Jezik

sr

en

Odluka o gašenju koja nije ugasila Tanjug (VIDEO)

Već više od šest meseci agencija Tanjug zvanično, prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, ne postoji. Već više od šest meseci isti taj Tanjug emituje vesti, za izvršene usluge prima novac od ministarstava i drugih državnih institucija. Prema istraživanju Insajder.neta, sve je ovo moguće jer propisi koje je donela Vlada Srbije nisu precizni. 

Tanjug ne postoji od 31.10.2015, kada je Zakonom o javnom informisanju ugašen. Ipak, od tada, pa zaključno s 15. martom ove godine, od brojnih državnih institucija, po raznim osnovama, dobio je 41.898.196,33 dinara, objavila je Koalicija za nadzor javnih finansija na osnovu podataka Uprave za trezor.

Iako ugašen, Tanjug i dalje emituje vesti koje mediji u Srbiji prenose. Menadžment agencije u svom poslednjem obraćanju javnosti, reagujući na podatke Koalicije za nadzor javnih finansija, navodi da Tanjug može da radi, kao i da ga država ne finansira.

“Za to što agencija koju Vlada više ne finansira i ne održava nije nestala nećemo da se pravdamo”, navodi se u poslednjem saopštenju menadžmenta te agencije.

Međutim, od momenta kada je Vlada Srbije 3. novembra donela odluku o gašenju Tanjuga, pa do sredine marta, na račun agencije šest ministarstava je uplaćivalo novac.

Tako smo došli u situaciju da je Vlada Srbije donela odluku o gašenju Tanjuga, a ministarstva te iste Vlade su nastavila da uplaćuju sredstva Tanjugu.

Insajder.net tražio je od tih budžetskih korisnika objašenje po kom osnovu su i pošto je po Zakonu Tanjug prestao da postoji uplaćivali sredstva. Do danas su nam stigla samo dva odgovora, i to iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Iz tih odgovora se vidi da su sredstva uplaćivana po osnovu ugovora sklopljenih pre gašenja Tanjuga, a koji su važili godinu dana.

Ugovori su podrazumevali praćenje aktivnosti Kancelarije i pomenutog ministarstva, a sredstva su uplaćena pošto je Tanjug izvršio obaveze za prethodni mesec. Insajder.net je dobio obećanja i od ostalih budžetskih korisnika da će dostaviti ugovore i novinari naše radakcije nastaviće da istražuju ovu temu.  

Nepreciznost drži Tanjug u životu

Zakon o javnom informisanju predvideo je da ako Tanjug ne nađe kupca 31.10.2015. prestaje da postoji Javno preduzeće koje je izdavač medija Tanjug, odnosno svih servisa. Vlada Srbije je 3. novembra donela Odluku o pravnim posledicama prestanka rada javnog preduzeća Tanjug.

Sve je delovalo kao da će Tanjug prestati da radi, pa su čak mediji preneli vest da će 5. novembra 2015, na dan osnivanja, objaviti poslednju vest. To se nije dogodilo.

Odlukom Vlade iz novembra predviđeno je da se isplate zarade i otpremine zaposlenima i druga primanja po osnovu rada i drugih obaveza, i da nakon toga direktor Tanjuga podnese prijavu za brisanje iz Registra privrednih društava.

Prijava za brisanje iz Registra, međutim, nije podneta, tako da je Tanjug i danas aktivno privredno društvo.

U Odluci se navоdi da će medij čiji je osnovač Javno preduzeće Tanjug, a to je sedam servisa agencije Tanjug, prestati da postoji kad se Javno preduzeće Tanjug izbriše iz registra. Za brisanje iz registra ne postoji rok, a prijavu za brisanje trebalo bi da podnese direktor. U Odluci Vlade se ne navode bilo kakve posledice koje bi snosio direktor ako ne obriše preduzeće, niti je naznačeno ko to treba da kontroliše. 

U Odlici Vlade Srbije o Tanjugu stoji i da se moraju završiti i drugi poslovi, bez definisanja o kojim poslovima se tačno radi, kao i da direktor može po ugovoru da angažuje potreban broj izvršilaca radi obavljanja poslova u vezi s prestankom rada Tanjuga. Takođe nije definisano o kom broju angažovanih ljudi se govori.

Obaveze prema zaposlenima su izvršene i isplaćene su otpremnine. Direkcija za imovinu Republike Srbije popisala je imovinu Tanjuga, arhiva je prebačena u Arhiv Jugoslavije.

Činjenica je da Tanjug radi i da i dalje objavljuje vesti, iako su svi zaposleni dobili otkaz i otpremnine. Po kom osnovu su angažovani nije poznato, iako iz odluke Vlade proizlazi da mogu biti angažovani samo ljudi radi obavljanja poslova u vezi s prestankom rada Tanjuga.

Insajder.net tražio je od Vlade tumačenje ove odluke i objašnjenje koji je rok za podnošenje prijave za gašenje Tanjuga.

U registru medija popisano je sedam servisa novinske agencije Tanjug. Ni za jedan od tih servisa, međutim, nije naveden odgovorni urednik, što je obavezno po Zakonu o javnom informisanju. Za tri servisa Tanjuga navedeno je da su obrisani iz registra.

Nestaje poslednji

Tanjug je poslednji medij koji je bio u vlasništvu nekadašnje Jugoslavije koji i danas postoji. Raspadom državne zajednice Srbija i Crna Gora 2006. Javno preduzeće Tanjug prešlo je u nadležnost republike Srbije, baš kao i Radio Jugoslavija, koji je posle promenio ime u Međunarodni radio Srbija, Filmske novosti i Jugoslovenski glasnik. Jugoslovenski glasnik postao je deo Službenog glasnika, Filmske novosti su ustanova kulture, a Međunarodni radio Srbija je u procesu likvidacije.

Za Tanjug je prošle godine dva puta tražen kupac, ali nije bilo zainteresovanih.

Do oktobra prošle godine iz budžeta su isplaćivane plate zaposlenih i deo troškova Tanjuga, i to u 2015. više od 17 miliona dinara mesečno.

38 miliona za zaostale zarade i obaveze

Tanjug je saopštio da je 17.458.000 dinara u novembru uplaćeno za finansiranje delatnosti Tanjuga iz oktobra, kada je još važio Zakon o Tanjugu, dok je 20.731.758,00 dinara toj agenciji uplaćeno u decembru za zaostale zarade, otpremnine i druge obaveze preduzeća koja su nastala u periodu do 31.10.2015.

Uplata ovih sredstava bila je predviđena, prema tvrdnjama menadžmenta Tanjuga, Odlukom o pravnim posledicama prestanka rada Tanjuga, koju je donela Vlada Srbije 3. novembra 2015.

Navedeni iznosi poklapaju se s iznosima koje je preko Trezora uplatilo Ministarstvo za kulturu, a to je ukupno nešto više od 38 miliona dinara.

Iz Ministarstva nam je obećano da će nam i oni dostaviti informaciju o tome po kom osnovu su u novembru i decembru uplaćivali sredstva Tanjugu.

Ostala sredstva, oko 3,7 miliona, uplaćivala su druga ministarstva i državne insititucije.

 

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.