Jezik

sr

en
Insajder logo

Aplikacija na vašem telefonu

download Android App
download Android App
Insajder Mobile app

Savet za borbu protiv korupcije potvrdio istraživanje Insajdera o arapsko-srpskoj firmi Al Ravafed

Savet za borbu protiv korupcije u svom najnovijem izveštaju o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Srbije postavio je pitanje opravdanosti ugovora Srbije s kompanijom sa Al Ravafedom kojoj je u zakup dato poljoprivredno zemljište. 

Al Rawafed
Al Rawafed

Osim što su prihodi manji nego što su bili pre sklapanja ugovora s ovom kompanijom, Savet kritikuje i sam ugovor zbog toga što Vlada javnosti nije dala na uvid obrazloženje ovakvog ugovora s arapskim investitorom po kome Srbija ima tek 20 odsto vlasništva.

Istraživanjem ulaganja Al Ravafeda, a pre svega zemljištem Vojne ustanove Morović, Insajder se bavio u emisiji Insajder bez ograničenja: Čija je zemlja, a „državnim poslom“ sa Al Ravafedom bavi se Savet za borbu protiv korupcije u svom najnovijem.

Savet u svom izveštaju postavlja pitanje opravdanosti čitavog ugovora sa Al Ravafedom s obzirom na loše finansijske rezultate Al Ravafeda u prethodne dve godine, ali kritikuje i sam ugovor zbog toga što Vlada javnosti nije dala na uvid obrazloženje ovakvog ugovora s arapskim investitorom po kome Srbija ima tek 20 odsto vlasništva.

„Savet nema ni informaciju na osnovu kojih parametara je utvrđena navedena vlasnička struktura u zajedničkom društvu, odnosno da li su ulaganja svakog ulagača srazmerna i raspodeli dobiti. Zaključivanje ugovora bez jasnih pravila, kao i ugovora o poslovno- tehničkoj saradnji, među ugovaračima Republikom Srbijom i privatnom ino - kompanijom, uz odsustvo transparentnosti, stvara prostor za sumnju da se privatni interes privileguje u odnosu na javni“, navodi se u izveštaju Saveta.

Podsetimo, prema istraživanju Insajdera, kompanija Al Ravafed je osnovana tri meseca pre potpisivanja ugovora s Vladom Srbije, a prema podacima iz privrednog registara u Abu Dabiju u kojem je ova kompanija registrovana, navodi se da nema nijednog zaposlenog. Kako bi se realizovali poslovi, država Srbija i firma Al Ravafed Internečenel Investment formirale su zajedničko preduzeće Al Ravafed Srbija, u kojem država ima 20, a strana kompanija 80 odsto vlasništva.

Prema dostupnoj dokumentaciji, zajednička srpsko-arapska kompanija Al Ravafed Srbija u posed više od deset hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Al Ravafed je kupio zemljište nekoliko kombinata - AD Jadran, AD Bačka Sivac, AD Agrobačka i AD Mladi Borac. Takođe, zakupio je i 4.300 hektara oranica u opštini Kula po ceni od 250 evra po hektaru godišnje, a na korišćenje mu je dato 3.500 hektara Vojne ustanove Morović u Karađorđevu. U zamenu za korišćenje zemljišta u Karađorđevu, Al Ravafed Srbija trebalo bi da Vojnoj ustanovi Morović daje 20 odsto profita ostvarenog na toj zemlji.

Al Ravafed slabo zarađuje, nejasan interes Srbije u ovom poslu

Savet za borbu protiv korupcije navodi da je tokom 2016. vrednost građevinskih objekata Al Ravafeda povećana za oko 5,4 miliona evra, kao i ulaganje na tuđim nekretninama, postrojenjima i opremi za oko 1,8 miliona evra. Vrednost je povećana i kada je reč o postrojenjima i opremi u pripremi i to u iznosu od oko 3,3 miliona evra.

Takođe, u poređenju sa 2015. kada je Al Ravafed ostvario gubitak od 1,8 miliona evra, ova firma u 2016. beleži skroman dobitak od 677.000  evra. Upravo zbog slabih finansijskih rezultata, ali i razvoju firme koji je baziran na kreditima, Savet dovodi u pitanje opravdanosti posla Republike Srbije sa Al Ravafedom.

„Koji je interes Republike Srbije pri ovakvim skromnim rezultatima i kreditnim obavezama, u skladu sa njenim učešćem u kapitalu, pitanje je ozbiljnije analize koja nije predmet ovog Izveštaja, zbog nedostupnosti svih podataka koji su proglašeni poslovnom tajnom, kako Ministarstva odbrane, tako i Republičkog geodetskog zavoda“, navodi se u izveštaju Saveta.

Ministarstvo privrede ima podatke o Al Ravafedu, ali neće da dostavi

Savet ističe i da je Ministarstvo privrede odbilo da dostavi podatke o izmirenim obavezama Al Ravafeda prema poljoprivrednim društvima od kojih iznajmljuje zemljište, navodeći da te podatke ne poseduje. Međutim, Savet postavlja pitanje da ako Ministarstvo ne poseduje te podatke „ko je obavestio Vladu Republike Srbije, da su obaveze na ime kupoprodajne cene izmirene, imajući u vidu navedeni Protokol i Zaključak Vlade“.

