Jezik

sr

en
Serijal: UBISTVO ZORANA ĐINĐIĆA

Transkript - Poznat rukopis, jasna poruka

Samo tri godine posle ubistva premijera Srbije i akcije Sablja članovi mafijaških klanova koji su na poternici za ubistvo Zorana Đinđića i koji su već godinama u bekstvu, prema do sada raspoloživim informacijama, ponovo su se konsolidovali i ponovo ubijaju. Zoran Vukojević, svedok-saradnik na suđenju za ubistvo premijera Srbije, otet je, mučen, iskasapljen, a potom zapaljen. Telo je nađeno nedaleko od Aerodroma Beograd, pored autoputa. Patolozi kažu da je telo toliko unakaženo da to dugo nisu videli. Prebijan, sečen noževima i tako izmasakriran, a još živ, umotan u celofan, zapaljen je i bačen u raku iskopanu pedesetak metara od mesta na kom je nađen u šumi. Tako zapaljen i izmasakriran puzao je još nekih pedeset metara.

U subotu rano ujutro ispred Urgentnog centra prvo je nađeno telo Zorana Povića zvanog Pova, člana Zemunskog klana za kojim je bila raspisana međunarodna poternica i koji se nalazi na optužnici za ubistvo premijera Srbije. Kod njega su nađene lične isprave svedoka-saradnika Zorana Vukojevića. Kasnije tokom dana u šumi pored autoputa ka Aerodromu nađeno je i ugljenisano telo Vukojevića. Policija je saopštila da se ta dva ubistva dovode u vezu, ali detalji nisu saopšteni pošto je istraga u toku. U narednih nekoliko minuta slede saznanja do kojih smo došli, a koja otkrivaju na koji način su povezana ubistva Povića i Vukojevića. 

Prema saznanjima Insajdera, Vukojević je otet u subotu noću u dvorištu svoje kuće čim je stigao iz grada i izašao iz džipa. Kada je stigao već je sve bilo pripremljeno za otmicu. Ograda u dvorištu sa strane dvorišta susedne kuće bila je prosečena i otmičari su čekali. Pretpostavlja se da su u ekipi otmičara bili njih četvorica, među njima Zoran Pović Pova.

Ilija Radulović, advokat zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka: Oko 8.30 gospođa Draginja Vukojević, majka sad već pokojnog Zorana Vukojevića, me je pozvala fiksnim telefonom i saopštila mi da su vrata njegove kuće, koja je u sastavu zajedničke kuće, samo predstavljaju dve potpuno odvojene i samostalne građevinske celine, nezaključana i da je ona normalno ušla, utvrdivši da se Zoran Vukojević ne nalazi u svojim stambenim prostorijama. Pošto je videla njegov džip u dvorištu, a znala je da Zoran Vukojević, otad je postao svedok-saradnik i otkad je ukinut njegov pritvor, nikada nije izašao iz dvorišta bez svog putničkog automobila ili džipa, koji poseduje u poslednjih dva i po do tri meseca, zaključila je veoma lako da je on otet, kidnapovan, nasilno odveden.

B92: Pri otmici iz džipa otimaju Vukojeviću torbicu s dokumentima i to verovatno radi Pović, koji dokumenta stavlja kod sebe u džep. Pošto je u međuvremenu došlo do neke vrste obračuna ili otpora Vukojevića, Pović je ranjen. On je imao ulaznu ranu na leđima, levo, pri dnu rebara. Nesporno je da je Pović učestvovao u otmici, samo je pitanje da li je metak dobio od Vukojevića koji se branio ili je u njega slučajno pucao neko od njegovih. Metak je ispaljen iz neposredne blizine, što znači da je bilo i neposrednog fizičkog kontakta, pa se zato može pretpostaviti da je pucao Vukojević u samoodbrani. Automobil u kom se nalazi oteti Vukojević odmah kreće ka Urgentnom centru pošto je Pović još živ. Ostavljaju ga ispred Urgentnog centra.

Miloš Vasić, novinar nedeljnika Vreme: U nadi da će neko već otrčati u Urgentni centar, to se događalo, setite se ubistva Arkana, kad je Dobrosav Gavrić, ostavljen na vratima Lozničke bolnice... I sad, da ne bi morali da objašnjavaju, ljudi odvezu taj audi u neku garažu kod Beogradske arene, tamo ga zapale. 

B92: Odatle beže do Arene i pale audi. U garaži ih je verovatno čekao drugi automobil kojim su se odvezli dalje s Vukojevićem u za sada nepoznatom pravcu. Garaže, poput one Areni, svuda u svetu su pod video nadzorom, kod nas verovatno nisu čim je automobil tu spaljen. Zanimljivo je da su usput otmičari i ubice čak uspeli da odu do kuće Zorana Povića i njegovoj ženi ostave poruku da je on u Urgentnom centru. 

Načinom na koji je ubijen Vukojević poslato je nekoliko poruka. Spaljivanje automobila kod Arene je prva poruka i simbolika - tu smo i radimo neometano kao i ranije. Vukojevića su očigledno hteli živog da bi ga mučili, inače bi ga ubili još u dvorištu da su hteli samo likvidaciju. To mučenje je druga poruka svim izdajnicima, odnosno svedocima-saradnicima, da će svako biti mučen i da oni nemaju nikakav problem da to odrade. Treća simbolika i poruka je iskopana rupa kao za Ivana Stambolića.

Počinioci su za sada nepoznati, ali se pretpostavlja da to mogu biti samo još neki članovi klana, čim je tu bio i Zoran Pović Pova. On je, prema nezvaničnim informacijama, verovatno bio s nekim od odbeglih Zemunaca koji se nalaze na poternici, a koji su u bekstvu još od ubistva premijera Srbije. To mogu da budu braća Aleksandar i Miloš Simović, Milan Jurišić, Sretko Kalinić, Ninoslav Konstantinović i Vladimir Milisavljević Budala. 

Miloš Vasić: Jasan je rukopis, jasan je modus operandi i jasni su resursi koji stoje iza toga. To su mogli da urade samo ozbiljni, iskusni i hladnokrvni ljudi. 

B92: Zanimljiv je i podatak da je rupa u koju je bačeno zapaljeno telo Vukojevića iskopana nekoliko stotina metara od kuće braće Simović, koji su u bekstvu. Tu je važno dodati da je Zoran Pović Pova komšija braće Simović i da se i njegova kuća nalazi u blizini. Prekoputa mesta gde je nađeno ugljenisano telo svedoka-saradnika Zorana Vukojevića Zemunci su 2001. držali Miroslava Miškovića kada su ga oteli.

Rajko Danilović, advokat porodice Đinđić: On je ključan svedok i to je vrlo važno, to ja potenciram, za organizaciju i način funkcionisanja Zemunskog klana i grupe crvenih beretki, koja je kriminalizovana i koju je država očigledno koristila i za takozvana državna ubistva, odnosno držvni teror, državna organizovana ubistva. I on je znao kako je to funkcionisalo, bivši je policajac koji je izgubio posao u policiji, dobio ga je kod svog kuma Spasojevića, kum mu je izgradio i kuću, bio mu je desna ruka, čovek koji je bio upućen. Ja cenim ceo njegov iskaz dat u istrazi na glavnom pretresu kao vrlo redukovan, da je on tu znao mnogo više nego što je rekao, ali dovoljno je rekao.

B92: Zoran Vukojević je do 2000. bio profesionalni policajac, radio je u SUP-u Zemun. Dušana Spasojevića, čiji je bio kum, poznaje od '95. i od tada se druže. 2000. počinje da radi kao njegov šef obezbeđenja u Šilerovoj ulici u Zemunu. Vukojević je policiji prvi iskaz dao u akciji Sablja. Posle toga postaje svedok-saradnik i sve što je rekao policiji ponovio je na glavnom pretresu i u suočavanju sa optuženima. On je na glavnom pretresu, koji je bio zatvoren za javnost, rekao da je grupa Dušana Spasojevića radila za Državnu bezbednost od '98. i da su se s Radomirom Markovićem tada dogovorili da mogu da rade šta hoće i koga treba da ubiju po gradu. "Koliko ja znam, oko 30 ubistava su izvršili oni po gradu i time su se javno hvalili", rekao je Vukojević. On je svedočio o ulozi Milorada Bracanovića, koji je na mesto direktora Bezbednono-informativne agencije postavljen posle pobune Jedinice za specijalne operacije, a koji je odavao podatke. Vukojević je svedočio o tome da je JSO obezbeđivao Spasojevića, a da ih je on finansirao, ali i o tome da su Milorad Ulemek i Dušan Spasojević odlučili da ubiju Zorana Đinđića.

