Jezik

sr

en

Samit Zapadni Balkan - EU: Ključna reč povezivanje, a ne pridruživanje

Zemlje Zapadnog Balkana, sudeći prema Nacrtu deklaracije koja se u javnosti pojavila kao dokument koji će biti predložen za usvajanje na samitu u Solunu, u prethodnih 15 godina nisu nimalo bliže Evropskoj uniji. Naime, na prethodnom samit zvaničnika Evropske unije i Zapadnog Balkana državama regiona je obećano da će ući u Uniju ako ispune zadate uslove, dok se u novoj predloženoj deklaraciji pridruživanje ni ne pominje. Ključna reč je, kako izveštavaju mediji, povezivanje.

AP Photo/Darko Vojinovic: Samit EU - Zapadni Balkan u Sofiji
Foto: AP Photo/Darko Vojinovic / Samit EU - Zapadni Balkan u Sofiji

Sličnu ocenu izneli su i učesnici današnje konferencije "Zapadni Balkan na geopolitičkoj raskrsnici – između unutrašnjih problema i evropske integracije", koju je organizovao Centar za spoljnu politiku i regionalna kancelarija Fondacije Hans Zajdel.

Atmosfera u Evropskoj uniji nije naklonjena daljem procesu proširenja, ali na samitu u Sofiji treba očekivati potvrdu evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana i opredeljenosti lidera regiona da sprovedu obaveze iz pregovaračkog procesa, ocena je većine učesnika skupa.

Tusk: Prilika da se potvrdi da je EU izbor Zapadnog Balkana

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio u Sofiji da će sutrašnji sastanak lidera članica Evropske unije i Zapadnog Balkana biti prilika da obe strane potvrde da je evropska perspektiva i dalje "geostrateški izbor Zapadnog Balkana"

Tusk je danas rekao da pored dugoročne perspektive EU želi sa pokaže da vodi računa o socio-ekonomskom razvoju u regionu i da se nada da će samit približiti "prijatelje sa Zapadnog Balkana" Evropskoj uniji.

"Sutra ćemo se zajedno s našim partnerima sa Zapadnog Balkana sastati prvi put u 15 godina. To će biti prilika da obe strane opet potvrde da evropska perspektiva ostaje geostrateški izbor Zapadnog Balkana", rekao je Tusk.

On je naveo da je investiranje u infrastrukturne i ljudske veze sa Zapadnim Balkanom i u unutar njega u najboljem interesu EU.

"I to će biti cilj našeg samita", dodao je Tusk.

Čak je i Johanes Han u intervjuu koji prenose srpski mediji, praveći paralelu između solunskog i sofijskog skupa naveo da je ”jasna paralela to što će se lideri zemlja članica EU sastati sa svojim kolegama sa Zapadnog Balkana i naglasiti posvećenost EU partnerima u regionu”.

”Što se razlika tiče, samit u Sofiji će jasan fokus imati na projektima od zajedničkog interesa u oblastima bezbednosti i povezivanja. Nadam se da će samit ostaviti istorijski trag pokazujući pojačani angažman EU u regionu. Isto tako očekujem da će zemlje Zapadnog Balkana iskoristiti istorijsku priliku i trenutak stvoren novom Strategijom o Zapadnom Balkanu i isporučiti reforme neophodne za integraciju regiona u Evropu”, rekao Han.

Problemi sa španskim premijerom

Zemlje Zapadnog Balkana, sudeći prema Nacrtu deklaracije koja se u javnosti pojavila kao dokument koji će biti predložen za usvajanje na samitu u Solunu, u prethodnih 15 godina nisu nimalo bliže Evropskoj uniji. Naime, na prethodnom samit zvaničnika Evropske unije i Zapadnog Balkana državama regiona je obećano da će ući u Uniju ako ispune zadate uslove, dok se u novoj predloženoj deklaraciji pridruživanje ni ne pominje. Ključna reč je, kako izveštavaju mediji, povezivanje.

Zvanična Sofija, organizator sastanka i predsedavajuća EU imala je poprilično komplikovan zadatak da uskladi ne samo deklaraciju, već i da obezbedi dolazak svih evropskih zvaničnika. Stalni predstavnici svih 28 zemlja članica EU Nacrt deklaracije su odobrili na sastanku održanom prošlog četvrtka u Briselu. U diplomatskim izvorima u Briselu navode da se, zbog protivljenja španskog premijera Marijana Rahoja da se njegov potpis nađe na deklaraciji zajedno sa potpisom predstavnika Kosova, čiju nezavisnost Španija ne priznaje, došlo do kompromisnog rešenja da deklaraciju usvoje samo 28 zemalja članica, a ne 28 članica plus šest država regiona - Srbija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo kojima je, kako su preneli mediji, tekst prosleđen „na uvid“.

