Jezik

sr

en

Slučaj Jugoremedija: I dalje bez „leka“ za zrenjaninsku fabriku lekova

Nekada značajna socijalistička fabrika lekova, zrenjaninska Jugoremedija, u poslednjih 16 godina prošla je trnovit „tranzicioni“ put – od sumnjive privatizacije niškom biznismenu Jovici Stefanoviću Niniju, preko višegodišnjeg otpora radnika i akcionara za opstanak firme, nerazjašnjene „uloge“ države u uništenju firme, do stečaja i, na kraju, bankrota koji je proglašen 2016. godine.

Jugoremedija
Jugoremedija

Zbog isprepletanih veza države sa privatnim vlasnicima, Jugoremedija je „zaslužila“ i značajno mesto na spisku 24 sumnjive privatizacije čije hitno rešavanje je zatražila Evropska Unija. Međutim, agonija ove zrenjaninske fabrike lekova u stečaju još uvek nije gotova, jer se još uvek traži kupac čija će ponuda zadovoljiti male akcionare, ali i veliki broj potražilaca kojima se duguje oko 27 miliona evra.

Prvi pokušaj prodaje Jugoremedije je propao u oktobru prošle godine, a stečajni upravnik je zakazao novu prodaju 19. februara. Međutim, okolnosti zbog koje je prva prodaja otkazana u prethodna tri meseca se nisu promenile, pa se postavlja pitanje zbog čega Jugoremedija ponovo ide na „doboš“.

Naime, prošle godine sud u Zrenjaninu je pod pritiskom poverilaca Jugoremedije otkazao prodaju zbog toga što je fabrika trebalo da se proda bez svoje najvrednije „imovine“ - dozvole za proizvodnju i promet lekova čija je procenjena vrednost 16, 2 miliona evra.

Dozvole je uzurpirao bivši zakupac fabrike firma Union-Medic čiji je vlasnik funkcioner SPS-a Milan Selaković. Kada je proglašen bankrot Jugoremedije 2016. godine, Selaković je bio dužan da fabrici vrati i dozvolu odnosno ono što pripada Jugoremediji, međutim, on je to odbio da uradi.

Prodaja i dalje bez dozvola za lekove, krivična prijava protiv funkcionera SPS-a

Na pitanje novinara Insajdera zbog čega je ponovo oglašena prodaja fabrike kada Selaković i dalje nije vratio dozvole, stečajni upravnik Radomir Savić tvrdi da je to učinjeno zbog bojazni da će se na rešavanje spora sa Selakovićevim Union Medic-om čekati godinama što će dodatno obezvrediti firmu.

„Taj spor može da traje i do pet godina. Realno, uradili smo sve što smo mogli. Podneli smo tužbe, krivičnu prijavu protiv odgovornog lica u Union Medic-u, biće pokrenut i upravni spor. Bilo je čak i prijava policiji za privredni kriminal. Po zakonu, Agencija za lekove i Ministarstvo zdravlja mogu da urgiraju kod Selakovića da vrati dozvole, ali sve to mora da ide sudskim putem“, kaže Savić za Insajder.

On ističe da zbog Selakovićevog uzurpiranja dozvola Jugoremedija trpi „ozbiljnu štetu“, jer je fabrika ponovo mogla biti izdata u zakup.

Poslednja procenjena vrednost ove zrenjaninske fabrike lekova je skoro 33 miliona evra. Novom prodajom Jugoremedije koja će biti obavljena javnim prikupljanjem ponuda do 19. februara, pored imovine biće obuhvaćena i vrednost parnice protiv Union Medic-a koja se vodi pred Privrednim sudom u Zrenjaninu.  Vrednost parnice nije bila uzeta u obzir prilikom pokušaja prodaje u oktobru, a iznosiće 73 miliona dinara.

Novinari Insajdera kontaktirali su vlasnika Union Medic-a Milana Selakovića krajem prošle godine, međutim, on je odbio da odgovori na pitanja o sukobu sa Jugoremedijom zbog dozvola zbog toga što je, kako je naveo, parnica u toku.

Ministarstvo privrede negira tvrdnje da učestvuje u prodaji Jugoremedije

Još jedan od razloga zbog čega je oglašena prodaja i to javnim prikupljanjem ponuda jeste i što se u pregovore sa potencijalnim kupcima uključilo i ministarstvo privrede, tvrdi za Insajder  stečajni upravnik Radomir Savić.

„U ministarstvu uveravaju da postoje ozbiljne firme koje žele da kupe Jugoremediju. Pominju se i navodno neke firme koje su bile zainteresovane za Galeniku“, kaže on za Insajder.

