Jezik

sr

en

Usaglašena deklaracija na Samitu EU u Sofiji: EU pokazuje da joj je stalo do regiona

Posle višenedeljnih dogovora o formatu sastanka, a potom i višednevnih o tekstu Deklaracije, u Sofiji je usaglašen zaključak Samita Evropska unija – Zapadni Balkan. U njoj se govori o podsticanju partnera sa Zapadnog Balkana da prihvate evropske vrednosti.

AP Photo/Darko Vojinovic: Zajednička fotografija lidera EU i Zapadnog Balkana na Samitu u Sofiji
Foto: AP Photo/Darko Vojinovic / Zajednička fotografija lidera EU i Zapadnog Balkana na Samitu u Sofiji

Kako su prethodnih dana javljali mediji, sintagma „država Zapadnog Balkana“ bila je sporna iz ugla Marijana Rahoja, premijera Španije koja ne priznaje kosovsku nezavisnost, te je zamenjena terminom „partneri“. Takođe su svi učesnici susreta predstavljeni samo imenima, bez titule funkcije ili državnih simbola. Ovo pravilo je već ranije ustanovljeno kada god na skupovima učestvuje i Kosovo.

U Deklaraciji se insistira na povezivanju država, ali nema govora o pristupanju. Celokupan tekst deklaracije možete pogledati na ovom LINKU.

Oprečne su i ocene evropskih zvaničnika kada je u pitanju optimizam oko pristupanja. Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani je ocenio da je moguće da Srbija i Crna Gora do 2025. postignu dogovor o članstvu u EU

”Imamo mnogo zemlja kandidata za članstvo, ali Srbija i Crna Gora su na prvom mestu”, poručio je Tajani dolazeći na samit EU - Zapadni Balkna u Sofiji.

Digitalna agenda

Lideri zemalja regiona potpisali su danas izjavu podrške digitalnoj agendi Zapadnog Balkana. Izjavu su potpisali premijer Crne Gore Duško Marković, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsedavajući Predsedništva BIH Balkir Izetbegović, predsednik Kosova Hašim Tači. Izjavu su prihvatili i premijer Makedonije Zoran Zaev i premijer Albanije Edi Rama, ali više nisu u Sofiji.

Pored toga, ministri energetike Srbije i Bugarske, Aleksandar Antić i Temenuška Petkova su u Sofiji potpisali zajedničku izjavu o izgradnji gasnog interkonektora Bugarska-Srbija.

S druge strane, predsednik Francuske Emanuel Makron ima manje svetlu prognozu i navodi da će Balkan morati da čeka na unutrašnju reformu EU.

„Ne činimo uslugu ni zemljama kandidatima za ulazak, ni nama samima, imajući mehanizam koji, na neki način, nema više pravila i koji stalno ide ka sve većem proširenju. S druge strane, za to sam da Zapadni Balkan ima ojačani strateški dijalog i perspektivu, da izbliza pratimo ostvarene reforme i da ih ohrabrimo, ali bez popuštanja i hipokrizije“, rekao je.

Ocene da je samit u Sofiji zapravo odgovor na rastući evroskepticizam i strah da zbog toga ne počne da opada interesovanje za EU i da se pojedine zemlje ne okrenu drugim strateškim partnerima, potvrđuje i izjava komesara za proširenje Johanesa Hana za Dojče Vele da je datum pomenut u Strategiji Evropske komisije – 2025. godina – za potencijalno članstvo Srbije i Crne Gore u EU "za sada daleko od ostvarenja".

Han je rekao i da glavni problemi svih zemalja – pored bilateralnih – ostaju vladavina prava, korupcija i organizovani kriminal dodajući da "neke zemlje problem vladavine prava ne shvataju ozbiljno".

"Nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije još dovoljna zrela za EU, ali mora se iskoristiti trenutak i diskusija o reformama zadržati u centru pažnje", rekao je Han.

Ipak, Han je naveo da Brisel planira finansiranje desetine novih projekata podeljenih u šest grupa. Reč je o šest inicijativa pomenutih u Strategiji EU za Zapadni Balkan objavljenoj u februaru, vrednih više stotina miliona evra, koje bi potencijalnim članicama trebalo da daju dodatni elan.

On je jutros razgovarao i s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem nakon čega je na svom tviter profilu napisao da "Srbija ostaje ključni igrač za regionalnu stabilnost".

Han je za Dojče vele istakao da za Srbiju jedan od glavnih problema ostaje postizanje "pravno obavezujućeg dogovora" sa Kosovom.

Da je Kosovo bila jedna od tema jasno je iz posta domaćina sastanka premijera Bugarske Bojka Borisova koji je na Tviteru objavio fotografiju sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, uz rečenicu "Ujedinjeni smo jači".

 

Tači je na samitu ponovo zatražio ravnopravan tretman Kosova i liberalizaciju viza, saopštio je njegov kabinet.

