Jezik

sr

en

Plaćamo i za ugašeni projekat Južni tok?

Prema istraživanju portala Insajder.net, skoro dva meseca nakon obustave gradnje gasovoda Južni tok, na račun ćerke firme koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gasporoma, a čije je sedište u Srbiji, uplaćeno je 17,8 miliona evra.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović za Insajder.net kaže da se radi o plaćanju prethodno preuzetih obaveza.

Dva meseca nakon zvanične obustave gradnje gasovoda Južni tok, na račun ćerke firme koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gasporoma, a čije je sedište u Srbiji, uplaćeno je 17,8 miliona evra. To preduzeće formirano je radi gradnje srpske deonice gasovoda.

U Švajcarsku firmu Srbija je tokom proteklih pet godina preko javnog preduzeća Srbijagas, prema rečima direktora tog preduzeća Dušana Bajatovića, uložila oko 30 miliona evra.

Umesto da se po obustavi projekta preduzeće u Švajcarskoj, pa i u Srbiji, zatvori, a novac vrati u budžet, najavljeno je da će ove dve firme nastaviti da rade kako bi gradile Turski tok, novi projekat, koji je, prema našem istraživanju, daleko od realizacije.

Srbija jedina pristala da matična firma bude van zemlje

Srbija je zbog gradnje Južnog toka s Gaspromom osnovala firmu South Stream Serbia za gradnju gasovoda Južni tok. Ta firma je registrovana kao klasična offshore firma u švajcarskom gradu Cug, koji važi za offshore zonu.

Kako je objavljeno u serijalu Insajdera Energetski (ne)sporazum, to nije uradila nijedna druga zemlja na trasi gasovoda, već su matične firme osnovali u svojim zemljama. Švajcarska firma South Stream Serbia koja je 51 odsto u vlasništvu ruskog Gasproma osnovala je potom ćerku firmu u Srbiji, a čiji je zadatak bio da se vodi projekat gradnje Južnog toka u Srbiji.

Prema analizi finansijskih izveštaja koju su uradili novinari Insajder.net, vidi se da je matično preduzeće iz Švajcarske uplatilo na račun ćerke firme čije je sedište u Srbiji 17,8 miliona evra, i to dva meseca pošto se od gradnje Južnog toka zvanično odustalo.

Ovde možete skinuti print dodatka Finansijskom izveštaju, prvi i drugi deo.

Dušan Bajatović za insajder.net: "Morate da naučite nešto o ekonomiji..."

Postavlja se pitanje koji poslovi su mogli da koštaju čak 17,8 miliona evra, kada je javnost Srbije videla samo "početak gradnje" tj. zavarivanje prvog spoja gasovoda u vojvođanskom selu Šajkaš 2013, nakon čega su mediji izveštavali kako je ovo "gradilište" odmah sutradan kada su političari otišli, zaboravljeno.

Takođe je nepoznato koje su firme bile angažovane na poslovima u vezi s projektom Južni tok, kod kojih je na kraju završio najveći deo novca.

Dušan Bajatović je za Insajder.net rekao da se uplata na račun preduzeća u Srbiji skoro dva meseca posle obustave celog projekta Južni tok odnosi na plaćanje prethodno preuzetih obaveza.

NIS je prodat ispod svake cene zbog izgradnje Juznog toga

Deonica kroz Srbiju trebalo je da bude dugačka oko 400 kilometara. Prema zvaničnim najavama, trebalo je da košta ukupno oko 1,7 milijardi evra, od kojih je Srbija trebalo da uloži oko 830. Predstavnici vlasti najavljivali su da će godišnji prihod od tranzitnih taksi kada se izgradi Južni tok biti čak od 200 do 500 miliona evra za Srbiju.

Ugovor o izgradnji Južnog toka bio je je deo velikog Energetskog sporazuma o faznoj saradnji između Srbije i Rusije. O njemu su predstavnici vlasti govorili kao o poslu veka koji će Srbiji doneti više od dve hiljade novih radnih mesta, posao za desetine građevinskih firmi, ekonomski bum i ulazak Srbije u unosne poslove s transportom prirodnog gasa.

Taj posao im je ujedno i pravdanje na brojne optužbe koje su se mogle čuti u javnosti da je nacionalna naftna kompanija NIS Rusima prodata ispod svake cene.

Zbog projekta Južni tok tako je Gaspromu osim NIS-a ustupljeno i ekskluzivno pravo korišćenja svih rezervi nafte i gasa u zemlji i prepušten je većinski udeo u jedinom domaćem skladištu prirodnog gasa Banatski dvor, od kog zavise cena i sigurnost snabdevanja ovim energentom.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.