<article>Prema <a href="http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/2018/2265-18%20lat.pdf">predlogu zakona</a>, poslodavac ima obavezu da radnika pre početka posla upozna sa uslovima na radu kao što su visina naknade, očekivani period angažovanja, pauza, radno vreme, kao i da ga obavesti o bezbednosnim rizicima koji idu uz taj posao. Stupanjem sezonskog radnika na rad smatra se da je prihvatio uslove rada i da je time zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova.Međutim, ostaje nejasno kako će bilo ko utvrditi da li su poštovani dogovoreni uslovi ako nema pisanog traga koji se može koristiti na sudu.Takođe, nije jasno kako će radnici dokazivati povrede „usmenog ugovora“ ako do njih dođe, odnosno kako će inspekcija rada utvrditi koliko je stvarno utvrđena nadoknada bila, kao i kakvi su uslovi rada dogovoreni.<h2>Ministarstvo za rad i NALED s jedne strane, udruženja za radno pravo s druge</h2>Tim povodom Insajder se ranije obratio Ministarstvu rada, ali i Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koja je radila na ovom zakonu.I dok su u Ministarstvu rada insistirali da radna prava sezonaca uvođenjem „usmenog ugovora“ nisu ugrožena, u NALED-u tvrde da je usmeni dogovor predviđen kako bi se pojednostavila procedura prijave radnika što je, kako kažu, i svrha zakona.S druge strane, u Udruženju za radna prava ROZA za Insajder su istakli da će država ovakvim zakonom samo rasteretiti poslodavca dok će radnicima „po ko za koji put napraviti medveđu uslugu“.Pored „usmenosti“ ugovora,  odredba predloga zakona po kome poslodavac ima rok od dva meseca od dana stupanja na rad da izda potvrdu radniku o ugovorenim uslovima  - i ako radnik to sam zatraži -  ne uzima realan život i postojeću praksu u kome sezonski rad često traje kraće od dva meseca.Sezonski rad, iako je oduvek bio deo sive zone, nakon sveopšteg ekonomskog kolapsa države i procesa privatizacije koji je deindustrijalizovao zemlju, postao je još rasprostranjeniji i teži, a za mnoge porodice i osnovni izvor prihoda.Zakon o sezonskom radu, koji bi trebalo da zaštiti sezonske radnice i radnike, najavljuje se još od 2016. godine. Pozitivna strana zakona jeste ta da će sezonac biti prijavljen i imati pravo na penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje u slučaju povreda.Predviđena je i niža stopa poreza za poslodavce koji angažuju sezonske radnike.Celu analizu Insajdera o nacrtu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima pročitajte na sledećem <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11238/">linku.</a>Izvor: Insajder</article>

Prema <a href="http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/2018/2265-18%20lat.pdf" target="_blank">predlogu zakona</a>, poslodavac ima obavezu da radnika pre početka posla upozna sa uslovima na radu kao što su visina naknade, očekivani period angažovanja, pauza, radno vreme, kao i da ga obavesti o bezbednosnim rizicima koji idu uz taj posao. Stupanjem sezonskog radnika na rad smatra se da je prihvatio uslove rada i da je time zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova.Međutim, ostaje nejasno kako će bilo ko utvrditi da li su poštovani dogovoreni uslovi ako nema pisanog traga koji se može koristiti na sudu.Takođe, nije jasno kako će radnici dokazivati povrede „usmenog ugovora“ ako do njih dođe, odnosno kako će inspekcija rada utvrditi koliko je stvarno utvrđena nadoknada bila, kao i kakvi su uslovi rada dogovoreni.<h2>Ministarstvo za rad i NALED s jedne strane, udruženja za radno pravo s druge</h2>Tim povodom Insajder se ranije obratio Ministarstvu rada, ali i Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koja je radila na ovom zakonu.I dok su u Ministarstvu rada insistirali da radna prava sezonaca uvođenjem „usmenog ugovora“ nisu ugrožena, u NALED-u tvrde da je usmeni dogovor predviđen kako bi se pojednostavila procedura prijave radnika što je, kako kažu, i svrha zakona.S druge strane, u Udruženju za radna prava ROZA za Insajder su istakli da će država ovakvim zakonom samo rasteretiti poslodavca dok će radnicima „po ko za koji put napraviti medveđu uslugu“.Pored „usmenosti“ ugovora, &nbsp;odredba predloga zakona po kome poslodavac ima rok od dva meseca od dana stupanja na rad da izda potvrdu radniku o ugovorenim uslovima &nbsp;- i ako radnik to sam zatraži - &nbsp;ne uzima realan život i postojeću praksu u kome sezonski rad često traje kraće od dva meseca.Sezonski rad, iako je oduvek bio deo sive zone, nakon sveopšteg ekonomskog kolapsa države i procesa privatizacije koji je deindustrijalizovao zemlju, postao je još rasprostranjeniji i teži, a za mnoge porodice i osnovni izvor prihoda.Zakon o sezonskom radu, koji bi trebalo da zaštiti sezonske radnice i radnike, najavljuje se još od 2016. godine. Pozitivna strana zakona jeste ta da će sezonac biti prijavljen i imati pravo na penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje u slučaju povreda.Predviđena je i niža stopa poreza za poslodavce koji angažuju sezonske radnike.Celu analizu Insajdera o nacrtu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima pročitajte na sledećem <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11238/">linku.</a>Izvor: Insajder

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Novim zakonskim predlogom Vlada legalizuje rad bez ugovora

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation