Jezik

sr

en

Ratko Mladić - simbol odnosa Srbije prema ratnim zločinima

Srbija u dubokoj podeljenosti dočekuje presudu koju će Ratku Mladiću izreći Haški tribunal u sredu u 10 sati. Mladić je šesnaest godina bio u bekstvu, a za pomoć u skrivanju niko od zvaničnika nije odgovarao. Zločin koji je presudama Tribunala i Međunarodnog suda pravde označen kao genocid u Srbiji nikada nije zvanično prihvaćen. Podela između mišljenja da je Mladić heroj i da je Mladić zločinac je u osnovi podele srpskog društva, iako je danas malo onih koji će da kažu da masovni zločin u Srebrenici nije počinjen.

ICTY: Ratko Mladić na izricanju presude
Foto: ICTY / Ratko Mladić na izricanju presude

Ratko Mladić, koji danas ima 74 godine, nalazi se u pritvoru Haškog tribunal. Optužen je za najgore zločine posle Drugog svetskog rata. Prva optužnica protiv Mladića podignuta je 25. jula 1995. godine, odmah nakon genocida u Srebrenici, ali ona nije sadržala optužbu za genocid. Te optužbe unete su već u novembru iste godine.

On je optužen da je zajedno sa Radovanom Karadžićem, predsednikom Republike Srpske bio ključni učesnik sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata od oktobra 1991. do 30. novembra 1995. godine.

“Njihov cilj je bio trajno uklanjanje bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata s područja u BiH na koja su bosanski Srbi polagali pravo, činjenjem zločina za koje su optuženi”, navodi se u optužnici.

Optužnica Mladića tereti za genocid, progon, istrebljenje, ubistvo, deportacije, nehumana dela. Optužen je i za zločin širenja terora među civilnim stanovništvom Sarajeva, i to sprovođenjem kampanje snajperskog delovanja i granatiranja. Na teret mu se stavlja i zločin uzimanja talaca UN-a tokom maja i juna 1995. godine.

Mladićevo ime nerazdvojno je povezano sa genocidom u Srebrenici od 11. jula pa sve do 1. novembra 1995. godine.

“Ratko Mladić je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu da se bosanski Muslimani u Srebrenici eliminišu ubijanjem srebreničkih muškaraca i dečaka, kao i prisilnim odvođenjem žena, dece i dela starijih muškaraca iz Srebrenice”.

Ratko Mladić je uhapšen 25 maja 2011. u selu Lazarevo u blizini Zrenjanina. U pritvor Haškog tribunala prebačen je 31. maja. U julu iste godine prvi put se pojavio u sudnici.

Mladićeve prve reći u sudnici Haškog tribunala bile su “Ja sam general Ratko Mladić. Rodio sam se na čisti ponedeljak, 1943. godine”.

Tvrdio je da optužnicu nije pročitao, a kada mu je sudija iščitao sažetak optužnice, Mladić je rekao da su “optužbe grozne”.

Suđenje Ratku Mladiću počelo u maju 2012. Nakon godinu dana suđenja Ratko Mladić zahvalio je Tribunalu što je živ. Suđenje je završeno je 15. decembra 2016. godine.

Svedoci opisivali zločine

Prvi svedok na suđenju bio je Evedin Pašić, koji je u novembru 1992. godine preživeo pogubljenje oko 150 ljudi u selu Grabovica, u opštini Kotor Varoš. U vreme zločina Pašić je imao 13 godina, a njegovim svedočenjem tužilaštvo je opisivalo način postupanja prema nesrpskom stanovništvu. Rastanak sa zatočenim ocem ispričao je u suzama.

„Pogledao sam i vidio sam s desne strane, na drugom katu....ruka. Ruka koja je mahala. Nisam vidio tijelo, ali sam vidio ruku kako maše. I tu ruku vidim u mojim snovima“, prisetio se Pašić.

Na suđenju su se smenjivali svedoci očevici, žrtve, veštaci. Zaštićeni svedok opisao je i zločin u skladištu u Kravici nad zarobljenim muškarcima iz Srebrenice.

