<article>Kako je dogovoreno sa Ministarstvo energetike, otpremnine za oko 900 radnika su isplaćene po tri modela. Naime, radnici su mogli da biraju da li će uzeti 200 evra po godini staža, trećinu zarade zaposlenog za godinu staža, a zaposlenima koji imaju preko 15 godina staža ponuđen je i model šest prosečnih plata u Srbiji. Najveća isplaćena otpremnina je u vrednosti 12.000 evra.„Osamdeset odsto radnika je izabralo drugi model, odnosno isplatu trećinu zarade zaposlenog za godinu staža“, kaže Živanović za Insajder.Podsetimo, predstavnici države su kao argumente zbog čega Azotara treba da ide u stečaj isticali da je Azotara gubitaš za kog nema rešenja. Takođe, navodili su i da pokretanje stečajnog postupka predstavlja ispunjavanje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu.Podaci govore da je vrednost imovine fabrike oko 108 miliona evra, dok su dugovanja, od kojih je 90 odsto prema Srbijagasu - koji je do stečaja bio i upravljač Azotare - dostigla iznos od oko 200 miliona evra.Međutim, radnici i pojedini sindikati su smatrali da razloga za stečaj nije bilo s obzirom da fabrika dobro radi te da nikakvih problema nije bilo u prvih šest meseci poslovanja u ovoj godini.Interesantno je i da je država investirala oko 20 miliona evra u izgradnju novog pogona za proizvodnju đubriva u Azotari neposredno pre predloga o uvođenju stečaja. Na pitanje kakva logika stoji iza tog poteza, Živanović kaže da on ne vidi logiku u tome, ali da je to pitanje za državu.„To je bilo i moje pitanje. To nije baš normalno. Jedne godine ulažeš, a druge godine ideš u stečaj. Ne verujem da nisu znali. Ali tako je država rešila, to je pitanje za nju“, kaže Živanović.On dodaje i da država obećala da neće „iseći fabriku“, odnosno da će tražiti novog strateškog partnera, tj. prodaju iz stečaja.„U Ministarstvu nikad nisu govorili ko bi to mogao biti, ali navodno se radi o domaćem kapitalu“, ističe predsednik Samostalnog sindikata.<h2>Azotara u serijalu Insajdera „Pravila pljačke“</h2>Azotara je jedno od 24 preduzeća za koja je Evropska unija tražila preispitivanje privatizacije ili poslovanja. Ovo je nekada bila najveća fabrika veštačkih đubriva na Balkanu, a danas je simbol propale privatizacije, ali i mnogih sumnjivih odluka koje je donosila država kada je to preduzeće 2009. uzela pod svoju kontrolu. Pod upravom države, dugovi ovog preduzeća su drastično porasli.Poslovni izveštaji za 2016. pokazuju da je ovo preduzeće ukupno dugovalo 38,3 milijade dinara (oko 320 miliona evra), odnosno 5,9 milijardi dinara (oko 49 miliona evra) neto gubitaka.Azotara je privatizovana u vreme vlade Vojislava Koštunice. Privatizacija je raskinuta 2009. godine. Prema istraživanju Insajdera priča o pogrešnim odlukama i zloupotrebama ne završava se na privatizaciji nego se jednako pogrešne odluke na štetu Azotare donose tek posle raskida privatizacije kada je država preuzela Azotaru.Prema istraživanju Insajdera, Azotara je napravila dugove i kada je vlada Mirka Cvetkovića, pod izgovorom oporavka te fabrike, odlučila da to preduzeće, koje treba da proizvodi đubrivo, uđe u rizičnu trgovinu pšenicom. Upravljanje Azotarom tada preuzima Srbijagas na čijem čelu je i tada, kao i sada, Dušan Bajatović iz SPS-a. Istraživanje Insajdera je pokazalo da je zapravo napravljen sistem koji je doveo do toga da se dugovi Azotare uvećavaju, dok istovremeno u poslovima sa tim državnim preduzećem korist imaju privatne firme.Bivši ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin optužen je za da je sa saučesnicima zloupotrebio službeni položaj prilikom prodaje mineralnog regresiranog đubriva, suprotno uredbama koje je donela Vlada Srbije, oštetio državu za za 25 miliona evraDo sada su vođene istrage o privatizaciji Azotare i trgovini đubrivom. Ipak prema istraživanju Insajdera, Azotara je štetu pretrpela i zbog odluke države da ta fabrika đubriva počne da bavi trgovinom pšenicom.Pljačka u Azotari Pančevo bila je tema Insajderove specijalne emisije Pravila pljačke.Izvor: Insajder</article>

