Jezik

sr

en

Poverenik: Objaviti stav EK o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Ministarstvo: Dobili smo pozitivno mišljenje

Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti još jednom je predmet polemike poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića i Ministarstva pravde. 

Podaci
Podaci

Šabić je danas pozvao Ministarstvo pravde da "konačno" objavi kompletan tekst mišljenja koje je od Evropske komisije (EK) dobilo povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, jer je, kako je naveo "činjenica da Ministarstvo pravde već više meseci uskraćuje javnosti Srbije uvid u sadržinu mišljenja koje je od EK dobijeno povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u gruboj, očiglednoj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije". S druge strane u Ministarstvu navode da mišljenje ne čini jedan dokument “već se radi o zvaničnoj elektronskoj prepisci” i da su EK i Eurodžast su dali pozitivno mišljenje na Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a da su primedbe koje su imali razmotrene, a zatim izvršene korekcije u osnovnom tekstu.

Šabić je u saopštenju ocenio da je "činjenica da Ministarstvo pravde već više meseci uskraćuje javnosti Srbije uvid u sadržinu mišljenja koje je od EK dobijeno povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u gruboj, očiglednoj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije".

Nacrtom zakona o zaštiti podataka o ličnosti Srbija samo formalno ispunjava evropski standard, upitna njegova primena

Navodeći da je sa stanovišta pravnog poretka Srbije tekst Nacrta zakona "konfuzan i kontradiktoran, a sa praktičnog stanovišta gotovo neprimenljiv", poverenik je ocenio da bi usvajanje tog akta imalo za posledicu "još veću pravnu nesigurnost i direktno ugrozilo prava građana".

"Nacrt se uopšte ne bavi uređenjem pitanja koja su se u višegodišnjoj praksi pokazala kao izuzetno ozbiljna, otvara mogućnost uporednog vođenja postupaka o istoj stvari, predviđa da Poverenik primenjuje zakone koji su neprimenljivi za nezavisna kontrolna tela, pritom bez instrumenata za njihovu primenu", stoji u saopštenju.

Poverenik je najavio će u vezi s tim "ovih dana još jednom dostaviti veoma obimno mišljenje Ministarstvu pravde".

Poverenik: Predviđeno previše izuzetaka

Komentarišući usklađenost Nacrta zakona sa Opštom uredbom EU (GDPR) koja je proklamovana kao važan cilj tog akta, poverenik je ocenio da stvari "takođe stoje veoma loše".

"Sasvim je očigledno da je neumesno i neuspešno kombinovanje pravila GDPR-a i pravila jednog drugog evropskog akta, takozvane Policijske direktive, imalo za posledicu potpunu nekonzistentnost zakona. Tekst zakona predviđa ogroman broj, više desetina izuzetaka od prava koja 'jemči', te neizbežno ostavlja utisak da je pisan više u interesu 'bezbednosnih struktura' nego u interesu prava građana", naveo je Šabić.

On je ocenio da je Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti pisan "konfuznim, izuzetno teško čitljivim jezikom", što kako je rekao, za posledicu ima dva krupna problema.

"Iako je zakon kojim se uređuje jedno od fundamentalnih ljudskih prava u EU, što podrazumeva da treba da bude jasan što većem broju građana, to se za Nacrt baš nikako ne može reći. Uz to, ništa manji problem je da je tekst teško čitljiv i shvatljiv čak i za pravnike koji se bave ovom materijom, što obiluje praktično nečitljivim odredbama, za šta je dobar primer pravno doslovno rogobatna odredba člana 40 Nacrta", naveo je poverenik.

Po njegovim rečima, "neverovatno" je da je povodom takvih nedostataka EK mogla staviti samo "sitnije, tehničke i terminološke primedbe, kako je to Ministarstvo preko svojih zvaničnih ili nezvaničnih predstavnika saopštavalo javnosti".