“Zadnji koji je ušao nije imao gdje sjesti, vojnik mu je opsovao majku, udario ga u krsta... Po njemu je srezao rafal i onda je počelo pucati po celom skladištu", rekao je svedok.

Advokati Ratka Mladića već više od šest meseci traže da on bude pušten kako bi otišao na lečenje. Prvo su tražili da na lečenje ode u Moskvu, ali je haški tribunal to odbio.

Posle toga je najavljeno da će advokati tražiti da Mladića puste u Srbiju na lečenje, za šta je i Vlada Srbije dala garancije. Do puštanja nije došlo, kao što nije došlo ni do odlaganja presude koju su takođe tražili zbog zdravstvenog stanja.

Ležao je celu noć - dok je trajala pucnjava - i ceo sledeći dan. "Nit sam se micao, nit sam gledao", rekao je zaštićeni svedok.

Tokom ovog svedočenja Mladić je izbačen iz sudnice jer je svedoku opsovao “majku tursku”.

O zločinu u Prijedoru i logoru Omarska svedočio je bivši poslanik SDA Mevludin Sejmenović koji je bio zatočen u logoru. Nakon posete stranih novinara logoru u avgustu 1992. iz Omarske ga je izveo član SDS-a Vojo Kuprešanin, po nalogu predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.

“U Omarskoj je sve bilo smrt, smrt i samo smrt”, svedočio je Sejmenović.

Ratko Mladić je tokom suđenja negirao krivicu, a sa timom svojih branilaca pokušao da ospori navode tužilaštva i iskaze svedoka.

“Da li ti u mene sumnjaš?”

Među svedocima koji su negirali njegovu krivicu bila je i Mladićeva supruga Bosiljka. Ona je, kao i još nekoliko svedoka, tvrdila da je Mladić od 14 do 16 jula 1995. u vreme najmasovnijeg ubijanja u Srebrenici bio u Beogradu na svadbi. Mladićeva supruga ne veruje da je on počinio zločine, a u sudnici je prepričala razgovor sa mužem.

“Direktno sam ga pitala da li je izdao naređenje za pogubljenja u Srebrenici. ‘Uozbiljio se’, oštro me pogledao i pitao – ‘da li ti u mene sumnjaš’ ", rekla je Bosiljka Mladić.

I Mladićevi potčinjeni svedočili su u njegovu korist, a jedan od njih je čak tvrdio da su se srebrenički muslimani ubijali međusobno.

"Neki od tih muslimana obavestili su me da njihovi komandanti, među kojim je zamenik Nasera Orića - Zulfo Turunović, ubijaju one koji žele da se predaju VRS", rekao je u Hagu Bojan Subotić, vojni policajac Vojske Republike Srpske.

U odbranu Mladića on je dodao da je bio sam na dva-tri metra od njega i da “nije istina da su srpski vojnici u njegovom prisustvu ubili nekog od muslimana”.

Presude za genocid

Za udruženi zločinački poduhvat i najteže zločine, među kojima je i genocide u Srebrenici na 40 godina zatvora osuđen je predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić. Doživotni zatvor dobio je Zdravko Tolimir za koga se verovalo da je jedno vreme organizovao Mladićevo skrivanje.

Prvi koji su osuđeni za genocide u Srebrenici su načelnici bezbednosti Drinskog korpusa i Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Vujadin Popović i Ljubiša Beara, koji su takođe osuđeni na doživotni zatvor. Za pomaganje u genocidu osuđen je komandant Drinskog korpusa Radisav Krstić na 35 godina zatvora. Na istu kaznu osuđen je i načelnik bezbednosti Zvorničke brigade Dragi Nikolić.

I Srbija je bila tužena za genocide, ali je po tužbi Bosne i Hercegovine 26. februara 2007. osuđena samo zato što nije sprečila genocid, a potom nije kaznila niti predala učinioce Haškom tribunalu.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.