Agenda povezanosti nije zamena za proširenje

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je na kraju samita Evropska unija-Zapadni Balkan u Sofiji rekao da je Zapadni Balkan integralni deo Evrope, prioritet za Evropsku uniju te da je EU je najpouzdaniji partner Zapadnog Balkana.

Vučić razgovarao s visokim zvaničnicima EU i država članica

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Sofiji u okviru samita Evropske unije i Zapadnog Balkana razgovarao s visokim zvaničnicima Unije i država članica o evropskim integracijama i situaciji u regionu. Među njegovim sagovornicia bili su predsednik Evropskog parlamenta Antonije Tajani, s premijer Švedske Stefan Leven i hrvatski premijer Andrej Plenković. Uoči početka sastanka čelnika EU i Zapadnog Balkana Vučić je, kako je objavljeno na njegovom Tviter nalogu, o evrointgracijama Srbije odvojeno razgovarao i s austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom, evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom i predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom.

Vučić je imao sastanke i s predsednicom Litvanje Darijom Gribauskajte, premijerom Luskemburga Haviejrom Betelom i ambasadorom Španije Pablom Garsijom čiji premijer Marjano Rahoj ne učestvuje na samitu zbog učešća Kosova

On je naveo da agenda povezanosti, koja je bila jedna od glavnih tema samita, nije zamena za proširenje.

"To je način da se iskoristi vreme između danas i sutra efikasnije nego do sada kako naši građani i poslovni ljudi ne bi čekali na koristi od evropskih integracija", rekao je Tusk.

On je rekao da nema plana B ni alternative za Zapadni Balakn koji je integralni deo Evrope.

Naredni ovakav samit će biti održan u Hrvatskoj i to pokazuje da je Zapadni Balkan prioritet za EU, rekao je Tusk.

Tusk: U regionu po stanovniku više nevolja nego u Nemačkoj i Francuskoj zajedno

Ekonomija i broj stanovnika Zapadnog Balkana ne mogu biti problem za put ka Evropskoj uniji, ali je u regionu "po stanovniku više nevolja nego u Nemačkoj i Francuskoj zajedno", izjavio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk po završetku susreta na vrhu EU-Zapadni Balkan u Sofiji.

Tusk je podvukao da je jasna poruka svih vođa Evropske unije u Sofiji bila da Zapadni Balkan ima "evropsku perspektivu", ali i da "nije nikako namera EU da taj proces naruše tako što bi nagovestili i neku brzu traku".

Predsedavajući samita premijer Bugarske Bojko Borisov je, s obzirom na neka strahovanja u zapadnim medijima, primetio da je bruto domaći proizvod svih zemalja Zapadnog Balkana zajedno oko 96 milijardi evra što je ravno BDP Slovačke, a stanovništvo 17,7 miliona.

Bugarski predsednik je zapitao "da li je to taj veliki strah" i rekao da li je svrsishodnije da ljudi u regionu pregovaraju o merilima o članstvu u EU, ili da "neki drugi geostrateški igrači tu uđu i dobiju zamašniji upliv na muslimane, hrišćane i stanje na Kosovu posle ratnih sukoba".

Tusk je naveo da je saglasan s bugarskim premijerom da se na problem Zapadnog Balkana mora gledati u "pravim razmerama", podvukavši da je "Evropa dovoljno jaka i sposobna da usvoji plan ulaska novih članica uz sve očekivane probleme i posledice".

Napredak u dogovoru Makedonije i Grčke

Premijeri Makedonije Zoran Zaev i Grčke Aleksis Cipras utvrdili su danas u Sofiji opciju rešenja spora oko imena koja je prihvatljiva za obe strane. 

"Razgovarali smo suštinski i razmatrali nekoliko opcija. Jedna od njih je prihvatljiva za obe strane. Produžavamo konsultacije kod kuće  da vidimo  da li je moguće praktično, institucionalno, sprovođenje tog rešenja. Ako je moguće, verovatno ćemo imati rešenje“, rekao je Zaev na konferenciji za novinare.

Na pitanje da li može da dođe do odlaganja rešenja u sporu oko imena, on je rekao "Ne daj bože" i istakao da su izmedju dve zemlje razvijeno nepovratno prijateljstvo, koje će se i dalje razvijati.

"Bilo bi lepo da rešenje koje bi obe strane htele bude prihvatljivo, da se postigne još sada, jer na kraju juna imamo Evropski savet i postizanje dogovora bi bilo dodatno ohrabrenje za taj savet", rekao je makedonski premijer.

Vlada Makedonije se nada rešenju spora pre Saveta ministara EU u junu, kako bi dobila datum za početak pregovora o prijemu u EU, dok se u julu, na Samitu NATO, nada pozivu za stupanje u tu alijansu.

Izvor: Beta, Dojče vele, Slobodna Evropa

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.