Iskaz zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka: Uglavnom, mene je jednom Dušan pitao mogu li da im pomognem tako što ću preko svojih veza u policiji naći osobu koja je imala informaciju o kretanju, navikama Zorana Đinđića. Ja sam se setio da moj kolega Branislav Bezarević, koji je radio sa mnom u OUP Zemun, s kojim sam bio ista generacija u Kamenici, radi u VI upravi BIA. Sećam se da je u to vreme BIA bila formirana. Ja sam Dušanu ispričao za Bezarevića, a i on ga je znao iz viđenja. Narednog dana oko 18.00 našli smo se Bagzi, Branko i ja. Posle jedne relativno opuštenije priče Bagzi je pitao Branka za mišljenje o Đinđiću. Rekao je nešto kao 'smrad, izdajnik', Bagziju je to bio signal da ga pita otvoreno da li hoće da pomogne i pitao ga je da li hoće da pomogne Dušanu i Legiji i da javlja kretanje, da Đinđić bude ubijen. Branko je rekao da nema problema. Prokomentarisao je rečima da Đinđić i nije neki čovek. Posle toga ga Bagzi pitao: 'Kolikom sumom bi ti bio zadovoljan', Branko je odgovorio: 'Koliko god vi date dosta je.' Koliko se sećam, Bagzi je rekao 50.000 evra, Branko je rekao: 'Prezadovoljan sam.'

B92: Nekoliko dana kasnije Bezarević dostavlja tražene podatke o kretanju Đinđića. 

Iskaz zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka: To je bilo, mislim, dva-tri dana pre atentata na autoputu. Branko nam je ispričao da je pročitao jednu depešu tamo gde radi i video da Đinđić narednih dana putuje u Banjaluku vanrednom linijom iz Beograda, a posle toga, kad se vrati, redovnom linijom ide u Frankfurt. Koliko se sećam, rekao je i vreme kretanja Đinđića za Banjaluku, polazak od kuće, okvirno vraćanje iz Banjaluke i tačno vreme polaska za Frankfurt. Bagzi je bio prezadovoljan informacijama koje je dobio i zapisao je u jednom bloku.

B92: Vukojević je svedočio o svim pokušajima ubistva Đinđića, kod Arene, na Kopaoniku, ispred Savezne skupštine, na Aerodromu. 

Iskaz zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka: Čuo sam se s Dušanom u to vreme koje mi je rekao, da poručim Branku da se više angažuje, da bude brže. Koristio je termin 'da se brže eliminiše'. Naravno, ja sam znao da je reč o Đinđiću, meni je to bilo malo bezveze što Dušan insistira na brzini. Ja sam imao drugačiju logiku, to sam mu i rekao, a on mi je rekao - e, moj kume, nema sad nazad. Ja sam Branku rekao da požuri sa informacijama, a Branko mi je rekao da postoji mogućnost da se puca iz zgrade Generalštaba prema Đinđiću kako ide u Vladu. Tri dana pre ubistva Đinđića, sećam se, bila je nedelja, pozvao me je Miloš Simović da se vidimo. Našli smo se ispod Brankovog mosta, s njim je bio i njegov brat Aca Simović. U razgovoru s njima, Aca je slučajno rekao 'Ma, našli smo bolje mesto'. Rekao je nešto u smislu 'može praćkom da se ubije'. Ja tada još nisam verovao da će to zaista da urade, znao sam da su preozbiljni, preopasni u tom pogledu, a znam da su sposobni to da učine, jedino nisam verovao da im to treba. Neću da kažem da sam voleo Đinđića, ali za mene to nije imalo logike.

B92: Prema svedočenju Vukojevića, u Šilerovu je dolazio i tadašnji zamenik tužioca Milan Sarajlić. Njega je dovodio čovek s nadimkom Ogi, za kog Vukojević kaže da je vlasnik restorana Lira i picerije Kastelo. 

Iskaz zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka: Dušan je rekao - dao sam mu jednu sumu, ja mislim više od 100.000, ne znam čega. Sećam se odlično, ne znam ko je tu pričao, verovatno Dušan, da je ta osoba predviđena za specijalnog tužioca ili nešto je bilo reči o specijalnom tužilaštvu. Uoči ubistva Đinđića nazvao me je Ogi i tražio da se hitno vidimo. Otišao sam u Kastelo, on mi je rekao da je bio Sarajlić, ali da nije imao vremena da čeka i da mu je rekao da je Buha nalazi u Slovačkoj, u Bratislavi. Ja sam tada saznao i sebe uverio da je njemu Dušan dao one pare i za neke informacije o Čumetovom boravištu. Koliko se sećam, mislim da je to tačno, Sarajliću je Dušan poklonio neki sat, firmiran, to sam čuo od Dušana, a taj sat mu je dao kad su se prvi put videli kao obeležje buduće saradnje.

B92: Između ostalog, to je Vukojević ispričao u akciji Sablja kada je uhapšen, a posle toga dobija status svedoka-saradnika. Na glavnom pretresu ponovio je ceo iskaz i pred optuženima i u suočavanju s njima. Pošto na glavnom pretresu advokati i članovi veća postavljaju pitanja, Vukojević je izneo i nove informacije u odgovorima na postavljena pitanja. Tako je na glavnom pretresu, sa kog je javnost bila isključena, rekao da su general Aco Tomić i sadašnji šef BIA Rade Bulatović u Šilerovu dostavljali informacije o tome da se planira izručenje Legije Hagu. Podsetimo, to je zvanično bio razlog da JSO krene u pobunu 2001.

