<article>Delegaciju Srbije na sastank sa misijom MMF-a predvodi guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, koja predstavlja Srbiju u MMF-u, a u razgovorima učestvuje i ministar finansija Dušan Vujović, kao i šef kancelearije MMF-a za Srbiju Sebastijan Sosa.Misija MMF-a, koju predvodi Džejms Ruf, boravi u Beogradu od 8. do 16. marta, a tokom razgovora biće sumirani postignuti rezultati nedavno završenog aranžmana Srbije s MMF-om i sagledana najnovija makroekonomska i fiskalna kretanja, saopštila je NBS."Imajući u vidu da su sprovođenjem dogovorenog ekonomskog programa u prethodne tri godine, koji je bio podržan stend-baj aranžmanom iz predostrožnosti, ostvareni ciljevi u postizanju makroekonomske ravnoteže i stabilnosti javnih finansija, kao i sprovođenju reformi u finansijskom sektoru, ovom prilikom razgovori će se voditi o prioritetima ekonomske politike u narednom periodu, kojima bi se učvrstili postignuti rezultati i obezbedio dugoročan i održiv privredni rast", ističe se u saopštenju NBS. Dodaje se da će tema razgovora biti mere ekonomske politike, institucionalne i strukturne reforme koje treba sprovoditi, kao i o modaliteti buduće saradnje Srbije s MMF-om. Podsetimo, Srbiji je od MMF-a predloženo da Srbija ojača i svoje institucije kako bi podržala rast vođen privatnim sektorom, kao i reforme poreske administracije i javnih usluga, pre svega zdravstva i školstva."Razvoj finansijskog tržišta mora da prati šira upotreba dinara umesto evra", preporuka je MMF-a, kao i da se radi na smanjenju sive ekonomije i reformi državnih preduzeća."Sektori kojima su najviše potrebne reforme su rudarski i petrohemijski kompleks: kompanije kao što su rudnik uglja Resavica, bakarni kompleks RTB Bor i petrohemijski proizvođači - Petrohemija, MSK i Azotara", ocenio je MMF i ukazao da je potrebna privatizacija ili reforma i nekoliko finansijskih institucija, poput Poštanske štedionice, Komercijalne banke i Dunav osiguranja. Za bolje poslovno okruženje neophodno je, po oceni MMF, pored poreske i regulatorne reforme, jačanje pravosudnog sistema, ali i bolja putna, telekomunikaciona i energetska mreža, što će približiti Srbiju evropskom standardu. Trogodišnji aranžman Srbije sa MMF-om u vrednosti 1,32 milijarde dolara dogovoren je krajem 2014. godine kada je Srbija počela da sprovodi mere fiskalne konsolidacije.Srbija je<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/10152/"> 22. februara završila trogodišnji aranžman</a> sa MMF-om, koji je podrazumevao finansijsku podršku u slučaju potrebe od oko 1,2 milijarde evra, ali taj novac nije korišćen.Beta, Insajder</article>

Delegaciju Srbije na sastank sa misijom MMF-a predvodi guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, koja predstavlja Srbiju u MMF-u, a u razgovorima učestvuje i ministar finansija Dušan Vujović, kao i šef kancelearije MMF-a za Srbiju Sebastijan Sosa.Misija MMF-a, koju predvodi Džejms Ruf, boravi u Beogradu od 8. do 16. marta, a tokom razgovora biće sumirani postignuti rezultati nedavno završenog aranžmana Srbije s MMF-om i sagledana najnovija makroekonomska i fiskalna kretanja, saopštila je NBS."Imajući u vidu da su sprovođenjem dogovorenog ekonomskog programa u prethodne tri godine, koji je bio podržan stend-baj aranžmanom iz predostrožnosti, ostvareni ciljevi u postizanju makroekonomske ravnoteže i stabilnosti javnih finansija, kao i sprovođenju reformi u finansijskom sektoru, ovom prilikom razgovori će se voditi o prioritetima ekonomske politike u narednom periodu, kojima bi se učvrstili postignuti rezultati i obezbedio dugoročan i održiv privredni rast", ističe se u saopštenju NBS.&nbsp;Dodaje se da će tema razgovora biti mere ekonomske politike, institucionalne i strukturne reforme koje treba sprovoditi, kao i o modaliteti buduće saradnje Srbije s MMF-om.&nbsp;Podsetimo, Srbiji je od MMF-a predloženo da Srbija ojača i svoje institucije kako bi podržala rast vođen privatnim sektorom, kao i reforme poreske administracije i javnih usluga, pre svega zdravstva i školstva."Razvoj finansijskog tržišta mora da prati šira upotreba dinara umesto evra", preporuka je MMF-a, kao i da se radi na smanjenju sive ekonomije i reformi državnih preduzeća."Sektori kojima su najviše potrebne reforme su rudarski i petrohemijski kompleks: kompanije kao što su rudnik uglja Resavica, bakarni kompleks RTB Bor i petrohemijski proizvođači - Petrohemija, MSK i Azotara", ocenio je MMF i ukazao da je potrebna privatizacija ili reforma i nekoliko finansijskih institucija, poput Poštanske štedionice, Komercijalne banke i Dunav osiguranja.&nbsp;Za bolje poslovno okruženje neophodno je, po oceni MMF, pored poreske i regulatorne reforme, jačanje pravosudnog sistema, ali i bolja putna, telekomunikaciona i energetska mreža, što će približiti Srbiju evropskom standardu. Trogodišnji aranžman Srbije sa MMF-om u vrednosti 1,32 milijarde dolara dogovoren je krajem 2014. godine kada je Srbija počela da sprovodi mere fiskalne konsolidacije.Srbija je<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/10152/"> 22. februara završila trogodišnji aranžman</a> sa MMF-om, koji je podrazumevao finansijsku podršku u slučaju potrebe od oko 1,2 milijarde evra, ali taj novac nije korišćen.&nbsp;Beta, Insajder

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Počeli razgovori MMF-a i delegacije Srbije o novom aranžmanu

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation