Jezik

sr

en

Ministarka na pitanje Insajdera: Vi ste ocenili da me mišljenje struke ne zanima (VIDEO)

Ministarka pravde Nela Kuburović ponovila je danas da neće biti povlačenja izmena Ustava u delu koji se tiče pravosuđa, ali da će, nakon što pogleda sve argumentovane kritike, izaći s izmenjenim tekstom.

Na pitanje novinara Insajdera zašto ignoriše mišljenje struke jer ne povlači amandmane iako to traže strukovna udruženja, tužioci, sudije i tako šalje poruku da je mišljenje struke ne zanima, ministarka kaže:

"To ste vi ocenili da me mišljenje struke ne interesuje. To nije tačno jer me itekako interesuje mišljenje struke. Imala sam prilike i da čujem njihovo mišljenje i lično i u vidu upućenih preporuka".

Na konstataciju da se radi o najvišim sudskim instancama koje zahtevaju povlačenje, Kuburović je rekla da „se ne radi o celoj struci, i da na primer udruženja prekršajnih sudova i Republička državna tužiteljka to nije tražila".

Ona je dodala da će se sve argumentovane kritike i predloge o izmenama uzeti u obzir i da će Ministarstvo izaći za izmenjenim tekstom.

Na potpitanje novinara Insajdera koliko će se novi tekst razlikovati od sadašnjeg rešenja, ministarka je rekla da ne može sada da odgovori.

Sudije i tužioci, iz dana u dan iznose u javnosti jasne i jedinstvene stavove - amandmani na delove Ustava koji se tiču pravosuđa, a koji je pripremila radna grupa Ministarstva pravde, su neprihvatljivi. 

Naime, kroz predložene amandmane, kako je pokazala analiza Insajdera samo nekoliko dana posle objavljivanja predloga novog teksta Ustava, krije se zapravo stavljanje pravosuđa pod potpunu kontrolu. Prvi put predstavnici pravosudne vlasti su ujedinjeni u stavu da predložene promene ne treba da budu usvojene.

Ministarka pravde odgovarajući na pitanje novinara redakcije Insajder izjavila je da će Državno veće tužilaca tek razmatrati radni tekst Ustava koje je predložilo Ministarstvo pravde jer, kako je navela, u sastavljanju mišljenja koje je pre dve nedelje dostavljeno javnosti i ministarstvu nisu učestvovali svi članovi Saveta.

Tim povodom Goran Ilić, zamenik predsednika DVT-a, za Insajder kaže da na toj sednici Saveta od svih članova nisu bili prisutni samo Republički javni tužilac i ministarka pravde.

„Na sednici kada je donošeno mišljenje o radnom tekstu amandmana na Ustav prisustvovalo je sedam članova Saveta, a odluku je donelo šestoro predstavnika, dok je jedan bio udružan“ , rekao je Ilić.

Čim su predstavnici Vlade krajem januara objavili amandmane i pozvali na javnu raspravu o promenama Ustava u delu koji se tiče pravosuđa, nevladine organizacije, udruženja tužilaca i sudija, kolegijumi sudova širom Srbije ujedinili su se u stavu da ovakve izmena Ustava vode ka ugrožavanju vladavine prava i podrivanju nezavisnosti pravosuđa.

Ovim rešenjima, iz dana u dan, suprotstavljaju se i pravosudne inistitucije poput Visokog saveta sudstva, Vrhovnog kasacionog suda, a jedan od poslednjih je i Apelacioni sud. Povlačenje je pre nekoliko dana tražio i Vladin Savet za borbu protiv korupcije.

Ministarka Nela Kuburović je ranije, u okviru poslednjeg kruga javne rasprave o ustavnim amandmanima koje je predložilo Ministarstvo pravde, izjavila da uprkos apelima struke, neće biti povlačenja ovih amandmana.

Kuburović je ranije poručila i da će Ministarstvo za tri sedmice izaći s konačnim predlogom ustavnih amandmana na oblast pravosudja i da će ga istovremeno proslediti Venecijanskoj komisiji. 

Različita mišljenja ministarke i predsednika VKS o Ustavnim amandmanima

Dok predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević ostaje pri stavu tog suda da je predloge ministarstva pravde trebalo povući i raditi nove jer su predlozi ministarstva "korak unazad" u garancijama za nezavisnost sudstva, ministarka pravde Nela Kuburović smatra da se ovim izmenama smanjuje uticaj Narodne Skupštine na pravosuđe.

Jedna od glavnih primedbi strukovnih udruženja odnosi se na predloženi sastav Visokog saveta sudstva i način izbora predsednika kao i mogućnost ministarke pravde da pokreće disciplinske postupke protiv sudija.

Što se tiče Visokog saveta sudstva predloženim rešenjima ovaj savet trebalo bi da ima deset članova, pet sudija koje biraju sudije i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Predloženo je i da se predsednik Visokog saveta sudstva bira među članovima saveta koji nisu sudije, odnosno neko koga je izabrala Narodna skupština.

Takođe, ministarstvo pravde je predložilo i da Visoki savet sudstva donosi odluke glasovima najmanje šest članova saveta ili glasovima najmanje pet članova među kojima je i glas predsednika Visokog saveta sudstva, što bi značilo da u slučaju deobe glasova presuđuje tzv. zlatni glas predsednika izabranog među članovima saveta koje je izabrala Narodna Skupština.

Upravo ovo novo rešenje, Vrhovni kasacioni sud vidi kao neprihvatljivo, jer bi kako navode, predloženi sastav Visokog saveta sudstva omogućio Narodnoj skupštini da preko svojih izabranih predstavnika u ovom organu presudno utiče na donošenje svih njegovih odluka o izboru, razrešenju, disciplinskoj odgovornosti i materijalnom položaju sudija, predsednika sudova i sudija porotnika.

„Na taj način Narodna skupština ne samo da ne bi bila isključena iz odlučivanja o pitanjima značajnim za ostvarivanje nezavisnosti sudova i sudija, što je jedan od zahteva Nacionalne strategije reforme pravosuđa koju je upravo ona usvojila, već bi uticaj zakonodavne vlasti na sudsku bio veći nego što je sada“ , navodi se, između ostalog, u mišljenju Vrhovnog kasacionog suda.

Međutim, upravo ovu novinu ministarka pravde vidi kao smanjenje uticaja Narodne skpštine na Visoki savet sudstva u odnosu na aktuelni Ustav koji propisuje da Visoki savet sudstva sada ima 11 članova, među kojima je predsednik Vrhovnog kasacionog suda koji je i predsednik saveta, ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine. U Savetu se nalazi i šest sudija i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina staža u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Prema oceni ministarke, novim izmenama smanjen je uticaj Narodne skupštine jer je trentuno rešenje svih 9 članova moraju da prođu izglasavanje u parlamentu.

„Ako mene pitate ne narušava se samostalnost pravosuđa već naprotiv. Danas praktično Skupština bira 9 članova jer iako sudije predlažu predstavnike sudija, oni moraju da prođu Narodnu skupštinu“ , ocenjuje ministarka.

 

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.