Izvod sa glavnog preresa sa suđenja za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića:

Advokat oštećenih Rajko Danilović: Da li je ta grupa dobijala od nekoga informacije u vezi s Hagom, optužnicama u Hagu, koliko se očekuje, ko će biti njima obuhvaćen i tako dalje, pre izvršenja dela, ubistva premijera? 

Zaštićeni svedok Zoran Vukojević Vuk: Rekao sam, te informacije donosio je Bego, Mikelić i mislim Rade Bulatović. 

Predsednik veća: Konkretno, donosio, šta podrazumevate pod tim, da li je neko lično od njih dolazio koje ste pomenuli ili je preko posrednika, kurira dostavljao određene materijale ili saznanja? 

Zorana Vukojević Vuk: Preko Bege, Bega je donosio i pričao s Dušanom u vezi s tim. Tad je bilo oko 30 optužnica na kojima je bio i Legija, Zvezdan i šta ja znam, još neko iz jedinice. 

Predsednik veća: Da li se pominjao okrivljeni Zvezdan Jovanović u tim optužnicama? 

Zoran Vukojević Vuk: Da. 

Rajko Danilović: Da li je on nekad nekom od ovih lica koje pominje odnosio neki novac koji je slao Dušan Spasojević? Da li zna u vezi s čim je taj novac, njegovu namenu? 

Zoran Vukojević Vuk: Nosio sam Borislavu Mikeliću, dao sam njegovom vozaču, a koja je namena tog novca ne znam. 

Rajko Danilović: Pa, moram u vezi s tim malo određenije, kako je došlo do toga, ko mu je dao taj novac, šta mu je rekao, kome je predao novac, malo da opiše. 

Zoran Vukojević Vuk: Dušan je dao kovertu s novcem i rekao - idi u Molerovu, odnesi tamo Mikeliću, čekaće te neko tamo. Došao sam tamo do njegove zgrade, do ulaza, bio je njegov vozač. Dao sam pare i otišao sam. 

B92: Dragan Vujičić poznat kao Bego uhapšen je u akciji Sablja kao član organizovane kriminalne grupe Dušana Spasojevića, zajedno s Borislavom Mikelićem i Acom Tomićem. O svima njima na glavnom pretresu govorio je svedok-saradnik Zoran Vukojević. Zanimljivo je da je posle svedočenja Vukojevića list Kurir objavio senzacionalnu vest da je Vukojević pod pritiskom tužioca promenio iskaz i optužio Tomića i Bulatovića.

Šokantno svedočenje Zorana Vukojevića Vuka, zaštićenog svedoka u procesu ubicama Đinđića, kojim je teško optužio generala Acu Tomića i šefa BIA Radeta Bulatovića, je samo početak akcije kompromitovanja Vojislava Koštunice, tvrdili su sagovornici Kurira iz vrha Demokratske stranke Srbije. Sve što je Vukojević rekao na suđenju je unapred osmišljeno na tajnom sastanku kom su prisustvovali specijalni tužilac Jovan Prijić, advokat Rajko Danilović i Biljana Kovačević Vučo, u prostorijama Centra za modernu politiku. Tom sastanku je prisustvovao i Čedomir Jovanović, tvrdi izvor Kurira. Prema njegovim rečima, na tom sastanku je dogovoreno da na Vukojevića preko Prijića bude izvršen pritisak kako bi promenio iskaz i ozbiljno optužio najbliže saradnike Vojislava Koštunice. 

Biljana Kovačević Vučo i Čedomir Jovanović podneli su krivične prijave protiv tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Kurira Đoke Kesića zbog širenja lažnih vesti. Urednik Kurira nije se pojavio na sudu zbog bolesti i već dve godine ništa se ne dešava tim povodom. Biljana Kovačević Vučo kaže da je to dokaz da autore lažne informacije štite upravo oni koji su to proturili. To nije bio jedini tekst u kom se iznosi tvrdnja da je Vukojević na glavnom pretresu, koji je bio zatvoren za javnost, promenio iskaz i optužio Bulatovića i Tomića, a prikrio ono što je prethodno rekao o odlascima Čedomira Jovanovića u Šilerovu. 

S obzirom na to da je ekipa Insajdera imala uvid u sve iskaze Vukojevića, prenosimo sporan deo koji dokazuje da tvrdnje žute štampe nisu tačne.

