Jezik

sr

en

Završnica suđenja za pobunu JSO: Politički zahtevi nerazjašnjeni

Suđenje za oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije 2001. godine ulazi u završnu fazu, a tokom ove godine se očekuje i presuda. Postupak za pobunu JSO-a jedini je koji se vodi u vezi s pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića. Za procesuiranje odgovornih za pobunu nije bilo političke volje sve do 2012. godine, kada je podignuta optužnica. Međutim, njome su obuhvaćeni samo direktni učesnici, dok čak ni u svojstvu svedoka nije saslušan bivši predsednik SRJ Vojislav Koštunica, koji im je tada pružio podršku i kog je advokat porodice Đinđić obuhvatio krivičnom prijavom. Završnu reč u ovom postupku danas je izneo Milorad Ulemek.

Srđan Ilić: JSO blokira  autoput u Beogradu, novembar 2001.
Foto: Srđan Ilić / JSO blokira autoput u Beogradu, novembar 2001.

Uprkos činjenici da su pripadnici Jedinice za specijalne operacije u uniformama i to naoružani i uz korišćenje borbenih vozila, što se vidi na brojnim snimcima, delovali bez komande nadređenih, odnosno otkazali im poslušnost, Milorad Ulemek Legija je danas u završnoj reči naveo da tokom suđenja nije video nijedan dokaz da se radilo o oružanoj pobuni insistirajući na tome da je u pitanju bio samo protest. Tužilaštvo za organizovani kriminal u završnim rečima predložilo je za sve optužene zatvorske kazne, dok su branioci optuženih tražili oslobađajuću presudu uz istu tvrdnju - da to nije bila pobuna, već protest. Da bi se postupak približio kraju bilo je potrebno čak 17 godina. 

Optužnica je podignuta tek 8. marta 2012, nakon što je 2010. advokat majke i srestre ubijenog premijera Srđa Popović podneo krivičnu prijavu. Suđenje je počelo u oktobru 2012. godine.

Ulemek, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije je danas u završnoj reči na suđenju u Specijalnom sudu ponovo odbacio sve navode optužnice koja ga tereti za organizovanje oružane pobune te jedinice u novembru 2001.  

Ulemek je osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina za ubistvo premijera Zorana Đinđića, ubistvo bivšeg predsednika predsedništva Srbije Ivana Stambolića, četvorostruko ubistvo na Ibaskoj magistrali i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, kao i za zločine Zemunskog klana.

Nakon Ulemeka, završne reči izneće i ostali optuženi posle čega će sud zakazati izricanje prvostepene presude.

Tužilaštvo traži 12 godina

Tužilaštvo je predložilo sudu da Ulemeka osudi na kaznu od 12 godina zatvora zbog organizovanja oružane pobune, iako Ulemek nije bio na čelu JSO u vreme pobune, ali je prema stavu Tužilaštva imao ključni uticaj na jedinicu koja je bila u sastavu Resora državne bezbednosti.

Za pripadnike nekadašnjeg JSO-a Zvezdana Jovanovića Tužilaštvo je predložilo kaznu od 10 godina zatvora, dok je za Miću Petrakovića i Dragoslava Krsmanovića tražilo po pet godina zatvora. Za Veselina Lečića predložilo je četiri godine zatvora, a za Dragišu Rodića i Vladimira Potića po tri godine zatvora. Što se tiče Dušana Maričića Gumara, medicinskim veštačenjem ocenjeno je da nije sposoban da prati suđenje, pa je postupak protiv njega razdvojen.

Legija u novoj knjizi i na sajtu Ekspresa predstavljen kao „žrtva političkih intriga“

Ulemek, Jovanović i Maričić u požarevačkom zatvoru Zabela izdržavaju maksimalne kazne zatvora od po 40 godina zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Ostali optuženi se brane sa slobode.

Tužilaštvo u optužnici navodi da je od 9. do 17. novembra 2001. JSO otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Zorana Đinđića, da prekine sa pobunom.

Istovremeno, operativni deo Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao auto-put.

Prvi put je to učinjeno 10. novembra na auto-putu Novi Sad-Subotica u blizini Vrbasa, a drugi put 12. novembra blokadom auto-puta kroz Beograd kod centra "Sava".

Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića. 

Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici.

Protest JSO je prekinut nakon što su Petrović i Mijatović podneli ostavke, dok Mihajlović to nije učinio.