Prema čl.3. Zakona o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji, Ministarstvo privrede je nadležno da sprovodi i kontroliše sve postupke privatizacije u Republici Srbiji i kontroliše ispunjenje obaveza kupca iz kupoprodajnog ugovora, kao i da li je priliv sredstava u skladu s ugovorom. Pozivajući se na zakonske obaveze Ministarstva, Savet zaključuje da je jasno da Ministarstvo privrede mora imati te podatke, samo, kako navode, „nije jasno zašto taj podatak nije dostupan Savetu“.

Insajder: Štetan ugovor oko vojnog zemljišta u Karađorđevu

Kompanija Al Ravafed Srbija dobila je na korišćenje i 3.500 hektara zemljišta Vojne ustanove Morović u Karađorđevu. Za razliku od oranica u Kuli, za koje Al Ravafed Srbija prema rečima ministra Nedimovića redovno plaća zakup, za ovo zemljište u Karađorđevu po ugovoru nije određena fiksna nadoknada. Vojska i država bi po ugovoru trebalo da dobiju 20 odsto od profita koji Al Ravafed ostvari na toj zemlji.

Prema istraživanju Insajdera, firma Al Ravafed zbog svog lošeg poslovanja do marta ove godine nije platila ni dinar za korišćenje zemlje u Karađorđevu nadomak Bačke Palanke.

Ugovor potpisan uprkos procenama da će biti štetan

Prema istraživanju Insajdera, ugovor sa Al Ravafedom sklopljen je uprkos protivljenju stručnih službi vojske.

Sektor Ministarstva odbrane za materijalne resurse dao je još krajem 2013. mišljenje da za Ministarstvo ne može biti prihvatljiva ponuda da Al Ravafed plaća nadoknadu od 20 odsto ostvarenog godišnjeg profita na tom zemljištu.

Ovaj sektor je ocenio da bi u slučaju da Al Ravafed ne ostvari planirani profit “naš prihod bio ravan nuli”.

U dokumentu do koga je došao Insajder navodi se i da je jedino prihvatljivo da kompanija isplaćuje fiksnu naknadu plus 20 odsto od profita, ali ne manje od 327 evra po hektaru godišnje. U tom dokumentu se navodi i da bi u suprotnom bilo dovedeno u pitanje finansiranje ostatka pogona Karađorđevo u kom se između ostalog nalaze ergela konja i jedno od najbogatijih lovišta u Srbiji.

„Gubitka nema. Siguran sam da ćete se uveriti da sve funkcioniše. Ima dovoljno zemlje za funkcionisanje ergele. Kao što znate, i ugovor menjamo, potpisali smo i aneks. Samo poboljšavamo uslove, zadovoljan sam ulaganjima i u narednim godinama ćemo se truditi da dobijemo što više novca“, rekao je tada Vulin.Ministarstvo odbrane potpisalo je aneks ugovora sa ovom arapsko-srpskom kompanijom, a za “izmene ugovora” saznalo se praktično slučajno, kada je ministar odbrane Aleksandar Vulin odgovarao na pitanja novinara Insajdera u septembru prošle godine.

Vulin, međutim, nije znao da odgovori na pitanje šta je izmenjeno aneksom, kao i koliko će novca Al Ravafed ubuduće uplaćivati u državnu kasu s obzirom na to da je bivši ministar Đorđević početkom marta u izjavi za Insajder potvrdio istraživanje Insajdera da kompanija Al Ravafed nije uplatila državi Srbiji ništa za korišćenje zemljišta koje obrađuje već dve godine.

Ministar Vulin je rekao da trenutno „ne može da govori konkretne detalje, jer to nije njegov posao“.

Novinari Insajdera su u septembru 2017. dobili odgovor na pitanja upućena Ministarstvu odbrane godinu dana radnije. Kako se navodi u njihovom dopisu Insajderu, Al Ravafed je platio 109.000 evra za 2015. i 216.000 evra za 2016. U odgovoru nije navedeno kada je izvršena uplata, odnosno da li se to dogodilo nakon što je ministar Đorđević javno u martu priznao da Al Ravafed Vojsci nije platio „ni dinara“.

Osim toga, iznos koji je, prema odgovoru Ministarstva, kompanija Al Ravafed uplatila čak šest puta je manji od prihoda koje je budžet imao na godišnjem nivou na ovom zemljištu pred dolaska ove firme. Država je pre saradnje sa Al Ravafedom na tim parcelama zarađivala više od 700.000 evra godišnje.

Takođe, prema do sada raspoloživim podacima, za zemljište u Karađorđevu Al Ravafed je platio između 30 i 60 evra po hektaru dok je prosečna cena zakupa koju u tom delu Bačke plaćaju lokalni poljoprivrednici i do deset puta veća, odnosno između 400 i 450 evra po hektaru.

Dok u dopisu Ministarstva Insajderu nema podataka o tome kada je Al Ravafed uplatio novac za zemljište u Karađorđevu, ipak se ističe da postoji potreba za definisanjem novog načina obračuna za podelu profita“ – upravo zbog činjenice da je Al Ravafed ostvario profit znatno manji od obećanog.

Istraživanje Insajdera o poslovima države sa kompanijom Al Ravafed iz UAE objavljeno je u emisiji Insajder bez ograničenja „Čija je zemlja“.

Jelena Janković, Saša Dragojlo