Izvod sa glavnog preresa sa suđenja za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića:

Advokat Momčilo Bulatović: Kaže svedok da je kod Spasojevića u Šilerovu dolazilo mnogo ljudi, političara i privrednika zbog raznoraznih stvari, da li prepoznaje ko je dolazio od političara, a ko od privrednika, pošto je bio na obezbeđenju i niste mogli proći? 

Zoran Vukojević: Rekao sam, dolazili su Šešelj, Čedomir Jovanović, Mikelić, Milanović i ne mogu da se setim ko sve. 

Čedomir Jovanović, lider LDP-a: On je jedini čovek u sudskom procesu koji je bio sagovornik političara ili ljudi koji su bliski sagovornici političara. On je jedini koji je mogao, ponavljam još jednom, da stane pred Bulatovića, da stane pred Tomića, pred Koštuničine najbliže saradnike, i da im kaže ono što je rekao u svojoj izjavi pred sudom, kada ih je optužio da su podstrekavali Spasojevića i Lukovića, odnosno Ulemeka na likvidaciju Zorana Đinđića. Da su ih upozoravali da će JSO biti rasformiran, da su ih plašili navodnim haškim optužnicama, da su se sastajali, na sastancima je bio prisutan i Vukojević ili je na sastanke odvozio Spasojevića i Ulemeka.

B92: Dan posle ubistva svedoka-saradnika ministar policije i ministar pravde tvdili su da je problem što sud odugovlači s procesom i da u suprotnom svedok ne bi bio ubijen. Direktor BIA Rade Bulatović nije se oglašavao povodom ubistva svedoka-saradnika, ali je pisao tekst u Poltici o Svetskom prvenstvu u fudbalu. 

Demokratska stranka zatražila je hitnu smenu ministra policije Dragana Jočića, a 5. oktobar i LDP održali vanredne konferencije za novinare. 

Vladan Batić, pokret 5. oktobar: Mi moramo da dignemo svoj glas i moramo da na ovaj način pozovemo sve demokratske snage, ovde više nama stranačkih motiva i stranačkih razloga. Srbija je pretvorena u jednu balkansku Kolumbiju, gde se više ne zna ni ko pije, ni ko plaća i gde život ne vredi ništa. Pa, vidite, čitav scenario je bio kao nekad, audi, spaljeni leševi, rupa, bačeni na tom putu smrti između Aerodroma i Arene, gde zemunski trag ima svoj rukopis godinama unazad. 

Vesna Pešić, pokret 5. oktobar: Ja neću dalje da ulazim u taj proces, ali se postavlja veliko pitanje da li će ikada uopšte biti to suđenje dovedeno do kraja, da li će te monstruozne ubice koje su ubile Đinđića zaista biti kažnjene jer ovo što se juče dogodilo postavlja još jedan ogroman znak pitanja da oni žele da se to suđenje u potpunosti raspadne posle već tri i po godine, da od toga ne bude ništa, da ponovo ubica da neku novu izjavu i da jednostavno pravde nikada nema. 

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Srbije: Ko je kriv za ubistvo zaštićenog svedoka? Vojislav Koštunica. Tačno je da je on odbio, da je Vukojević odbio zaštitu, ali to ne znači da ga treba pustiti bez ikakve zaštite. Pravo je svakog da izabere da li će imati zaštitu. Mogao je da bira, koliko sam ja obavešten, između toga da bude u policijskom pritvoru jer po novim pravilima zaštita se vrši u objektima koje odredi policija, to je praktično zatvor, i čuvaju ga ljudi koje odredi policija. I svako može da pristane na to ili da kaže 'ne, ne treba mi takva zaštita', ali je obaveza države da svog zaštićenog čoveka, država je preko sudske vlasti dala njemu taj epitet čoveka koji je zaštićen, koji je saradnik, a samim tim i zaštićen, morala je da ga pazi, da ga prati s njegovim znanjem ili bez njegovog znanja.

Prema Jočićevim rečima policija nije kriva što su svedoci-saradnici odbili zaštitu policije. 

Dragan Jočić, ministar policije, za RTS: Mi smo doneli novi zakon o zaštiti svedoka koji predviđa određen način zaštite svedoka. Taj način se razlikuje od prethodnog ili, kao što bi zaštićeni svedoci želeli, a to je da zapravo neko ko je bio deo kriminalne grupe ima telohranitelje-policajce. To je jednostavno donošenjem novog zakona izbrisano i onaj ko želi da bude zaštićen, ko dobije status zaštićenog svedoka ima dve mogućnosti - ili da se sam stara o svom obezbeđenju ili da s državom potpiše ugovor i onda potpada pod strog režim kontrole države i policije, i u pogledu mesta gde će da stanuje, u pogledu kretanja i u pogledu poslovanja. Moram da kažem da je, na žalost, Vukojević odbio da potpiše taj ugovor i on je izabrao da se sam stara o svom obezbeđenju. 

