Jezik

sr

en

Beogradski izbori i (ne)prirodne koalicije – rezultat ispred ideologije

Čista ideološka pozicija, jasan politički program i doslednost u stavovima političara već decenijama nije odlika političkog života u Srbiji, a sudeći prema koalicijama koje su formirane, tako će i ostati za predstojeće lokalne izbore u Beogradu. Od dosledne i jasne političke pozicije, važniji su izborni rezultati.

Lokalni izbori u Beogradu zakazani su za 4. mart
Lokalni izbori u Beogradu zakazani su za 4. mart

Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID), kaže za Insajder da će predstojeća kampanja u Beogradu biti jasno „neideološka kampanja“, ističući da to odgovara i vlasti i opoziciji.

„Vladajuća koalicija će gledati da se ne priča previše o ideologiji, već o rezultatima i tome šta su oni navodno uradili. Njima to odgovara, jer je ideološka pozicija SNS-a generalno nedefinisana, a ni opozicione koalicije zbog svojih saradnji s međusobno ideološki suprotstavljenim akterima ili akterima s kojima su imali lično loše odnose, neće na tome insistirati“, kaže Klačar za Insajder.

Prema njegovim rečima, takav način vođenja kampanja ostavlja dugoročno loše posledice po politički život u Srbiji, ali ne očekuje da će se situacija promeniti na bolje, jer strankama takva situacija odgovara.

„Ako imate jasne pozicije onda ne možete lako da menjate stavove i pravite različite koalicije, a to političari i političke stranke ne žele“, objašnjava Klačar.

Liberali i nacionalisti zajedno za cenzus

Naizgled ideološki najneprincipijelna koalicija je ona pokreta Dveri i Dosta je bilo koji će na beogradskim izborima nastupiti sa listom "Da ovi odu, a da se oni ne vrate".

"Ljudi su bili šokirani posle našeg poziva, ali ideološke razlike nisu važne na ovim lokalnim izborima. Ideološke razlike će ostati, DJB i Dveri neće menjati svoje politike, kao što verujem i da bi drugi pozvani ostali pri svojim stavovima. Da su i ostali pristali, ova lista bi imala velike šanse da pobedi", rekao je predsednik DJB Saša Radulović, obrazlažući ovu koaliciju.

Za lidera Dveri Boška Obradovića ovu listu će podržati "patriota koji je ostao da se bori u Srbiji, koji drži do poštenja i morala i dosta mu je pljačke i kriminala onih koji vladaju 30 godina".

"Ime naše liste upravo ponavlja reči srpskog seljaka koga sam sreo 2012. godine. Videćete program za koji duboko verujem da je ubedljivo najbolji koji će se pojaviti na izborima", rekao je Obradović.

Borba protiv abortusa, podrška Ratku Mladiću, protivljenje Paradi ponosa i podrška referendumu o nezavisnosti Republike Srpske – to su neki od stavova pokreta Dveri. Načelno liberalnoj stranci kao što je Dosta je bilo to previše ne smeta, jer im identitetska pitanja nisu u prvom planu, već ona ekonomska, tvrdi Klačar za Insajder.

„Koliko god čudna bila ova koalicija, ona je i očekivana. Obe opcije žele da preduprede opasnost od ostajanja ispod cenzusa. DJB i Dveri veže sličan odnos prema vlasti i opoziciji, jer se i jedni i drugi protive i ovoj i prošloj vlasti. Takođe, i ranije su sarađivali oko konkretnih stvari, a i javni nastupi u skupštini su im slični - energični i anti-sistemski. Naravno, pitanje je kako će birači to prihvatiti“, kaže izvršni direktor CESID-a.

Lider DJB Saša Radulović je prošle nedelje pozvao i predstavnike inicijative Ne da(vi)mo Beograd i Ljubišu Preletačevića na razgovore o zajedničkom nastupu, međutim, oni su njegov poziv odbili.

DS-ovci ponovo na okupu, lični sukobi u fioci

Za razliku od kombinacije DJB-Dveri, koalicija okupljena oko Demokratske stranke (DS), koju čine i Socijaldemokratska stranka bivšeg predsednika DS-a Borisa Tadića, ali i Nova stranka bivšeg potpredsednika DS-a Zorana Živkovića – nema problema sa zajedničkim sistemom vrednosti, ali ima sa međusobnim odnosima i optužbama.

Živković je optuživao Tadića da je Vučićev „mali od palube“, da nije hteo da podigne spomenik ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću, kao i da je najodgovorniji za uspon SPS-a i SNS-a na političkoj sceni.

S druge strane, Tadić je Živkovića nazivao lažovom, a pre samo nekoliko meseci odbijao je bilo kakvu saradnju s Novom upravo zbog loših odnosa sa njenim liderom.

 

Izbori u Beogradu
Izbori u Beogradu

Takođe, izgleda da je DS svom bivšem predsedniku „oprostila“ pad s vlasti 2012, ali i napuštanje stranke pred parlamentarne izbore 2014. godine zbog čega je koalicija oko DS jedva prešla cenzus.

Bojan Klačar smatra da je ova koalicija napravljena iz političke nužde, jer je građanska javnost zahtevala neku vrstu ukrupnjavanja na tom političkom spektru. Prema njegovim rečima, niko od aktera nije želeo da bude krivac za to što nije došlo do ujedinjenja, zbog čega su lični sukobi skrajnuti u stranu.