"Način na koji se vodi postupak pripreme Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uskraćivanje, čak i direktno prikrivanje od javnosti sadržine mišljenja EK, upućuje na zaključak da bismo se još jednom mogli suočiti sa nepoželjnom, mučnom, i po ugled države štetnom situacijom, kakve smo već imali u slučaju totalno pogrešno interpretiranih zaključaka o stepenu izvršenja antikorupcijskih preporuka GRECO-a ili 'nesporazuma' o sadržini mišljenja Venecijanske komisije o kvalitetu amandmana na Ustav u vezi sa pravosuđem", upozorio je Šabić.

Ministarstvo: Nema dokumenta, već prepiske 

U odgovoru insajderu na pitanje zašto komentar Evropske komisije nije dostupan javnosti, Ministarstvo pravde je navelo da pomenuti komentar “ne čini jedan dokument u formi mišljenja, već se radi o zvaničnoj elektronskoj prepisci Ministarstva pravde”.

Ministarstvo tvrdi da su Nacrti prosleđeni i Evropskoj komisiji i Eurodžastu, agenciji koja se bavi pravosudnom saradnjom.

U odgovoru se navodi da su Evropska komisija i Eurodžast su dali pozitivno mišljenje na Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti, dok su poslate primedbe razmotrene, a zatim izvršene korekcije u osnovnom tekstu.

“Ministarstvo pravde ukazuje da je usaglašeni tekst u koji su ugrađene sugestije Evropske komisije i Eurodžasta, u skladu sa Poslovnikom Vlade, upućen na zvanično mišljenje većem broju državnih organa, a između ostalog i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, od koga Ministarstvo pravde očekuje i zvanično mišljenje.”

Povodom saopštenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića i kritikama koje je uputio Ministarstvu pravde o tekstu pomenutog zakona, Ministarstvo pravde ukazuje da je proces izrade Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti bio transparentan i kontinuirano dostupan stručnoj i široj javnosti na veb prezentaciji Ministarstva.

Višemesečni sukob Poverenika i Vlade

Sukob Poverenika i Vlade Srbije u vezi s Nacrtom zakona traje već mesecima tokom kojih su obe strane iznosile brojne optužbe od toga kako bi trebalo da se dođe do nacrta pa do sadržaja. U Akcionom planu Vlade za poglavlje 23 u pristupnim pregovorima za članstvo u EU predviđeno je da Poverenik daje model za izradu zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

“Poverenik je predlagač zakona. Ja sam to učinio posle višegodišnjih propusta Vlade. Dakle, ako govorimo o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, podsećam vas da je Radna grupa Vlade trebalo svoj zadatak na pripremi zakona da okonča u maju 2013“, rekao je Šabić za Insajder u aprilu ove godine.

Poverenik je do sada predložio dva nacrta koja su odbijena, a zatim je Ministarstvo pravde izašlo sa svojim predlogom.

Ovaj predlog Poverenik je nazvao “praktično neprihvatljivim”.

Predstavnici Ministarstva pravde, koje je predlagač novog Nacrta zakona, naveli su da se radi o krovnom zakonu, a da se za pojedinačne slučajeve očekuje regulisanje drugim zakonima.

Sa druge strane, Poverenik i deo civilnog sektora ocenjuju da će, ukoliko se ovakav Nacrt usvoji, to značiti još jednu propuštenu šansu da se uredi oblast obrade podataka putem video nadzora, spreče moguće zloupotrebe JMBG-a građana i uspostavi efikasnija zaštita podataka u javnom sektoru.

Podsetimo, nedavno je Ministarstvo pravde bilo zadovoljno nalazima Venecijanske komisije kada su u pitanju izmene Ustava u oblasti pravosuđa, nazvavši ih razlikom u prevodu, dok je struka bila veoma nezadovoljna. Međutim ispostavilo se da su kritike Komisije brojne, konkretne i da nemaju veze sa razlikom u prevodu.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.