Jezik

sr

en

Skrivanje informacija od javnosti građani platili 38 miliona dinara

Broj slučajeva u kojima državni organi i javna preduzeća ignorišu zahteve građana i novinara za pristup informacijama od javnog značaja svake godine raste. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenjuje da su podaci alarmantni kada se uzme u obzir da je takvo postupanje kažnjivo zakonom. 

Ilustracija:
Foto: Ilustracija /

On je u poslednjih sedam godina izrekao 469 novčanih kazni, ukupno 38 miliona dinara, državnim organima i javnim preduzećima zbog uskraćivanja informacija.

Međutim, situacija postaje dodatno zabrinjavajuća kada se uzme u obzir da je samo u prošloj godini poverenik izrekao 148 novčanih kazni, skoro tri puta više nego 2014. i 2015, koje su do tada bile rekordne po broju kazni.

Zbog ćutanja uprave plaćeno skoro 38 miliona dinara

Poverenik je od 2010. do 30.4.2017. izrekao 469 novčanih kazni, i to 292 od 20.000 dinara i 177 od 180.000 dinara - ukupno 37.700.000 dinara.

U 2016. poverenik je izrekao rekordnih 148 novčanih kazni (84 od 20.000 i 64 od 180.000 dinara). U 2014. i 2015. izrečeno je po 59 novčanih kazni, u 2013. 34, u 2012. 46, u 2011. 51 i 2010. 34 novčane kazne.

Istovremeno, Vlada Srbije nikada nije iskoristila svoje zakonsko pravo da kazni osobe koje skrivaju informacije od očiju javnosti, dok je nadležno Ministarstvo za državnu upravu to pravo koristilo u izuzetnoj retkim situacijama.

Prema zakonu, poverenik nema pravo da pokrene prekršajni postupak zbog uskraćivanja informacija, već samo da izrekne novčanu kaznu, maksimalno 200.000 dinara i to samo organu vlasti ili preduzeću, a ne direktnom fizičkom licu kao što su npr. ministar ili direktor nekog javnog preduzeća.

S obzirom na to da institucije kazne plaćaju novcem iz budžeta, sve se svodi na to da se novac prebacuje iz jednog budžetskog „džepa“ u drugi, a da odgovorni na taj način prolaze nekažnjeno.

Međutim, za razliku od poverenika, Vlada Srbije i Ministarstvo za državnu upravu imaju zakonsko pravo da pokrenu prekršajne postupke protiv odgovornih lica i da ih nateraju da kazne plate iz svog džepa, ali ih ne koriste.

„Nažalost, Vlada nikada nije iskoristila svoje zakonsko pravo, dok Ministarstvo to radi veoma retko i selektivno. Broj pokrenutih postupaka uvek je bio mnogo manji od broja realno počinjenih prekršaja“, ističe Šabić za Insajder.net.

Više novca u igri - manje dostupnih informacija

Prema podacima poverenika, „lideri“ netransparentnosti su državna javna preduzeća, a pre svega Telekom, Srbijagas, Železnice Srbije i Er Srbija.

„Generalno, može se reći da se težište problema u ostvarivanju prava javnosti premestilo u sferu raspolaganja velikim javnim novcem i imovinom, dakle, u krajnoj liniji u državna javna preduzeća. Tim povodom sam još pre više od tri godine Narodnoj skupštini dostavio poseban izveštaj, ali ga ona, reklo bi se po običaju uspostavljenom u poslednjih nekoliko godina, nije razmatrala“, ističe Šabić.

Prema njegovim rečima, to što institucije i državna javna preduzeća ne žele da dostave tražene informacije sve dok on ne interveniše govori o tome da se „kalkuliše pravima javnosti“, čime se pojačava i inače „prisutna sumnja u nezakonito postupanje organa vlasti, odnosno u njihovu spremnost da prikriju nečije nezakonito ponašanje“.

„Tako nešto je u totalnom, grotesknom kontrastu s činjenicom da je u svim strateškim antikorupcijskim dokumentima Vlade i Skupštine snažno naglašen značaj transparentnosti“, kaže Šabić za Insajder.net.

Ugovor Železare s firmom Petra Kamaraša „drastičan primer“ kršenja zakona

Šabić ističe da je drastičan primer skrivanje ugovora koje su nad upravljanjem Železarom Smederevo imali HPK MANAGEMENT iz Beograda i HPK ENGINEERING B.V. iz Amsterdama, koje je vodio Petar Kamaraš. Iako je prilikom potpisivanja bilo najavljeno da će on biti u kratkom roku objavljen, ne samo da se to nije dogodilo, nego sadržina Ugovora nije učinjena dostupnom javnosti ni nakon, po zakonu, konačnog, obavezujućeg i izvršnog rešenja poverenika.

Sadržina ovog ugovora nije objavljena ni pošto je poverenik u postupku prinudnog izvršenja izrekao dve novčane kazne, a potom zatražio od Vlade da u skladu sa zakonom prinudom obezbedi izvršenje rešenja poverenika.

Železara Smederevo je pod rukovodstvom Petra Kamaraša poslovala s gubitkom od 144,76 miliona evra. Upravljački tim HPK inženjeringa ostvario je 39,1 odsto veći minus u 2015. nego godinu dana ranije, zbog čega je Vlada Srbije s Kamarašem raskinula ugovor.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.