Međutim, na pitanje novinara Insajdera da li će i na koji način ministarstvo učestvovati u izboru potencijalnih kupaca Jugoremedije, u ministarstvu privrede smo dobili odgovor da ministarstvo „nema nikakva postupanja kada je reč o Jugoremediji“.

„Reč je o privatnom stečaju, za koji su nadležni stečajni upravnik i sud“, navodi se u odgovoru ministarstva Insajderu.

U Odboru poverilaca su sumnjičavi. Oni smatraju da uključivanje ministarstva privrede u prodaju znači da će doći do „privilegovanja“ određenog kupca. Takođe, sumnjaju i na to da je ministarstvo već dogovorilo sa Union Medic-om kako da, nakon prodaje Jugoremedije za manju cenu, budućem vlasniku za određenu nadoknadu vrati dozvole.

„Ukoliko se to desi biće to otvorena pljačka poverilaca u korist privilegovanog kupca. Ako nema takmičenja cena će biti najmanja, a samim tim i poverioci mogu ostati bez novca koji treba da naplate. Takođe, mi ostajemo pri stavu da Jugoremedija ni ne treba da se prodaje dok se dozvole ne vrate“, kaže za Insajder predsednik Odbora poverilaca Vladimir Pecikoza.

Međutim, stečajni upravnik Radomir Savić smatra da će „svako moći da konkuriše sa većom cenom“. Na pitanje novinara Insajdera da li bi potencijalni kupci mogli biti povezani sa Union Medic-om koji drži dozvole za lekove, Savić odgovara da „ništa nije isključeno“, ali da smatra da su „u igri jači igrači“.

Za Jugoremediju zainteresovan i bivši ministar privrede Predrag Bubalo

U dopisu Jugoremedije Privrednom sudu u Zrenjaninu od 22. januara navode se osam zainteresovanih lica za kupovinu Jugoremedije od čega su većina osobe koje su u ulozi posrednika i čija je uloga upravo da se ne vide firme koje stoje iza njih. Gotovo ista zainteresovana lica su se navodila i tokom septembra prošle godine.

Kako se navodi u dopisu u koji su novinari Insajdera imali uvid, za Jugoremediju su zainteresovani Asocijacija ruskih proizvođača lekova, Vita Medic iz Bijeljine, "Bel artevita" i organizacija „C.R.E.A.M Serbia PPP Alliance“ iz Novog Sada, Branislav Lončar iz agencije za komunikacije Publicis One Serbia, ali i bivši ministar privrede Predrag Bubalo.

Bubalo, koji je nedavno prvostepenom presudom oslobođen optužbi za zloupotrebe prilikom privatizacije Luke Beograd, bio je na čelu ministarstva od 2004. do 2007. godine.  Upravo u to vreme su se radnici Jugoremedije sukobljavali sa tadašnjim vlasnikom, niškim biznismenom Jovicom Stefanovićem Ninijem koji je pod sumnjivim okolnostima kupio Jugoremediju 2002. godine.

Posle višemesečnog štrajka većeg dela zaposlenih, koji su i manjinski akcionari Jugoremedije, država je 2006. raskinula privatizaciju jer vlasnik nije ispunio ugovorene obaveze. Godinu dana kasnije država je ponovo postala vlasnik 42 odsto akcija, a mali akcionari svojih 58 odsto.

Međutim, pre nego što su dokapitalizacijom postali većinski vlasnici Jugoremedije, mali akcionari i otpušteni radnici Jugoremedije otpuživali su ministra Bubala da je „opstruisao“ taj proces.

Savet za borbu protiv korupcije je godinama upozoravao na postupanje državnih organa u „Jugoremediji“, ističući da to ugrožava i interese malih akcionara, ali i vlasnički interes države.

Bivši vlasnik Jovica Stefanović Nini 2012. godine je sa saradnicima uhapšen upravo zbog zloupotrebe položaja i pribavljanje 7,5 miliona evra na štetu Jugoremedije.

Prema navodima Saveta, Akcijski fond i Agencija za privatizaciju prodali su 42% kapitala “Jugoremedije” firmi iza koje stoji Jovica Stefanović-Nini, biznismen koji je u trenutku prodaje bio na poternici Interpola i kome je kupoprodaja državnog paketa akcija „Jugoremedije“ poslužila za pranje novca stečenog kriminalom tokom devedesetih godina.

Novinari Insajdera su pokušali da dobiju Predraga Bubala za komentar, međutim, on nije bio dostupan na broj telefona poznat redakciji Insajdera.

Za zrenjaninsku fabriku lekova za sada – i dalje nema leka, a da li će se agonija duga 16 godina konačno privesti kraju saznaćemo krajem februara kada vidimo ko se krije iza „zainteresovanih lica“.

Saša Dragojlo

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.