Jezik

sr

en
Insajder logo

Aplikacija na vašem telefonu

download Android App
download Android App
Insajder Mobile app

REM: Nema odluke o praćenju ovih izbora, radićemo po prijavama

Regulatorno telo za elektronske medije potvrdilo za Insajder.net da nije donelo posebnu odluku o praćenju predsedničkih izbora, već će nadzor vršiti po prijavama građana o uočenim nepravilnostima.

Takođe, iz izjava pojedinih članova tog regulatornog tela može se zaključiti da u REM-u nema kapaciteta za kvalitetan nadzor medija, kao i da među članovima tog tela nema saglasnosti o tome šta je njihova zakonska obaveza.

Na pitanje novinara Insajdera da li će REM tokom kontrole izbora pratiti samo broj oglasnih poruka u medijima ili i zastupljenost kandidata u informativnim programima, Stevica Smederevac, načelnik monitoringa u REM-u, rekao je da će to telo raditi po pojedinačnim pritužbama o nepravilnostima.

„Nema nikakve posebne odluke REM-a o ovim izborima. Mi ćemo postupati po izbornim prijavama. Dakle, bavićemo se svime za šta građani smatraju da je problematično i sporno. Takođe, radićemo s Agencijom za borbu protiv korupcije, a i deo izveštaja o oglašavanju će biti dostupan“, kaže Smederevac.

On ističe i da je veliki obim posla najveći problem tog regulatornog tela s obzirom na to da je REM od donošenja Zakona o elektronskim medijima, krajem 2014, u obavezi da kontroliše i privatne medije.

REM nije završio ni kontrolu prošlih izbora

Manjak ljudi i obimnost posla Smederevac ističe i kao osnovni razlog zbog čega REM prvi put od osnivanja 2003. nije objavio izveštaj o nadzoru medijskih usluga za prošlogodišnje izbore.

On je za Insajder.net prvi put potvrdio da izveštaj za prošle izbore ne samo da nije objavljen, već nije ni završen.

„Izveštaj nije objavljen jer nije gotov. Mi jednostavno ne stižemo to da uradimo“, kaže Smederevac.

Činjenica da REM do danas nije objavio izveštaj o prošlogodišnjim parlamentarnim izborima podgrejao je sumnje u kvalitet i objektivnost rada tog nadzornog organa.

Takođe, na osnovu izjava članova REM-a, može se zaključiti da u ovom regulatornom telu ne postoji saglasnost oko toga da li REM uopšte ima zakonsku obavezu da objavljuje izveštaj o monitoringu izbornih ciklusa, kao ni šta je predmet njegovog rada.

Prema Smederevcu, REM po zakonu nije obavezan da objavi izveštaj, već samo da obavesti Agenciju za borbu protiv korupcije o uočenim nepravilnostima.

Za razliku od njega, drugi član Saveta Miloš Rajković je početkom decembra prošle godine istakao da izveštaj REM-a još nije stigao do Saveta jer ne postoji zakonski rok u kom izveštaj mora da bude objavljen.

Takođe, članovi REM-a nisu saglasni ni u tome da li je njihova obaveza da mere zastupljenost političkih aktera u informativnim programima emitera.

Goran Petrović, zamenik predsednika Saveta REM-a, rekao je da se to telo time ne bavi, dok Gordana Suša, bivša članica Saveta REM-a, tvrdi da je već posle 10 dana kampanje imala uvid u deo izveštaja koji je nedvosmisleno pokazivao da je u medijima favorizovana Srpska napredna stranka.

REM ne može da kažnjava

Prema Zakonu o elektronskim medijima, emiteri su obavezni da poštuju „zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje i da u toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede zastupljenost bez diskriminacije“.

Upravo je REM dužan da vrši nadzor rada emitera i stara se o doslednoj primeni ovog zakona, bez kog nema ni garancija da će izbori biti održani u demokratskim i fer uslovima. Međutim, REM nema zakonska ovlašćenja da kažnjava prekršaje.

Transparentnost Srbija je ocenila da zbog toga što postoje mnogi aspekti izborne kampanje koji nisu pod kontrolom nijednog regulatornog tela izuzetno važno formiranje Nadzornog odbora Skupštine Srbije koji bi se njima bavio.

Međutim, Skupština Srbije je ponovo izbegla svoju zakonsku obavezu da formira Nadzorni odbor, čija je dužnost upravo da „upozorava na postupke političkih stranaka organa uprave, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometaju izborna kampanja i ugrožava jednakost prava svih kandidata“.

Tokom predsedničke kampanje ne samo da neće raditi Nadzorni odbor Skupštine, već neće raditi ni sama Skupština pošto je predsednica Parlamenta Maja Gojković, nakon konsultacija u Vladi, „oduzela reč“ poslanicima do kraja izbora zbog, kako je navela, političke stabilnosti.

Fer i regularni izbori ugroženi

Pored nejednake zastupljenosti kandidata u medijima, regularnost i fer uslovi tokom predstojeće predsedničke kampanje ugroženi su iz još nekoliko razloga.

Prvi put će ove godine potpisi neophodni za kandidaturu, umesto u sudovima, biti overavani kod notara. Za sada je najavljeno 15 kandidata, koji moraju da sakupe po najmanje 10.000 potpisa, a u Srbiji ima samo 400 notara, njihovih pomoćnika i pripravnika. Postavlja se pitanje da li će uspeti sve da obrade od 12. marta, kada ističe rok.

Agencija za borbu protiv korupcije, koja kontroliše finansiranje stranaka tokom kampanje, ne radi u punom kapacitetu - nema direktora, ima samo šest od devet članova, a za odlučivanje je potrebno pet. Mandati četvoro članova ističu 8. aprila.

Nedoumica je i kako će biti organizovano glasanje na Kosovu. Ustavni sud je proglasio nezakonitim rešenje iz 2014, kada se glasalo na Kosovu, a glasovi brojani u Raškoj i Vranju. RIK još nije saopštio koje će biti novo rešenje za glasanje na Kosovu.

Takođe, građani u dijaspori će imati samo sedam dana za upisivanje u birački spisak, što mnoge može da spreči da glasaju.