B92: Znači, on je imao policijsku zaštitu do donošenja novog zakona? 

Ilija Radulović: Tako je. 

B92: I onda je zakonom predviđeno da mora da se izjasni i to je odbio. 

Ilija Radulović: Jeste, i onda je on doveden u jednu... 

B92: Šta vam je rekao tada? Šta, rekao vam je - ja neću da imam policijsku zaštitu? 

Ilija Radulović: Da, tako je... Ne, ne, da neće, nego takav oblik zaštite i onda je on hteo da pregovara u pogledu nekog kvalitetnijeg, boljeg, sigurnijeg obezbeđenja. On nikad nije rekao da mu neko preti, ali nezavisno, nije bilo ni potrebe da se njemu preti, što pokazuje i ovaj slučaj. Prva šansa koja se ukaže i kad se to odredi, taj tajming zločina biće izvršen, ne znam zbog čega njemu treba pretnja. Ne može svedok-saradnik, koji sam po sebi podrazumeva apsolutnu fizičku zaštitu, ne može da bude apsolutno nezaštićen fizički.

B92: Kako Insajder saznaje, svedok-saradnik Zoran Vukojević bio je nezadovoljan pripadnicima policije koji su ga obezbeđivali. Slikao ih je dok su na dežurstvu spavali, tvrdio da mu nestaju stvari iz kuće i tražio da dobije sigurnije obezbeđenje, kakvo ima supruga prvooptuženog za ubistvo Milorada Ulemeka Legije. 

Miloš Vasić: Tu je, kako se to govorilo, popustila budnost jer da nije budnost popustila neko bi ga čuvao, nego se tu svi olako ponašaju, kao - OK, to je u redu, odvija se kako treba, sve je OK, ne zanima nas mnogo. S druge strane, kao što vidimo, zaverenici za ubistvo Đinđića imaju sve moguće medijske privilegije, propagandne i druge, pišu se knjige, donose se izveštaji kao da je, Bože me sačuvaj, Šeron Stoun u pitanju, kako je Zvezdan, kija li Legija, jesu u dobrom zdravlju, šta im rade supruge i deca. I cela stvar se već polako izmiče s jednog nekakvog normalnog puta, govorim o javnom mnjenju, ne govorim o pravosuđu, s normalnog puta javnog mnjenja, gde se zna ko su barabe i ubice, zna se vrlo dobro, hvala na pitanju, ne treba mnogo da nam se objašnjava više, ali se ta cela stvar, ta optužnica se sistematski relativizuje.

Maja Kovačević, portparolka Specijalnog suda: Zoran Vukojević je dao iskaz i taj iskaz će biti korišćen pri donošenju sudske odluke. Ja ne mogu unapred da vam kažem da li će se dogoditi situacija u kojoj bi bila potrebna dodatna objašnjenja svedoka Vukojevića ili se neće dogoditi ta situacija. Ali sigurno se taj događaj može odraziti, može pokolebati ostale svedoke-saradnike, da li da svedoče ili ne ili neke buduće svedoke za koje danas ne znamo ni da li postoje. Možda će se pojaviti neki novi klan, ne mora on biti zemunski, pa će nam biti potrebni svedoci-saradnici. 

B92: A ako se dogodi ta situacija da je potrebno ponovno objašnjenje ili svedočenje Vukojevića, šta se u tom slučaju dešava? 

Maja Kovačević: Ništa, ništa se ne dešava, iskaz se čita i nema više dodatnih objašnjenja. 

B92: Da li u tom slučaju sud ocenjuje kao relevantan ili manje relevantan iskaz nekoga ko više ne može da svedoči zato što je ubijen? 

Maja Kovačević: Ne, sud će da ceni taj iskaz u sklopu sa svim ostalim dokazima, povezano sa ostalim dokazima koji se izvode na pretresu.

B92: U Tužilaštvu naglašavaju da Vukojević u trenutku ubistva nije bio pod zaštitom države jer je zaštitu odbio i da zbog toga država ne snosi nikakvu odgovornost. 

Vladan Batić: Budući da je institucija svedoka-saradnika, kolokvijalno nazvanog zaštićenog svedoka, uvedena u Srbiju u vreme kada sam ja bio ministar pravde, a i sud otvoren kada je Zoran Živković bio predsednik Vlade, da kažem još jedan detalj. Kažu - odbili su zaštitu. Znate kako, tu zaštitu niko normalan ne može da prihvati jer se zaštita i nudi da bi bila odbijena jer je takve izmene napravio Koštuničin Zoran Stojković, dakle da svedok-saradnik bude u policijskom objektu, da ne vidi sunca ni meseca, a da ga čuvaju recimo crvene beretke. I normalno je da će takvu zaštitu, odnosno takav sistem mera zaštite, svako normalan da odbije. I to je celo objašnjenje, kao - odbio je, nikom ništa, budi glineni golub, nema nikakve veze. Pa, zašto automobil nije bio ispred njegove kuće, da budu 24 sata tu? On je dobio svojstvo zaštićenog svedoka u ime države, u ime zakona, u ime građana Srbije, ali je očito cilj da svedoci ne budu zaštićeni, nego da budu uklonjeni.

Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva: Odgovornosti države nema zato što država garantuje bezbednost samo onom ko je ušao u program zaštite i tada je država dužna da pruži sve uslove i obezbedi sve uslove da lice bude zaštićeno na adekvatan način, nekom od mera. U ovom slučaju država nije mogla da bude garant bezbednosti jer lice nije ušlo u program zaštite učesnika u krivičnom postupku. 

B92: Dobro, da li to onda pokazuje manjkavost nekih pravnih rešenja? 

Tomo Zorić: Pa, jednostavno zakon je takav kakav je, temeljno načelo ili bazno načelo zakona jeste dobrovoljnost.

Rajko Danilović: Mislim da tu svedok-saradnik ne može da odlučuje, svedok-saradnik je dobio taj status upravo zato što je koristan sudu i potreban sudu i mora imati zaštitu da bi bio iskorišćen pred sudom. 

B92: Ispostavilo se da je sporna odredba novog zakona o krivičnom postupku, koja predviđa da svedoci-saradnici moraju sami da odluče da li hoće ili neće zaštitu države. Na taj način svedocima-saradnicima se nudi ili neka vrsta kućnog pritvora ili da se sami brinu o sebi. Prema saznanjima Insajdera, svedoci-saradnici nisu odbijali zaštitu, nego su tražili drugačiju vrstu zaštite, što se automatski smatra odbijanjem onog što im je nuđeno. U međuvremenu, dnevni listovi objavljivali su da je Vukojević odbio zaštitu policije i tako slali jasnu poruku da je svedok-saradnik potpuno nezaštićen. 

Miloš Vasić: Okolnost da je jedan svedok-saradnik mogao da nestane i da bude likvidiran na ovakav način je strašno kompromitantna, mislim da je to epohalna kompromitacija Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije. To se jednostavno nije smelo desiti. Ne prihvatam objašnjenje da je Vukojević odbio da potpiše taj nekakav ugovor o zaštiti svedoka i svemu tome jer mislim da je odgovornost vlasti da svoje svedoke čuva do pravosnažnosti presude, kada je već kasno i kad više ništa ne vredi.

Maja Kovačević: Smatram da treba tu zakonsku odredbu dopuniti, da i kada ne postoji saglasnost svedoka-saradnika da prihvati program zaštite, da ipak postoji neki makar minimum fizičke zaštite i kontrole svedoka-saradnika i kretanja svedoka-saradnika, jer teoretski postoji mogućnost da se svedok-saradnik vrati u status optuženog. 

B92: Dragan Jočić ocenio je da ubistvo svedoka-saradnika Zorana Vukojevića predstavlja obračun pripadnika iste kriminalne grupe. 

Dragan Jočić: Ono što je karakteristično za taj događaj nije neka moć kriminalnih grupa koja kazuje državi da su jače od države. Jednostavno, čini mi se da je to obračun pripadnika iste kriminalne grupe i strah od određenih svedočenja. 

B92: Ministar policije Dragan Jočić izjavio je za RTS decidirano da je reč o međusobnom obračunu kriminalaca. Nismo uspeli da stupimo u kontakt s ministrom policije, pa ćete ostati uskraćeni za odgovor na pitanje na osnovu čega je izneo takav zaključak i da li je takva izjava dokaz da državu ne zanima pružanje adekvatne zaštite svedocima-saradnicima, bez kojih nigde, pa ni u Srbiji, ne može da bude ozbiljne borbe protiv organizovanog kriminala.

Maja Kovačević: Zahvaljujući svedocima-saradnicima otkrivena su mnoga krivična dela i ključ borbe protiv organizovanog kriminala je upravo svedok-saradnik. Organizovani kriminal po svojoj definiciji je dobro organizovan, dobro zaštićen, dobro skriven, vrlo ga je teško otkriti i teško dokazati. I upravo je u tome značaj svedoka-saradnika, nekoga ko je član organizovane kriminalne grupe i ko svojim svedočenjem otkriva i članove te grupe i njihova krivična dela. 

