Jezik

sr

en

Ivanović pravosnažno oslobođen optužbi zbog „spiska srbomrzaca i izdajnika“

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio predsednika organizacije „SNP Naši“ Ivana Ivanovića optužbi za rasnu i drugu diskriminaciju povodom objavljivanja spiska „30 najvećih srbomrzaca izdajnika među javnim ličnostima“ 2014. godine.

Insajder: Apelacioni sud u Beogradu
Foto: Insajder / Apelacioni sud u Beogradu

Kako se navodi u saopštenju Apelacionog suda, tom odlukom odbijena je kao neosnovana žalba Višeg javnog tužilaštva i potvrđena prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu, koji je Ivanovića u novembru prošle godine oslobodio optužbi za krivično delo rasna i druga diskriminacija.

Na Ivanovićevom spisku, između ostalih, našli su se Mirjana Karanović i Nikola Đuričko, direktor televizije B92 Veran Matić, urednica Peščanika Svetlana Lukić, novinari Nenad Lj. Stefanović, Svetislav Basara, Teofil Pančić, reditelj Gorčin Stojanović, profesorka u penziji Srbijanka Turajlić.

U obrazloženju odluke Apelacioni sud je naveo da je prvostepeni sud pravilno zaključio da tokom postupka nije priložen nijedan dokaz koji je ukazivao da je Ivanović pratio, uhodio ili kontaktirao protivno volji ljudi koji su se našli na spisku, niti da je zloupotrebljavao podatke oštećenih preko društvenih mreža i ugrožavao njihovu sigurnost.

Da ih Ivanović nije proganjao ili kontaktirao, potvrdili su i oštećeni saslušani tokom postupka, podsetio je Apelacioni sud.

"Kako se u konkretnom slučaju putem medijskih sredstava, uključujući i portal ’SNP Naši’ iznošenje stavova u tekstu, odnosno objavljivanje autorskog teksta ne može podvesti pod radnju proganjanja organizacija ili pojedinaca koji se zalažu za ravnopravnost, to je po oceni Apelacionog suda prvostepeni sud pravilno primenio načelo 'in dubio pro reo' - u korist okrivljenog", navodi se u pravosnažnoj presudi.

Kako piše u presudi, uzeto je u obzir da se radi o javnim ličnostima, njihovom javnom delovanju, one su i više izložene promatranju javnosti, iznetim stavovima i zalaganju, pa samim tim i kritikama i iznošenju različitih komentara.

„Bilo koja negativna konotacija vezana za ličnost i rad, a posebno tekstovi sa pravljenjem spiskova, nose sa sobom osećaj nelagode, neprijatnosti i nesigurnosti, a kod nekih ugroženost i progonjenost, a posebno imajući u vidu da su svedoci – oštećeni javne ličnosti i da se radi o njihovom javnom delovanju i zalaganju, ali se isto u krivičnopravnom smislu ne može podvesti pod proganjanje od strane okrivljenog“, zaključuje Apelacioni sud.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.