„Ta koalicija je odgovor na pritisak javnosti da dođe do ujedinjenja. Takođe, niko nije želeo da rizikuje da završi ispod cenzusa. Zbog toga su loši odnosi zanemareni. Kada je reč o ideologiji, ova koalicija je prirodna jer su stavovi sve tri stranke dosta ujednačeni“, kaže Klačar za Insajder.

On napominje i da je važan faktor i to da je trenutno „Boris Tadić u drugom planu“ u ovoj koaliciji.

Koalicija Đilas, Janković, Jeremić – sklopljena za rezultat

Vuk Jeremić je 2013. isključen iz Demokratske stranke zbog nepoštovanja odluke Glavnog odbora DS i kršenja Statuta stranke. U to vreme predsednik DS-a bio je Dragan Đilas. Komentarišući isključenje, Jeremić je tada izjavio da je DS pao na najniže grane od osnivanja, optuživši Đilasa da mu je više stalo do „biznis-imperije“ nego do stranke.

Odluka NDB dosledna, Beli nema velikih šansi

Klačar za Insajder kaže da je pokret Ne da(vi)mo Beograd napravio „najbolju moguću odluku“ time što su odlučili da izađu samostalno na izbore.

„Njihova odluka je logična i opravdana. Sve što su dosad radili i gradili je bilo u kontekstu stvaranja neke drugačije političke organizacije koja nema veze s ovim postojećim. Samostalnim izlaskom žele da pokažu da oni jesu promena, a da su ušli u koaliciju s nekim razočarali bi ljude koji su ih do sada podržavali“, kaže Klačar, dodajući da će se Ne da(vi)mo Beograd maksimalno boriti za cenzus.

Komentarišući potencijalni izlazak na izbore Ljubiše Belog Preletačevića, koji je na predsedničkim izborima osvojio skoro 10 odsto glasova, Klačar kaže da on nema prevelikih izgleda na ovim izborima.

„Ako gledamo realno, raspad njegovog tima i odsustvo bilo kakvog sadržaja nakon izbora, pa čak i onog zabavnog, sigurno će uticati na to da Beli ne napravi ni izbliza dobar rezultat kao na predsedničkim izborima. On će svakako uzeti neke glasove, jer i dalje imamo veliki anti-politički sentiment među građanima“, kaže Klačar.

„Đilas je rekao da nema problem da bude predsednik male stranke. Pitam se da li bi to rekao i kada bi počela da se smanjuje njegova biznis-imperija. DS je sada stranka koje se stidi veliki deo članstva“, izjavio je tada Jeremić.

Međutim, četiri godine kasnije, Jeremić je odlučio da zajedno s predsednikom Pokreta slobodnih građana Sašom Jankovićem podrži Dragana Đilasa kao kandidata za gradonačelnika.

Klačar kaže da se ova koalicija zasniva na koristi. Jeremić i Janković žele da iskoriste političko nasleđe Dragana Đilasa da bi smanjili rizik od lošeg rezultata, dok je Đilasu potrebna određena organizaciona infrastruktura, ali i podrška građanskih birača koji su naklonjeni Saši Jankoviću.

„Ovo je koalicija sklopljena za rezultat i ona bi mogla da bude najveći izazivač SNS-u. Međutim, ova koalicija je i najveća nepoznanica pošto se postavlja pitanje kako će ovakav ‘miks’ profunkcionisati kod birača“, ističe Klačar za Insajder.

SNS i SPS zajedno odlučile da ne idu zajedno

Iako je u javnosti bilo dilema da li će SNS i SPS nastupiti zajedno na beogradskim izborima, ili će možda biti napravljena „crveno-crna“ koalicija SPS-SRS, dilema je otklonjena u ponedeljak kada je SNS predala listu "Aleksandar Vučić - zato što volimo Beograd".  Na njoj su Pokret socijalista Aleksandra Vulina i Srpska narodna partija Nenada Popovića, dok je SPS Ivice Dačića završio u tradicionalnom partnerstvu s Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića Palme.

Međutim, iako ne nastupaju zajedno, Bojan Klačar smatra da su zajedno dogovorili ovakav nastup u cilju postizanja što boljeg rezultata.

„SPS-ov samostalan izlazak je deo šire strategije koju je smislio SNS i Aleksandar Vučić čiji je cilj da se na maksimalan način optimizuje rezultat. SPS će probati da pokupi sve svoje glasače koji nisu zadovoljni koalicijom sa SNS-om, ali i potencijalne glasače Vuka Jeremića ili Vojislava Šešelja. Takva će im i kampanja biti – tradicionalna, koja cilja na starije i konzervativnije biračko telo“, objašnjava Klačar.

Prema njegovom mišljenju, sva dosadašnja istraživanja pokazuju da „SPS teško može ispod cenzusa čime se i Aleksandar Vučić vodio kada je donosio odluku o odvojenom nastupu“.

Klačar smatra da će „u smislu neizvesnosti“ predstojeća kampanja ličiti na onu pred parlamentarne izbore 2016.

„Dosta aktera se bori za slično biračko telo, pre svega kada je reč o građanskim partijama. Međutim, uz dobru kampanju formiranih koalicija, ali i Inicijativu Ne da(vi)mo Beograd kao novom političkom organizacijom, može doći do većeg izlaska građana na izbore. Ipak, teško je očekivati da ovi izbori prođu bez prosipanja određenog broja glasova“, smatra direktor CESID-a.

Saša Dragojlo

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.