Miloš Vasić: Ubistvo svedoka-saradnika je definitivno poruka pre svega novim svedocima budućim, možda čak i postojećim jer ako se vratimo na dosadašnje tokove svih tih procesa, znate, kad vam se tri puta vraća jedna presuda sa Vrhovnog suda, iako je Vrhovni sud bio u stanju, govorim o Ibarskoj magistrali, da preseče i presudi sam celu tu priču i razjasni ono što nije bilo jasno, ako se pojavljuje mogućnost odugovlačenja, ako se pojavljuje mogućnost da svedoci-saradnici, prepadnuti, u jednom trenutku povuku svoje prethodne iskaze i vrate se na listu okrivljenih, računajući - bolje ja da sedim u zatvoru nego da me neko ukanta, to je onda poruka i njima i pravosuđu i državi i svima. 

Rajko Danilović: Ponovo su kriminalci digli glave, smatraju da mogu da rešavaju sporove nastale u državi, da nije za to nadležna ni policija, ni tužilaštvo, ni sud i uzeli su stvar u svoje ruke. To ubistvo može da se tumači na više načina, može da se tumači kao odmazda, kao kazna, može da se tumači kao poruka drugima u nekim novim predmetima ili svedočenjima kako će svedočiti pred sudom. A može da se tumači i kao neka osveta nekih drugih van predmeta kojima je on stao na žulj ili koji je ukazao na neke akcije tih kriminalaca koje je ubio Zemunski klan pojačan kriminalizovanim delom crvenih beretki.

B92: Vukojević je bio jedan od tri svedoka-saradnika na suđenju za ubistvo premijera Srbije. Ostali su još Miladin Suvajdžić i Ljubiša Buha Čume. Nedavno se u javnosti pojavila informacija da je i Buha posle donošenja novog zakona odbio zaštitu policije. To, međutim, nije tačno, Insajder je došao do pisma koje je Buha u februaru ove godine uputio Jedinici MUP-a Srbije za zaštitu u kom moli da bude uključen u program zaštite. 

Pismo zaštićenog svedoka Ljubiše Buhe: Neophodnost primene mere moje fizičke zaštite i imovine 24 sata dnevno proizlazi iz realne opasnosti koja mi preti s obzirom na to da su upravo moja obaveštenja ukazala na najorganizovaniju kriminalnu grupu na Balkanu. Mnogi članovi te grupe su još na slobodi, svesni da sam ja uzrok njihovog razotkrivanja i trenutne situacije u kojoj se nalaze, te osnovano verujem da bi ugrozili moj život. Na osnovu navedenog predlažem i molim prihvatanje mog predloga i odobravanje primena mere zaštite ličnosti i imovine iz člana 14. stav 1. tačka 1. Zakona o programu zaštite učesnika u postupku. S posebnim poštovanjem, Ljubiša Buha. 

B92: Na ovaj zahtev Ljubiše Buhe Čumeta još nema nikakvog odgovora, iako je prošlo četiri meseca.

Maja Kovačević: Na ovim suđenjima država polaže ispit da li je sposobna da se obračuna sa organizovanim kriiminalom ili ne. Ja smatram da je ubistvo svedoka-saradnika Vukojevića udar na borbu države protiv organizovanog kriminala i na suđenja organizovanom kriminalu. Svedok-saradnik Vukojević jeste dao, na glavnom pretresu i tokom istrage, svoj iskaz i taj iskaz će biti korišćen kao dokaz pri odlučivanja, međutim, ne znam kako će se taj događaj odraziti na buduća svedočenja svedoka saradnika i ne znam da li ćemo posle ovog događaja više imati svedoke saradnike.

B92: Posle ubistva svedoka-saradnika Zorana Vukojevića postavlja se pitanje da li je država spremna da zaštiti one koji mogu da doprinesu rasvetljavanju mnogih krivičnih dela i da tako pomognu obračun protiv organizovanog kriminala. Oni koji su na poternici optuženi su, između ostalog, zahvaljujući izjavama svedoka-saradnika, za krivična dela kojima je predviđena kazna zatvora od 40 godina. Oni su u bekstvu i dok ne budu iza rešetaka, po svemu sudeći, spremni su na osvetu, odnosno ubistva jer nemaju šta da izgube. 

Kako Insajder saznaje, Zoran Pović koji je ubijen, a koji se nalazio na poternici za ubistvo premijera, sve vreme bio je u zemlji. To je po ubistvu u policiji priznala njegova žena, rekavši da je povremeno dolazio kući. To ukazuje na to da policija ništa nije radila na njegovom nalaženju jer da je primenjena bilo koja od operativnih mera, makar i posmatrnje, oni bi primetili njegove dolaske kući. Naši izvori iz policije navode da Odeljenje SUP-a beograd za potrage ne radi ciljane potrage i ne traga ni za jednom osobom koja je u bekstvu. Postavlja se pitanje zašto.


UBISTVO ZORANA ĐINĐIĆA