Jezik

sr

en

Zašto huligani retko završe iza rešetaka

Borba protiv huligana u Srbiji gotovo i da ne postoji, uprkos brojnim obećanjima predstavnika više vlasti. Kada je reč o suzbijanju nasilja na sportskim događajima, Srbija je donela zakone po najvišim evropskim standardima. Međutim, podaci pokazuju da i kad Policija podnese prijave, većina huligana na kraju ne bude osuđena.

Srđan Ilić:
Foto: Srđan Ilić /

Brojne krivične prijave koje Policija podnosi ili budu odbačene ili i kada dođe do podizanja optužnice suđenja traju godinama, dok krivična dela u međuvremenu zastarevaju, a svedoci menjaju iskaze.

Pored toga što sudovi ne donose adekvatne kazne, po svemu sudeći za rešenje ovog problema ne postoji ni politička volja, ali ni politička hrabrost.

Uprkos obećanjima, dugogodišnja nemoć koju je pokazivala država dovela je do toga da huligani na kraju postanu jači od države. Ovo je i tema emisije Insajder bez ograničenja, koja je večeras na programu televizije N1 u 21.30.

Prema podacima koje listu Politika dostavio MUP Srbije, policija je od 2010. do 2015. protiv 3.075 ljudi podnela prijave zbog nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili javnom skupu.

Prema podacima Višeg suda u Beogradu, u glavnom gradu osuđeno je svega 167, pri čemu je najveći broj njih dobio uslovne kazne, čak 108, dok je 27 kazni ispod zakonskog minimuma.

Zatvorske kazne su uglavnom ispod zakonskog minimuma, odnosno tek njih osmoro je osuđeno na kazne zatvora od jedne do tri godine.

Ovi podaci potvrđuju da se od 2009. ništa nije promenilo, kada su predstavnici drzave i nadležnih institucija obećali obračun s huliganima posle ubistva francuskog državljanina Brisa Tatona u sred dana u centru Beograda.

U međuvremenu je Ustavni sud odbacio inicijativu Republičkog javnog tužilaštva o zabrani više navijačkih podgrupa Rada, Zvezde i Partizana, uz obrazloženje da te grupe nisu ni registrovane. Iz te inicijative se vidi da su nadležne institucije svesne da je zapravo reč o kriminalnim grupama, a sve što se desilo samo pokazuje da ovakve inicijative ne mogu biti zamena za sudske postupke.

Kako je objavljeno u serijalu Insajdera 2009, Policija je protiv vođa i pripadnika navijačkih grupa podnela najmanje 100 krivičnih prijava koje uglavnom nisu procesuirane, iako su se odnosile na teška krivična dela kao što su ubistva, trgovina drogom, nezakonito posedovanje oružja, iznuda, otmica…

Činjenica da ostaju nekažnjeni dovela je do toga da iznova čine sve teža krivična dela i da se ne plaše ni države ni zakona. Umesto da se na njih primeni zakon, nadležne institucije samo prebacuju odgovornost jedne na druge.

Tužioci nisu nezavisni

Navijačke grupe koje su se lako pretvarale u horde huligana godinama su opravdali i mediji i političari i klubovi. Predstavnici vlasti javno su priznavali da niko ne voli da se ne tribinama skandira njihovo ime u negativnom kontekstu, pa se postavlja pitanje da li je upravo to razlog što suđenja protiv vođa i pripadnika navijačkih grupa uglavnom nemaju sudski epilog, čak i kada je reč o teškim krivičnim delima.

Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja javnih tužilaca Srbije, kaže za Insajder.net da utisku da postoji politički uticaj na Tužilaštvo doprinosi i način izbora tužilaca.

"Naš Ustav, iako proglašava naše Tužilaštvo samostalnim, način izbora tužilaca, starešina Tužilaštva, je takav da on ne osigurava samostalnost javnih tužilaca, već osigurava politički uticaj budući da se javni tužioci biraju u jednom par ekselans političkom procesu", navodi Ilić.

Tužioce u Srbiji bira Skupština na predlog Vlade, a taj način izbora će morati da se menja ako Srbija želi u Evropsku uniju.

"To je veoma loše i zbog toga su ustavna rešenja o našem Javnom tužilaštvu proglašena od strane međunarodne zajednice kao loša. To je jedan od razloga zašto se često od strane međunarodone zajednice insistira na ustavnim promenama, pre svega zbog neodgovarajućih odredbi o pravosuđu, kako sudstvu tako i javnom tužilaštvu", rekao je Ilić.

Foto: Srđan Ilić

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić za Insajder.net ocenjuje da u Srbiji nikada nije uspostavljena sudska vlast u pravom smislu te reči, odnosno sudska vlast koja je potpuno nezavisna od izvršne vlasti.

On smatra da razlozi zbog kojih postupci protiv pripadnika navijačkih grupa traju dugo je i to što je sudstvo pretrpano starim predmetima.

"Mi imamo nesređeno pravosuđe i generalno vučete ogromne zaostatke takozvanih starih predmeta, u svim materijama, pa i u ovoj krivičnoj materiji. I tu dolazite do jednog paradoksa kao što je ona anegdota o čoveku koji stalno jede trule jabuke, iako ima i nove, a trule jede da ne bi propale", kaže Majić.

Sport kriminalcima povod za nasilje

Predsednik Disciplinske komisije Fudbalskog saveza Srbije Žarko Stevanović u nedavnoj izjavi za Insajder.net naveo je da je po pitanju nereda na stadionima taj savez nemoćan, da breme odgovornosti jeste na klubovima, ali i da je nasilje na utakmicama prevashodno problem države.

Iako je jasno da je neophodno novo sistemsko rešenje problema huligana, time se više niko ne bavi.

Sve što se desilo poslednjih nekoliko godina govori samo da je ovo za državu nerešiv problem, da se uprave klubova i dalje ili plaše ili iz drugih razloga ne žele da se tim grupama zameraju.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.