Jezik

sr

en

Ubistvo Slavka Ćuruvije: Gde je neposredni izvršilac?

Tačno je 17 godina od ubistva Slavka Ćuruvije, novinara, glavnog urednika i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina. Ćuruvija je ubijen u prolazu zgrade u kojoj je živeo, 1999, u vreme NATO bombardovanja. Suđenje četvorici pripadnika službe Državne bezbednosti, optuženima za njegovo ubistvo, počelo je pre nešto manje od godinu dana. Neposredni izvršilac je u bekstvu, a za njim je raspisana poternica. Ipak pitanje je koliko se za njim intenzivno traga.

Za ubistvo Slavka Ćuruvije optuženi su šefovi srpskog i beogradskog DB-a Radomir Marković i Milan Radonjić i dva operativca - Ratko Romić i Miroslav Kurak. Kurak je optužen kao neposredni izvršilac ubistva. Istraga nije stigla do nalogodavaca, a optuženi da je ubio Ćuruviju je u bekstvu.

Kao neposredni izvršilac ubistva optužen je Miroslav Kurak, pripadnik rezervnog sastava Državne bezbednosti. On je u bekstvu, po nalogu suda određen mu je pritvor (kada bude uhapšen), a za njim je raspisana poternica.

Ipak, pitanje je koliko se za njim intenzivno traga. Naime u vreme pokretanja istrage svi mediji su preneli slike sa sajta Wildtanzaniatrails, na kome se reklamira safari lov u Tanzaniji. Tada se znalo da on živi i radi u toj afričkoj zemlji.

Za sada nije poznato da li je Srbija toj afričkoj zemlji uputila zahtev za informacije o njemu, da li je tražila njеgovo hapšenje i izručenje. U međuvremenu, na stranicama o safariju u Tanzaniji više nema fotografija Mirolava Kuraka, niti se njegovo ime nalazi na spisku nacionalnog udruženja lovaca u toj zemlji, gde se moglo naći u vreme podizanja optužnice.

Ako nema ciljane potrage za njim, sudeći prema nekim drugim beguncima od pravde, i za Kurakom bi moglo bezuspešno da se „traga“ godinama.

Srbija s Tanzanijom nema potpisane sporazume o međunarodnoj pravnoj pomoći. Svi bilateralni sporazumi datiraju još iz vremena kada  je Tanzanija bila pod upravom Velike Britanije. Ipak, postoje međunarodne konvencije prema kojima bi ta saradnja mogla da se sprovede.   

Legija krunski svedok

Postupak za ubistvo Ćuruvije pokrenut je nakon saslušanja Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandanta JSO-a, osuđenog na 40 godina za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

„On je odlučio da progovori o ovom ubistvu. Želeo bih da napomenem da je to svedočenje bilo bezuslovno... Nikakve koristi nije dobio, a govorio je veoma iscrpno o ovom slučaju", naglasio je tužilac Miljko Radisavljević na dan hapšenja osumnjičenih za ubistvo Ćuruvije.

Ulemekovo svedočenje u postupku pred Specijalnim sudom još nije najavljeno, ali se očekuje da bude saslušan među poslednjima. Tužilaštvo je predložilo 90 svedoka, a u proseku po danu suđenja bude saslušano dvoje. 

O ubistvu Ćuruvije iskaze su dali i braća Aleksandar i Miloš Simović, osuđeni pripadnici Zemunskog klana.

Mediji su prenosili da je Kurak sve ove godine u kontaktu s bivšim operativcem DB-a Draganom Filipovićem Fićom, koji je u vreme Radomira Markovića bio zadužen za specijalne operacije DB-a. Filipović takođe nije bio u Srbiji od pokretanja akcije Sablja i otkrivanja počinilaca političkih ubistava. Prema pisanju Blica, krajem decembra se vratio u Srbiju, što je odmah povezano s uticajem upravo na svedoke u slučaju Ćuruvija. Za njim, za razliku od Kuraka, Srbija nije ni tragala jer ni za šta nije optužen.

Suđenje - Svedoci pate od amnezije

Prema navodima optužnice, Slavko Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

Na suđenju su do sada uglavnom saslušavani operativci Državne bezbednosti koji su ili znali ili bili angažovani na praćenju Ćuruvije. Ono što je do sada potpuno jasno jeste da praćenje Ćuruvije nije bilo uobičajeno. Naime, operativci su morali odmah da izveštavaju o svakoj promeni u kretanju Ćuruvije. Pratnja je povučena neposredno pre ubistva.

Primetno je da pojedini operativci nisu mogli da se sete ničega u vezi s praćenjem i ubistvom Ćuruvije, pravdajući „amneziju“ protokom vremena, iako su priznavali da nije baš bilo uobičajeno da lice pod tajnom pratnjom bude ubijeno.

Posebno je interesantno što se i na ovom suđenju ponovo pred sudom otkriva mehanizam koji je važio za rad tajne službe kada je reč o političkim ubistvima.

 

Slavko Ćuruvija se kao novinar i urednik uglavnom bavio važnim političkim pitanjima. Oštro je kritikovao režim Slobodana Miloševića, podržavao studentski protest, pisao o ratovima u SFRJ.

Posle odlaska iz Borbe, gde je bio glavni i odgovorni urednik, osnovao je Nedeljni telegraf 1994, početkom 1996. i prvi privatni dnevni list Dnevni telegraf, kasnije i magazin Evropljanin.

Dnevni telegraf je, uz još nekoliko medija, Specijalnim medijskim dekretom 1998. zabranjen, a list je nakon toga štampan u Crnoj Gori. Ćuruvija je zbog svog novinarskog angažmana naredne godine osuđen na pet meseci zatvora, ali je angažovanjem advokata, ipak, sprečeno sprovođenje te kazne.

Na Uskrs, 11. aprila 1999, Ćuruviju su ubila dva maskirana napadača ispred njegovog doma u Beogradu. Osumnjičeni izvršioci ubistva Ćuruvije uhapšeni su gotovo 15 godina kasnije.

U Beogradu danas jedna ulica nosi ime Slavka Ćuruvije, a na mestu gde je ubijen nalazi se memorijalna ploča. Predstavnici novinarskih udruženja, prijatelji i kolege s porodicom ubijenog novinara danas će, kao i prethodnih godina, položiti vence i zapaliti sveće ispred tog spomen obeležja u Svetogorskoj 35.

 

  

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.