Jezik

sr

en

Godišnjica ubistva Slavka Ćuruvije: Suđenju se ne nazire kraj

Posle više od godinu i po dana, kraj suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i vlasnika Dnevnog telegarafa i Evropljanina, se ne nazire. Saslušano je više od polovine svedoka Tužilaštva, a sud još nije doneo odluku o tome koje će svedoke odbrane saslušavati. “Iako je utisak da ništa nije dokazano, to nije tačno”, kaže za Insajder. net Slobodan Ružić, zastupnik porodice Ćuruvija.

Foto: Srđan Ilić
Foto: Srđan Ilić

Koliko će suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije još trajati nemoguće je proceniti s obzirom na to da je na saslušanje oko dve trećine svedoka Tužilaštva potrošeno gotovo dve godine. Mesečno se sudi tri ili četiri dana, a zanimljivo je da zbog tehničkih problema ove godine u martu nije održan nijedan glavni pretres.

“Čini mi se da je poslednjih meseci dinamika zakazivanja suđenja ubrzana, ali da je interesovanje javnosti, i to ne samo medija, smanjeno”, kaže Slobodan Ružić.

Ubistvo Slavka Ćuruvije posle 16 godina istraga stiglo je do optužnice i suđenja tek 2015, nakon formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Ista matrica političkih ubistava

Okrivljeni od početka tvrde da nisu umešani u ovaj zločin, dok njihovi advokati ponavljaju da Tužilaštvo nije izvelo nijedan dokaz koji bi potvrdio navode optužnice. Istovremeno desetine svedoka iz DB-a, koji su mogli da imaju posredna saznanja, pred sudom su tvrdili da na ključna pitanja ne mogu da odgovore jer se ne sećaju. Sve ovo stvorilo je utisak da nema dovoljno dokaza.

Ubistvo na Uskrs

Slavko Ćuruvija u svojim medijima Dnevnom telegrafu i Evropljaninu oštro je kritikovao režim Slobodana Miloševića, podržavao studentski protest, pisao o ratovima u SFRJ.

Dnevni telegraf je, uz još nekoliko medija, 1998. finansijski uništen i zabranjen, a list je nakon toga štampan u Crnoj Gori. Ćuruvija je zbog svog novinarskog angažmana naredne godine osuđen na pet meseci zatvora, ali je angažovanjem advokata ipak sprečeno sprovođenje te kazne. Neposredno pre ubistva u Ekspres politici objavljen je tekst “Ćuruvija dočekao bombe”, koji je čitan i u udranim vestima RTS-a.

Slvako Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. Osumnjičeni izvršioci ubistva Ćuruvije uhapšeni su gotovo 15 godina kasnije. U Beogradu danas jedna ulica nosi ime Slavka Ćuruvije, a na mestu gde je ubijen nalazi se memorijalna ploča.

“Neposrednih dokaza u ovakvim postupcima nema, ali potpuno je netačno da ih uopšte nema. Nakon saslušanja svedoka počeće iznošenje materijalnih dokaza i najvažnije će biti veštačenje mobilnih telefona i komunikacija optuženih tog dana”, kaže Ružić. “Dokaza ima, a sud će oceniti da li su dovoljni”.

Sud tokom postupka ne dozvoljava poređenje ovog slučaja s ubistvima na Ibarskoj magistrali, ubistvom Ivana Stambolića ili pokušajem ubistva u Budvi, iako je moguće povući jasnu paralelu.

“Atipično praćenje, državna bezbednost organizator, dok oroz povlači neki pripadnik JSO-a, to se ponavlja svaki put. S druge strane prošlo je 18 godina, dokazi nestaju, a u ovim slučajevima su i uništavani”, smatra Ružić.   

Za uništavanje dokumentacije DB-a niko nije odgovarao

Na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije svedočio je bivši radnik DB-a Zoran Stijović, koji je potvrdio da je Državna bezbednost posle demokratskih promena 2000. uništavala dokumentaciju kako bi prikrila zločine. Insajder je pre 13 godina objavio dokaze o tome kako je posle 5. oktobra uništena dokumentacija DB-a. Stijović je na suđenju rekao da smatra da je tada uništena i dokumentacija beogradskog centra.

Slavko Ćuruvija
Foto: Srđan Ilić / Slavko Ćuruvija

U slučaju ubistva Slavka Ćuruvije ostao je dosije Ćuran, koji je i danas nepoznata osoba iznela iz DB-a, a na osnovu koga je i rekontruisano kako je praćen Slvako Ćuruvija neposredno pre ubistva.

Na suđenju su do sada svedočili gotovo svi policijski inspektori koji su u bilo kom trenutku istraživali ubistvo Slavka Ćuruvije. Ovim svedočenjima je zajedničko da su svi tokom svog rada mislili da trag ubica vodi do DB-a, da su imali problema zbog istrage ovog ubistva i nikada nisu došli do izvršilaca.

Legiji pretili zbog svedočenja

Dugo očekivano svedočenje Milorada Ulemeka, koji je najavljen kao krunski svedok, obeleženo je takođe tvrdnjom da mu je prećeno zbog svedočenja u ovom slučaju.

„Neko mi je pretio da odustanem od ovog svedočenja. Ne znam ko je, ali neko jeste. Ko, u čije me, to ćemo da vidimo”, rekao je Ulemek 26. septembra 2016. pred Specijalnim sudom.

Na pitanje optuženog Ratka Romića da li mu je on pretio, Ulemek je odgovorio: “Direktno niste, ali možda jeste.”

Ulemek je svedočeći ostao pri navodima da je iz razgovora s Radomirom Markovićem, načelnikom DB-a, shvatio da su Ćuruviju ubili Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Prema saznanjima Insajder.neta, Tužilaštvo ispituje ko je pretio Ulemeku.

Gde je Miroslav Kurak?

Miroslav Kurak, optužen da je neposredni izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije, i danas je nadostupan sudu, a za njim je raspisana međunarodna poternica.

Specijalni sud
Foto: Srđan Ilić / Specijalni sud

Pitanje koje na godišnjicu ubistva postavlja i Komisija za istraživanje ubistava novinara je koliko se za njim intenzivno traga.

"Podsećamo da se ubica Slavka Ćuruvije Miroslav Kurak još nalazi na slobodi. Državni organi u čijoj je nadležnosti njegovo privođenje pravdi moraju da znaju da njihov posao nije završen raspisivanjem poternice za njim", navela je Komisija čiji je predsednik Veran Matić.

Prema Komisiji, javnost ima pravo da zna čeka li država Srbija da se on pojavi na nekoj od evropskih granica, ili ima konkretan plan da otkrije gde se skriva i da ga privede.

Podsetimo, u vreme pokretanja istrage svi mediji su preneli slike Miroslava Kuraka sa sajta Wildtanzaniatrails, na kome se reklamira safari lov u Tanzaniji. Tada se znalo da on živi i radi u toj afričkoj zemlji. U međuvremenu su njegove slike sa tog sajta nestale, a nadležni nikada nisu saopštili da li su od kolega iz Tanzanije tražili da nađu Miroslava Kuraka.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.