Politički zahtevi Jedinice

Formalni razlog za pobunu bio je hapšenje braće Banovića, optuženih pred Haškim tribunalom, a Jedinica je navodno bila protiv takve saradnje s Hagom, iako se nisu bunili kad su hapsili Slobodana Miloševića koji je kasnije takođe izručen Hagu. Osim toga, pripadnici JSO izneli su isključivo političke zahteve, koje je istovremeno iznosio i DSS, uključujući i zahtev za donošenjem zakona o saradnji sa Hagom. 

Pobuna JSO-a bio je i trenutak kada dolazi do otvorenog razlaza DSS-a, na čijem je čelu bio tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica i DS-a, predvođenog predsednikom Vlade Zoranom Đinđićem. 

Vojislav Koštunica, koji je kao predsednik SRJ kontrolisao i Vojsku, svojom čuvenom izjavom da i lekari štrajkuju u mantilima otvoreno je podržao oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije. Ispostaviće se da je Legija lično od tadašnjeg šefa Vojne službe bezbednosti Ace Tomića dobio obećanje da se vojska neće mešati.

Novinari Insajdera su se ubistvom predsednika Vlade Zorana Đinđića bavili u oko 30 emisija, a vezom pobune i ubistva premijera između ostalog u emisiji Politička pozadina atentata. Pobuna JSO bila je prvi i nizu događaja koji su na kraju doveli do ubistva predsednika Vlade.

 

 

 

Politička pozadina neće biti otkrivena u ovom postupku

Iako je ovaj postupak iniciran krivičnom prijavom advokata Srđe Popovića, zastupnika majke i sestre Zorana Đinđića, sa ciljem otkrivanja političke pozadine ubistva premijera, to se nije dogodilo.

To je bilo jasno i iz prve izjave tadašnjeg specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića.

“Iz dokaza koji su prikupljeni tokom istrage ne može da se zaključi da je u vreme pobune JSO 2001. godine postojala ideja ili plan o kasnijem atentatu na premijera Zorana Đinđića”, izjavio je Miljko Radisavljević, tužilac za organizovani kriminal u vreme podizanja optužnice.

On je rekao da ova dva događaja povezuju sami akteri.

“Ulemek, Spasojević i Jovanović u pobuni Jedinice i u atentatu na premijera imali su glavne uloge. U tom smislu o pobuni može da se govori kao o događaju koji je hronološki prethodio i, prema tome, bio uvertira u kasniji atentat na premijera”, rekao je Radisavljević.

Krivičnom prijavom Srđe Popovića bili su obuhvaćeni i Vojislav Koštunica kao tadašnji predsednik SR Jugoslavije i to zbog sumnji da nije preduzeo radnje iż svoje nadležnosti i nije angažovao vojsku koja je jedina mogla da se suprotstavi JSO. Posebno je istaknuta njegova izjava da su pripadnici JSO izašli na ulicu u jedinoj uniformi koju imaju.

Njegovo ime, međutim, nije se našlo ni na spisku svedoka. Sama najava da će u istrazi biti saslušan tumačena je kao kampanja protiv njegove stranke DSS.

Koštunica ni na suđenju nije predložen za svedoka. To nije učinilo tužilaštvo, ali ni odbrana prilikom pripremnog ročišta.

Krivična prijava advokata Srđe Popovića

Advokat Srđa Popović 2005. tražio je da se optužnica za ubistvo premijera proširi na pobunu Jedinice za specijalne opracije. Tada je već bilo jasno da je veliki broj svedoka govorio upravo o pobuni kao o nekakvom početku procesa koji je doveo do ubistva premijera. Taj zahtev nije prihvaćen pod obrazloženjem da je postupak odmakao. Po okončanju suđenja i donošenju pravnosnažne presude za ubistvo premijera, advokat Srđa Popović u ime majke i sestre ubijenog premijera 2010. podnosi prijavu i to protiv Milorada Ulemeka i još šest bivših pripadnika JSO, ali i protiv Vojislava Koštunice i Ace Tomića.

Godinu dana kasnije Popović podnosi prijave i protiv Nebojše Čovića i Velimira Ilića zbog neprijavljivanja priprema za izvršenje krivičnog dela napada na ustavni poredak, ali je Čovića teretio i da je sa pravosnažno osuđenima bio podstrekač na ubistvo premijera. 

Kada je podignuta optužnica za pobunu JSO u kojoj nije bilo imena Vojsilava Koštunice, Popović je rekao da je “sramna”

“Takva odluka bi mogla da znači da oni uopšte nemaju nameru da se bave političkom pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića”, rekao je Popović tada. 

Advokat Srđa Popović preminuo je u oktobru 2013.

Izvor: RTS, Insajder

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.