Jezik

sr

en

Deo dunavskog keja prodat kao parcela bez značaja za grad i njegove stanovnike

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda prodala je prošle nedelje deo obale na Zemunskom keju. Prema propisanoj nameni, na ovoj lokaciji će biti izgrađen sportski kompleks, ali i prateći komercijalni objekti. 600 kvadrata parcele uz šetalište kupila je za oko 300.000 evra Sportska akademija Kočović, firma u vlasništvu sina gradskog funkcionera Dra­go­lju­ba Ko­čo­vi­ća. U gradskoj Direkciji za građevinsko zemljište za Insajder navode da je sve urađeno u skladu sa zakonom.

Deo obale Dunava prodat je kao da je reč o bilo kojoj drugoj građevinskoj parceli bez posebnog značaja za grad i njegove stanovnike.

Ovakva prodaja omogućena je Zakonom o javnoj svojini, izmenama Zakona o planiranju i odlukama Gradske uprave usvojenim u protekle tri godine. Pre toga, zakonom je bilo omogućeno davanje u zakup zemljišta na period od 99 godina.

Od 2014. predviđena je prodaja građevinskog zemljišta i objekata, osim kada je reč o nepokretnostima koje su neophodne za funkcionisanje grada.

Kako se ispostavilo, parcela na delu zemunskog priobalja koja je nekada bila vojna hidro-baza, gradu više nije potrebna. 

Odluka o prodaji dela priobalja u Zemunu doneta je na osnovu rešenja koje je 16. maja ove godine potpisao zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović. 

Procena vrednosti 

Procena vrednosti ove parcele rađena je na osnovu poređenja sa cenom građevinskog zemljišta u centralnom delu Zemuna ili udaljenim nekoliko stotina metara od keja. Na procenjenu vrednost uticala je i činjenica da je, zahvaljujući nebrizi ove i svih prethodnih vlasti, taj deo keja već decenijama ruiniran i zarastao u korov. 

Zemljište površine 600 kvadratnih metara na keju u Zemunu prodato je za 36 miliona dinara, odnosno za oko 300.000 evra. Početna cena za to zemljište bila je gotovo tri puta niža.

Na osnovu procene Uprave javnih prihoda grada Beograda utvrđeno je da kvadratni metar na ovoj lokaciji košta 176 evra, tj 13 miliona dinara za svih 600 kvadrata. 

Zanimljivo je da prilikom procene nije razmatrana namena lokacije već je cena određena  poređenjem sa cenom građevinskog zemljišta u okolini.  

Željko Moldovan iz Uprave javnih prihoda koji je radio procenu navodi za Insajder da nije rađena prinosna metoda koja podrazumeva proračun eventualne zarade od objekta koji će biti izgrađen jer je to komplikovano za procenu.

„Za razliku od izgradnje komercijalnih objekata u kojima se prostor izdaje, sportski objekti su manje vrednosti i nemate precizne podatke o prihodima“ rekao je Moldovan dodajući da procenitelj bira metodu i da je u ovom slučaju na cenu uticala neopremljenost infrastruktorom i zapuštenost lokacije.

Na konstatciju novinara Insajdera da se ipak ne može osporiti ogroman potencijal koji lokacija ima i na kojoj osim izgradnje sportskih terena postoji mogućnost izgradnje komercijalnih sadržaja, Moldovan je naveo da je  „licitacija pokazala tržišnu vrednost i da je on zadovoljan postignutom cenom“. 

Izgradnja kompleksa i pratećih komercijalnih sadržaja

Prema urbanističkom planu predviđeno je da se na toj lokaciji gradi sportski kompleks s tim da će novi vlasnik imati mogućnost da na najviše 120 kvadrata izgradi i objekte komercijalne namene – hotel, ugostiteljski objekat, trgovine.

Na primedbe da će na ovaj način pristup delu obale biti omogućen samo onima koji za usluge privatnog objekta mogu da plate, iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda za Insajder navode da je i starim detaljnim urbanističkim planom, usvojenim početkom devedesetih, na toj lokaciji takođe planiran komercijalni sadržaj  i to u većem obimu.

Taj plan je predviđao izgradnju ugostiteljsko turističkog objekta od 400 kvadrata ali u okviru vojne hidro- baze. 

Popović: Ko god da kupi po najvećoj ceni je dobrodošao

U postupku javnog nadmetanja za prodaju parcele na keju učestvovalo je pet ponuđača a najveću cenu dala je Sportska akademija Kočović.

Zanimljivo je da se od pravnih lica koja su učestvovala u licitaciji za zemljište sa sportskom namenom, jedino akademija Kočović bavi sportom dok su među ostalim ponuđačima dve građevinske firme koje se bave pretežno izgradnjom stambenih objekata kao i jedna konsultantska kompanija.

Firma koja je ponudila najviše novca i izlicitirala zemljište, u vlasništvu je Marka Kočovića, sina  Dragoljuba Kočovića, aktuelnog v.d. podsekretara Sekreterijata za sport i omladinu Gradske uprave grada Beograda.

„Ko god da kupi po najvećoj ceni je dobrodošao. Uslov je naravno da nema sukoba interesa u smislu da je član ili predsednik Komisije“ kaže za Insajder direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Branislav Popović. On navodi da je sve urađeno po zakonu a na osnovu važećih odluka gradske uprave.

Da u ovoj kupovini nema ničeg spornog smatra i Dragoljub Kočović koji je za „Politiku” naveo  da  nije u sukobu interesa, da nikada nije imao  funkciju u Akademiji koju vodi njegov sin i da je Agencija za borbu protiv korupcije to već nekoliko puta proveravala. 

„Nisam čak ni znao da je Marko konkurisao za to zemljište, a kao otac smatram da je napravio veliku grešku jer ga je preskupo platio. Pitanje je šta će moći da uradi na toj lokaciji“  rekao je Kočović , dodajući da uskoro odlazi u penziju.   

Inicijativa  “Ne da(vi)mo Beograd” ocenila je da je prodajom parcele na zemunskom keju deo obale nepovratno oduzet građanima i posetiocima Beograda i Zemuna.

Kako navode, nakon ove licitacije, brojna pitanja su ostala bez odgovora a jedno od njih je „Zašto je i po čijem nalogu, čitava obala centralnih delova Beograda, pa i oni njeni delovi najbliži vodi, definisana kao građevinsko zemljište?"