Prva konkretna reakcija države: Zabrana mitinga i kontramitinga u Hrtkovcima

"Više političkih organizacija najavilo je skupove. Neće biti dozvoljeno organizovanje bilo kakvih skupova u Hrtkovcima", rekao je Stefanović i dodao da meštani Hrtkovaca mogu da budu mirni.

Srpska radikalna stranka prethodno je najavila da će 6. maja održati miting u Hrtkovcima, mestu u Vojvodini u kome je predsednik SRS-a Vojislav Šešelj pre 26 godina, prema pravosnažnoj presudi suda u Hagu, počinio ratni zločin.

Nenad Čanak i Aleksandra Jerkov iz Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratske stranka su potom, gostujući na N1, najavili da će 6. maja u Hrtkovcima organizovati kontramiting, ukoliko MUP ne zabrani okupljanje radikala u tom mestu istog dana.

Šešelj: MUP nema nadležnost da nešto dozvoljava ili ne dozvoljava

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj danas je povodom izjave ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića da u Hrtkovcima neće biti dozvoljeno nijedno okupljanje 6. maja, rekao da MUP nema nadležnost da nešto dozvoljava ili nedozvoljava.

"Ako se ispune zakonski uslovi za zabranu, onda mogu da zabrane. Oni nemaju nijedan zakonski uslov da se miting zabrani", rekao je Šešelj agenciji Beta.

On je naveo da će se SRS na vreme žaliti na odluku ako miting bude zabranjen. "Ali mi idemo tamo".

Prema njegovim rečima, ako postoji faktor rizika onda oni moraju da odbore skup onome ko je prvi prijavio, a onima koji kasnije prijavili skupove da im kažu da odrede neki drugi dan.

"Prvi smo mi prijavili i mi garantujemo za bezbednost skupa. Ispunjavamo sve uslove, i redarsku službu i sve što je potrebno", rekao je Šešelj.

Božović: SRS ima zaštitu vlasti

S druge strane, Balša Božović, poslanik Demokratske stranke koja je najavila kontramiting, je u saopštenju ocenio da Stefanovićeva izjava da će policija zabraniti sve najavljene skupove u Hrtkovcima i time zaštititi građane ovog mesta „samo potvrđuje da Šešelj ima zaštitu Srpske napredne stranke i da njeni funkcioneri „na sve načine pokušavaju da relativizuju Šešeljevo ponašanje i najave da će ponoviti svoje ratne zločine“.

"Samo tako se može objasniti to što Stefanović izjednačava skup koji organizuje osuđeni ratni zločinac na istom mestu i na godišnjicu govora zbog kog su proterani Hrvati iz Vojvodine i skup koji organizuju oni koji žele da zaštite građane hrvatske nacionalnosti", navodi se u saopštenju.

Stefanović o Šešeljevom navodnom ispadu u Skupštini

U vezi sa incidentom u Skupštini kada je Šešelj, kako sam tvrdi, gazio zastavu Hrvatske, nakon čerga je hrvatska delegacija napustila Srbiju, ministar Stefanović je ponovio da mesto na kome se incident dogodio nije pokriveno video kamerama.

Na pitanje o Šešeljevim navodima da se tokom tog incidenta sukobio sa pet-šest pripadnika obezbeđenja, Stefanović je rekao da je tamo bio samo jedan pripadnik MUP-a i da nije bilo fizičkih obračuna.

Pošto ne postoji nijedan snimak incidenta u Skupštini, koji je doveo do diplomatskog incidenta i novog zaoštravanja odnosa između Beograda i Zagreba, pojedini novinari su posumnjali da se incident uopšte i dogodio budući da su o njemu informisani samo iz saopštenja Srpske radikalne stranke.

„Neverovatno je da sumnjate da se to dogodilo, ali efekat je sasvim solidan, i da se događaj nije desio“, rekao je Šešelj.

O tome da li je incidenta bilo ili ne, govorila je danas i predsednica Skupštine Maja Gojković.

Gojković: Nema načina da Šešelj bude kažnjen

„Šta se dešavalo ispred Skupštine? Imam neka svedočenja da je pokušavao da otme zastavu, služba obezbeđenja mu to nije dozvolila. Onda je postament pao i u tom trenutku kažu da je on pokušavao da zgazi zastavu. Verovatno je uspeo i da je zgazi“, rekla je Gojković gostujući na TV Pink.

