Jezik

sr

en
Insajder logo

Aplikacija na vašem telefonu

download Android App
download Android App
Insajder Mobile app

Mihajlović za Insajder: Đorđević kao da nije ni pročitao Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti

Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti od prošle jeseni zaglavljen je u polemici između predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović i ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Zorana Đorđevića.

Srđan Ilić: Zorana Mihajlović
Foto: Srđan Ilić / Zorana Mihajlović

Nakon što je ministar Đorđević izneo stav da „rodne kvote“ ne bi trebalo nametati privatnim kompanijama, i da je to jedan od razloga zbog kojih Nacrt zakona za njega nije prihvatljiv, Zorana Mihajlović za Insajder kaže da to može da izjavi „samo neko ko nije ni pročitao tekst Nacrta zakona“.

„Još jednom ću naglasiti da Nacrt zakona ne predviđa obavezne kvote za privatne kompanije, niti za organe javne vlasti. Kao što Vojska neće morati da otpušta generale kako bi na njihova mesta došle žene, niti će biti kazni ukoliko neko ne primenjuje rodno senzitivni jezik, kako su neki mediji tumačili ovaj zakon“, kaže predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost pod čijim je patronatom Nacrt zakona rađen.

Mihajlović objašnjava da su prema Nacrtu kvote od 40 odsto žena predviđene samo u organima upravlјanja i nadzora u ustanovama u obrazovanju, nauci, kulturi, informisanju i sportu. Takođe, i u okviru političkog delovanja i u političkim strankama, sindikalnim organizacijama i strukovnim udruženjima.

„Međutim, naglasak je na tome da se sve ovo postepeno realizuje u narednom periodu od pet do 10 godina. Postepenost je ključna reč, ne preko noći, ne odmah sutra“, kaže Mihajlović za Insajder.

Podsetimo, Srbija 2017. nije dobila novi zakon o rodnoj ravnopravnosti, a tokom cele jeseni trajala je rasprava između ministra za rad Zorana Đorđevića i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović.

Odgovarajući na pitanja novinara Insajdera o razlozima za stopiranje zakona ministar Đorđević je nedavno istakao da nametanje rodne ravnopravnosti utiče negativno na privlačenje stranih investitora, kao i da se ne slaže „nametanjem kvota“ privatnim kompanijama.

Kao drugi ključni problem sa postojećim Nacrtom zakona ministar je naveo i to da u Inspektoratu rada nema dovoljno ljudi da kontrolišu veliki broj institucija, firmi i organizacija koje bi bile obuhvaćene zakonom.

Zorana Mihajlović, odgovarajući na primedbu o nedovoljnom broju zaposlenih, izjavila je za Insajder da potreba za velikim brojem inspektora „znači da će oni naplaćivati više kazni i doneti veće prihode budžetu“.

„I da budemo otvoreni do kraja: sloboda mora da košta, ne može besplatno! Ako je cena za veća prava žena i veće zaštite naših sestara i majki prosečna plata za nekog ko će da brine o sprovođenju zakona onda je to mala cena. Ako sve gledamo kroz trošak onda da ukinemo penzije, jer je to najveći izdatak budžeta“, ističe Mihajlović.

„Da li mi kao društvo hoćemo da žene imaju veća prava ili nećemo“

Prema rečima Zorane Mihajlović, kada je reč o zakonu o rodnoj ravnopravnosti glavno je pitanje to u kakvom mi to društvu želimo da živimo.

„Hoćemo li da žene za isti posao budu plaćene isto kao i muškarci, ili ne? Želimo li da naši poslodavci ne biraju radnice po fotografijama i proporcijama njihovog tela, ili po njihovim sposobnostima? Hoćemo li da zaštitimo trudnice i porodilje da niko ne može da ih premesti na neko manje plaćeno radno mesto zato što su odlučile da rode dete? To su pitanja na koja otvoreno treba da odgovorimo, a sve ostalo su izgovori da se ovaj zakon ne usvoji“, objašnjava Mihajlović za Insajder.

Premijerka Ana Brnabić je takođe, uprkos načelnoj podršci zakonu, kritikovala Nacrt jer predviđa puno administrativnih opterećenja za poslodavce. Kako je pojasnila, svako preduzeće mora da piše izveštaje o broju zaposlenih muškaraca i žena, o tome kada je raspisan neki konkurs za posao, koliko se prijavilo muškaraca, a koliko žena, ko je primljen, zašto je primljen muškarac, a ne žena ili obrnuto, što može biti problematično.

Na pitanje novinara Insajdera kakav sadržaj zakona možemo očekivati u skupštinskoj proceduri s obzirom na zamerke Ministarstva za rad, ali i premijerke Brnabić, potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela kaže da je premijerka pomogla da se zakon ne piše ponovo kako je bila „želja ministra rada“.

„Predsednica Vlade je pomogla da se Nacrt zakona ne piše ponovo pošto je želja ministra rada bila ponovno pisanje zakona. Međutim i stajanje zakona nije daleko od ponovnog pisanja. I to treba da se reši. Kako će zakon na kraju izgledati zavisi od premijerke Brnabić i to je pitanje za nju. Ono što mogu da obećam jeste da ću uraditi sve što mogu da novom zakonom žene dobiju veća prava, to dugujem svima koji sa kojima smo radili na pisanju ovog zakona, to dugujem građankama i građanima Srbije“, istakla je Mihajlović za Insajder.

Samo jedno udruženje preduzetnika protiv zakona

Na pitanje novinara Insajdera da li je bilo protivljenja poslovne zajednice Nacrtu zakona i koje su bile zamerke, Zorana Mihajlović je rekla da je samo jedno udruženje preduzetnika kritikovalo Nacrt zakona.

„Jedini glas protiv ovog zakona bio je od predsednika jednog udruženja preduzetnika i to na sastanku na kome nije bilo nikog od autora Nacrta kako bi pružio potrebna objašnjenja. Podršku Nacrtu koji je pripremilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost zajedno sa stručnjacima i nevladinom sektorom, između ostalih, dali su i Privredna komora Srbije i Savet stranih investitora, ali i 64 organizacije sindikata koje broje oko 400.000 članova. Verujem da ovo dovoljno govori o stavu poslovne zajednice o ovom zakonu“, istakla je Mihajlović.

Ona je dodala da je od svih ministarstva jedini glas protiv Nacrta stigao od Ministarstva rada i socijalne politike, dok su svi ostali resori dali pozitivno mišljenje. Podsetimo, ministar Đorđević je na godišnjoj konferenciji pred krajem decembra prošle godine rekao da je od 19 ministarstava od kojih je zatraženo mišljenje, 12 je dalo negativnu ocenu.