Jezik

sr

en

Prihvaćena ponuda Al Dahre od 105 miliona evra za kupovinu PKB

Ministarstvo privrede prihvatilo je ponudu kompanije Al Dahra Srbija za kupovinu imovine Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB). Al Dahra je ponudila 105,055 miliona evra, što je za oko milion evra više od minimalne početne cena koja je data za prodaju imovine PKB-a.

PKB
PKB

Tenderska komisija će, kako je saopšteno, predložiti Ministarstvu privrede da Al Dahru proglasi kupcem PKB-a i da sa tom kompanijom bude potpisan kuporodajni ugovor.

U Ministarstvu privrede juče je otvoren glavni koverat za privatizaciju PKB koji je dostavila Al Dahra i utvrđeno je da je dostavljena dokumentacija u skladu s uslovima tendera.

U predviđenom roku, do 10. septembra, privatizacionu dokumentaciju su otkupile dve kompanije, a prijavu za učešće u postupku privatizacije PKB dostavila je samo Al Dahra Srbija, čija je matična kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Šta je sve na prodaju?

Na prodaju je ponuđeno 16.785 hektara zemljišta PKB-a na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, kao i stoka, objekti, oprema, rezervni delovi. Ponuđena je i imovina zavisnih društava - Ekolaba, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB.

Na prodaju su ponuđene i dve parcele gradskog gradjevinskog zemljišta u Borči od 1,8 hektara i 1,2 hektara, po početnoj minimalnoj ceni od 939.113 evra, odnosno 284.000 evra.

Procenjena vrednost zemljišta, građevinskih objekata i opreme je 208,5 miliona evra, udela od 29 odsto kapitala Ekolaba u vlasništvu Akcionarskog fonda 214.700 evra, a 45,77 odsto Instituta PKB Agroekonomik 431.300 evra. Vrednost stada je 17,3 miliona evra, ali taj iznos nije ušao u početnu cenu.

Cena stada biće utvrđena prema propisu neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa. Početna cena na javnom nadmetanju je polovina procenjene vrednosti zemljišta i kapitala Republike Srbije i Akcionarskog fonda u Ekolabu, Agroekonomiji i Institutu PKB.

Po podacima Samostalnog sindikata PKB-a, imovinu preduzeća čini oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, oko 17.000 grla stoke, i druga nepokretna imovina i mehanizacija.

PKB ima oko 1.700 radnika kojima su, kako tvrde u sindikatu, obećane otpremnine od 450 evra po godini staža.

Kako je propao PKB

PKB je nekadašnji jugoslovenski poljoprivredno-prehrambeni gigant osnovan 1945. u Pančevačkom ritu, a na svom vrhuncu objedinjavao je desetine preduzeća koja su se bavila i proizvodnjom, ali i preradom i distribucijom mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i stočne hrane.

Propast PKB-a je počeo devedesetih godina, pošto je država počela da prodaje prerađivačke centre koji su pravili najveći profit obrazlažući to potrebom organizovanja proizvodnje na tržišnim principima.

Prvi pokušaj privatizacije PKB-a je propao jer na otvaranju ponuda u martu 2016. nije bilo zainteresovanih za početnu cenu koja je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine - 154 miliona evra.

Nakon neuspešne privatizacije Skupština Grada Beograda u septembru 2016. prebacuje vlasništvo nad PKB-om na Republiku Srbiju, na osnovu postupka koji je pokrenula Vlada Srbije.

Al Dahra i međudržavni sporazum sa UAE

Ulazak arapskih investicija, a samim tim i kompanije Al Dahra na srpsko tržište omogućeno je sklapanjem međudržavnog sporazuma Vlade Srbije i UAE, kojim se praktično suspenduju domaći zakoni, ukidaju se licitacije za prodaju zemljišta, niti se primenjuje se Zakon o javnim nabavkama.

Na osnovu ovog sporazuma, u januaru 2013. tadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić potpisao je i predugovor sa kompanijom Al Dahra.

Ova kompanija, prema tom predugovoru, trebalo je da preuzme osam državnih poljoprivrednih kombinata.

Najavljeno je da će ukupna investicija iznositi 200 miliona evra. Mediji su izveštavali da je predugovorom predviđeno da će arapska kompanija hektar njive prve klase kupovati po ceni od 12.500 evra, a zakup po hektaru plaćati između 250 i 370 evra godišnje.

Sve je, međutim, ostalo samo na potpisanom predugovoru, jer je ugovor o izdavanju državnih oranica umesto s ovom kompanijom, potpisan s firmom Al Rawafed International Investment.

Ipak, umesto kroz partnerstvo s državom, Al Dahra je ušla na tržište Srbije 2014. godine kupovinom kompanije Rudnap Agrar, nekada u vlasništvu Vojina Lazarevića. Al Dahra je prvo preuzela 51 odsto vlasništva Rudnapa, da bi 2015. postala stopostotni vlasnik kompanije.

 

Izvor: N1; Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.