Ovo je ustupak španskom premijeru Marijanu Rahoju koji, zbog paralele između Kosova i Katalonije i činjenice da je Španija jedna od država EU koja nije priznala Kosovo, ne želi da se njegov potpis nađe na dokumentu s potpisnikom s Kosova. Stoga će, kako su preneli španski mediji, Rahoj danas dolazi Bugarsku, ali će se tamo sastati s lokalnim vlastima i biće prisutan na večeri sa evropskim liderima dan pre samita, a posle toga će se vratiti u svoju zemlju.

Kako je najavila ministarka Bugarske za predsedavanje Savetom EU, Ljiljana Pavlova, prvi deo deklaracije odnosi se na podršku evropskoj perspektivi regiona, dok se aneks političkog dela teksta odnosi na povezanost regiona međusobno, ali i Zapadnog Balkana sa EU.

„Postoje tri dela aneksa – prvi koji se odnosi na vladavinu prava, drugi na bezbednost, migracije i borbu protiv terorizma i treći, najbitniji za građane Zapadnog Balkana, govori o infrastrukturnoj, energetskoj i digitalnoj povezanosti“, izjavila je Ljiljana Pavlova.

 Povezivanje...

U jednoj od poslednjih verzija Nacrta deklaracije u koji je uvid imala agencija Beta, EU pozdravlja posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana evropskim vrednostima i principima i viziji snažne, stabilne i ujedinjene Evrope.

„Evropska unija, pozivajući se na Solunski samit iz 2003, potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i odlučna je da intenzivira svoj angažman na svim nivoima kako bi podstakla političku, ekonomsku i socijalnu transformaciju regiona, uključujući kroz veću pomoć na osnovu opipljivog napretka u vladavini prava i socio-ekonomskim reformama“, stoji u dokumentu.

EU pozdravlja posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana evropskim vrednostima i principima i viziji snažne, stabilne i ujedinjene Evrope i opredeljenost partnera iz regiona za demokratiju i vladavinu prava, posebno kod borbe protiv korupcije, dobre uprave, za poštovanje ljudskih prava i prava manjina kao i zalaganje partnera sa Zapadnog Balkana da nastave da rade na unapređenju susedskih odnosa, regionalnoj stabilnosti i uzajamnoj saradnji.

Ključna reč – povezanost ističe se u delu u kome se kaže da je izgradnja "guste mreže veza i prilika" unutar regiona i sa EU od suštinske važnosti za približavanje građana i ekonomija i jačanje političke stabilnosti, ekonomskog prosperiteta i kulturnog i društvenog razvoja.

„Obavezujemo se da unapredimo suštinsku povezanost u svim njenim dimenzijama: saobraćajnoj, energetskoj, digitalnoj, ekonomskoj i ljudskoj“, navodi se u dokumentu.

Srbiju predstavljaju predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, osim učešća na panelima, imaće u Sofiji i niz bilateralnih susreta.

Nema velikih očekivanja

Direktor Direktorata za  međunarodnu pravosudnu saradnju i projekte u Crnoj Gori Nikola Šaranović izjavio je da sutrašnji samit EU i Zapadnog Balkana u Sofiji treba očekivati realistično, ne sa euforijom ili nervozom.

Šaranović je na konferenciji "Zapadni Balkan na geopolitičkoj raskrsnici – između unutrašnjih problema i evropske integracije naveo i da na samitu treba očekivati jasne izraze spremnosti lidera Zapadnog Balkana da izvrše obaveze iz pregovaračkog procesa i jasnu opredeljenost za međusobnu saradnju i rešavanje spornih pitanja.

Profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dejan Jović nije se saglasio da je u procesu proširenja potrebno primeniti princip pojedinačnog primanja jer smatra da to ima daleko veći potencijal da uspori dalje proširenje, što se pokazalo u slučaju Slovenije i Hrvatske. Prema njegovom mišljenju, danas je teško zamisliti bilo kakvo proširenje u bliskoj ili daljoj budućnosti, ali to ne znači da će zemlje Zapadnog Balkana biti potpuno isključene iz koncepta Evrope.

Ukazao je i na novi trend koji se pojavio kao posledica Bregzita i stava Velike Britanije da "izlazi iz EU ali ne i iz Evrope".

Mihailo Crnobrnja iz Evropskog pokreta u Srbiji se saglasio da nas verovatno očekuje Evropa u više krugova, odnosno brzina i da u EU vlada atmosfera više protiv nego za proces proširenja.

"Stvara se raspoloženje da nije napravljena dobra stvar kada je 10 zemalja ušlo u EU, pa se to nastavilo s Rumunijom i Bugarskom i završilo s Hrvatskom. To iskustvo u EU nije najbolje apsorbovano i delimično zbog toga je povećan evropskepticizam", rekao je Crnobrnja.

Kada je u pitanju Srbija, Crnobrnja je naveo da su vladajuće stranke i veliki deo opozicije proevropski, ali da su građani sve više antievropski.

Predavač na Univerzitetu zapadne Mađarske u Budimpešti Zoltan Pogača smatra da u EU vlada velika podeljenost što daje lošu osnovu za dalje proširenje, koje se posmatra kao pogoršavanje već postojećeg problema.

Izvor: Beta, RTS, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.