Kako je navela, obezbeđenje je, kada je Šešelj potom ušao u parlament, napravilo živi zid ispred sledeće zastave Srbije i Hrvatske i uspeli su da ih zaštite.

Poput Stefanovića i ona se pozvala na „mrtvi ugao“ i rekla da kamera ne može da potpuno obuhvati deo ispred Skupštine, te da nema traga da je Šešelj gazio hrvatsku zastavu kako sam tvrdi.

Ona je navela i da nema načina da kazni poslanika radikala Vojislava Šešelja za nešto što je radio ispred parlamenta niti, kako je rekla, ima neki dokaz za to, iako je prethodno govorila da ima svedočenja o incidentu. Istakla je da treba osuditi svako nasilje, i fizičko i verbalno, jer je to jedan primitivizam.

Reciprocitet

Ipak, i Gojković se pozvala na reciprocitet. Ona je ukazala da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije prekinuo posetu Zagrebu februara ove godine, kada ga je na Markovom trgu, dok je prelazio iz zgrade vlade u zgradu Sabora, zaskočio poslanik HDZ Mirolju Bulj, a ni taj poslanik, podsetila je, nije kažnjen.

Maja Gojković inače, od kada je stupila na dužnost predsednice parlamenta uporno odbija da odgovori na brojna pitanja novinara Insajdera. Jedno od pitanja u vezi sa ovom temom na koje je javnosti dužna odgovor je i to zašto se Vojislavu Šešelju, njenom nekadašnjem stranačkom kolegi, ne odzume poslanički mandat, nakon što je u Hagu pravosnažno osuđen za ratni zločin, imajući u vidu da Zakon o narodnim poslanicima Republiek Srbije to jasno nalaže.

„Da vidimo na koji način su oni sankcionisali ponašanje poslanika Sabora i kako onda kao primer da uzmemo i da isto to uradi i Srbija“, kaže Gojković.

Sličan stav je istim povodom izneo i Vučić koji je uz osudu incidenta rekao i da Hrvati nisu nikad ništa osudili“.

„Paljene su i srpske zastave, njihov poslanik me jurio po ulici, nazivali su me četnikom, pa nisam prekidao posetu", rekao je predsednik i upitao šta su to loše uradili državni organi Srbije pa da se poseta prekine.

Beljanski: Skupština bi trebalo da konstatuje prestanak mandata Šešelju zbog haške presude

Predsednik Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Slobodan Beljanski izjavio je danas da bi Skupština Srbije trebalo da konstatuje prestanak poslaničkog mandata lideru radikala Vojislavu Šešelju, nakon što parlament primi pravnosnažnu presudu Mehanizma za ratne zločine u Hagu, po kojoj je Šešelj suđen na 10 godina zatvora.

Na pitanje da li postoje pravni osnovi za zabranu Srpske radikalne stranke, Beljanski je rekao da se u Zakonu o političkim strankama navodi da se takvi uslovi mogu steći ukoliko politička stranka krši zajamčena ljudska i manjinska prava, kao i ukoliko izaziva nacionalnu, rasnu i versku mržnju.

On je dodao da je za zabranu stranke potrebno da bude pokrenuta inicijativa pred Ustavnim sudom Srbije i precizirao da takvu inicijativu mogu da pokrenu Vlada Srbije, nadležno ministarstvo ili Republičko javno tužilaštvo, ali da je Ustavni sud je u više navrata odlučivao po sličnim pitanjima i donosio "kontradiktorne" odluke.

Na pitanje da li postoje elementi za krivičnu odgovornost Vojislava Šešelja zbog slučaja gaženja hrvatske zastave u Skupštini Srbije i vređanja visoke državne delegacije iz te susedne zemlje, Beljanski je rekao da postoji krivično delo kojim se sankcioniše povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije, o čemu odlučuje Republičko javno tužilaštvo. Ipak, podsetio je da je poslanik zaštićen imunitetom.

Ovo su poslednje u nizu Šešeljevih provokacija koje su intenzivirane otkako ga je Apelaciono veće sudskog Mehanizma u Hagu osudilo na deset godina zatvora i zaključilo je da je Šešelj govorom, koji je u Hrtkovcima održao 6. maja 1992. podstakao progon, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata iz Hrtkovaca. Po pravosnažnoj presudi, Šešelj je tim govorom i "počinio" progon nad Hrvatima "kršenjem prava na bezbednost".