jedna tačka Kodeksa novinara Srbije. Najviše slučajeva u kojima je prekršen Kodeks evidentirano je u Srpskom telegrafu - 1.320, sledi Informer s 1.208 prerkšaja, Kurir s 1.100, Alo s 810, Blic sa 604, Večernje novosti s 285 prekršaja, dok su prekršaji u listovima Danas i Politika zanemarljivi u odnosu na ostala izdanja. 

Mediji koji krše kodeks zbog toga ne trpe nikakve sankcije, a putem konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog značaja deo sredstava obezbeđuju iz budžeta. Pravilnik o sufinansiranju propisuje samo da se prilikom odlučivanja o dodeli državne pomoći uzme u obzir da li su mediju izrečene mere zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda. To za komisije nije obavezujuće.

Ministarstvo za informisanje: Pomoći ćemo da se Kodeks poštuje

Državni sekretar za informisanje u Ministarstvu za kulturu Nino Brajović navodi za Insajder.net da je za Ministarstvo prihvatljiv predlog Saveta za štampu da se izmenama Pravilnika odluke Saveta učine obavezujućim i da se medijima koji ne priznaju samoregulaciju i krše kodeks onemogući da dobijaju bilo kakav vid državne pomoći.

„Ono što je već dogovoreno sa Savetom i što sam dao kao inicijativu je da mi dostave listu medija za koje je Savet izrekao mere u prethodnoj godini kako bih tu listu prosledio lokalnim samoupravama. Na taj način će komisije imati uvid u to koji mediji su po oceni Saveta kršili Kodeks, što je osnova da ti mediji budu diskriminisani prilikom odlučivanja o dodeli sredstava.“

Na pitanje da li postoji sistem rangiranja težine ili broja prekršaja zbog kojih se nekom mediju može uskratiti sufinansiranje iz budžeta, Brajović napominje da ovu oblast nije lako normirati i da se prilikom ocenjivanja projekata mora uzeti u obzir da li mediji sistemtski krše novinarski kodeks ili se dogodila greška koja je ispravljena i za koju je dokazano da nije bila namerna.

Brajović je za Insajder.net naveo i da Ministarstvo radi na izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i Zakona o elektronskim medijima i da će taj posao biti završen u roku od dva do tri meseca.

„Videćemo da li će Skupština i Vlada imati kapacitete da to odmah uđe u proceduru, ali je izvesno da postoje brojni problemi zbog kojih paraleleno radimo i na novoj medijskoj strategiji i na izmenama Zakona“, rekao je Brajović za Insajder.

To znači da do najavljenih izmena neće doći pre realizacije novog ciklusa projektnog sufinasniranja medija. U prethodne dve godine novac je putem konkursa dodeljivan i onim medijima koji su prema izveštajima Saveta za štampu kontinuirano kršili novinarsku etiku zarad kratkotrajne medijske pažnje ili političkih i finansijkih interesa svojih vlasnika. 

Marković: Gubljenje poverenja čitalaca jedina kazna

Stojan Marković, član Saveta za štampu, smatra da bi jedina primerena kazna za te medije bilo gubljenje poverenja čitalaca. "Neophodno je da čitaoci prepoznaju da je neki medij objavio neistinitu informaciju i da mu zbog toga uskrate poverenje. Međutim, preduslov za to je da medij informiše svoje čitaoce da je prema odluci Saveta za štampu prekršio Kodeks, što pojedini mediji nikada ne čine.“

Marković navodi da je u jednom trenutku postojala ideja da ako neki list ili portal ne objavi odluku Saveta da je prekršio Kodeks to umesto njega učine svi ostali mediji.

Takav predlog, međutim, nikada nije zaživeo.