Kako je dogovoreno sa Ministarstvo energetike, otpremnine za oko 900 radnika su isplaćene po tri modela. Naime, radnici su mogli da biraju da li će uzeti 200 evra po godini staža, trećinu zarade zaposlenog za godinu staža, a zaposlenima koji imaju preko 15 godina staža ponuđen je i model šest prosečnih plata u Srbiji. Najveća isplaćena otpremnina je u vrednosti 12.000 evra.„Osamdeset odsto radnika je izabralo drugi model, odnosno isplatu trećinu zarade zaposlenog za godinu staža“, kaže Živanović za Insajder.Podsetimo, predstavnici države su kao argumente zbog čega Azotara treba da ide u stečaj isticali da je Azotara gubitaš za kog nema rešenja. Takođe, navodili su i da pokretanje stečajnog postupka predstavlja ispunjavanje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu.Podaci govore da je vrednost imovine fabrike oko 108 miliona evra, dok su dugovanja, od kojih je 90 odsto prema Srbijagasu - koji je do stečaja bio i upravljač Azotare - dostigla iznos od oko 200 miliona evra.Međutim, radnici i pojedini sindikati su smatrali da razloga za stečaj nije bilo s obzirom da fabrika dobro radi te da nikakvih problema nije bilo u prvih šest meseci poslovanja u ovoj godini.Interesantno je i da je država investirala oko 20 miliona evra u izgradnju novog pogona za proizvodnju đubriva u Azotari neposredno pre predloga o uvođenju stečaja. Na pitanje kakva logika stoji iza tog poteza, Živanović kaže da on ne vidi logiku u tome, ali da je to pitanje za državu.„To je bilo i moje pitanje. To nije baš normalno. Jedne godine ulažeš, a druge godine ideš u stečaj. Ne verujem da nisu znali. Ali tako je država rešila, to je pitanje za nju“, kaže Živanović.On dodaje i da država obećala da neće „iseći fabriku“, odnosno da će tražiti novog strateškog partnera, tj. prodaju iz stečaja.„U Ministarstvu nikad nisu govorili ko bi to mogao biti, ali navodno se radi o domaćem kapitalu“, ističe predsednik Samostalnog sindikata.<h2>Azotara u serijalu Insajdera „Pravila pljačke“</h2>Azotara je jedno od 24 preduzeća za koja je Evropska unija tražila preispitivanje privatizacije ili poslovanja. Ovo je nekada bila najveća fabrika veštačkih đubriva na Balkanu, a danas je simbol propale privatizacije, ali i mnogih sumnjivih odluka koje je donosila država kada je to preduzeće 2009. uzela pod svoju kontrolu. Pod upravom države, dugovi ovog preduzeća su drastično porasli.Poslovni izveštaji za 2016. pokazuju da je ovo preduzeće ukupno dugovalo 38,3 milijade dinara (oko 320 miliona evra), odnosno 5,9 milijardi dinara (oko 49 miliona evra) neto gubitaka.Azotara je privatizovana u vreme vlade Vojislava Koštunice. Privatizacija je raskinuta 2009. godine. Prema istraživanju Insajdera priča o pogrešnim odlukama i zloupotrebama ne završava se na privatizaciji nego se jednako pogrešne odluke na štetu Azotare donose tek posle raskida privatizacije kada je država preuzela Azotaru.Prema istraživanju Insajdera, Azotara je napravila dugove i kada je vlada Mirka Cvetkovića, pod izgovorom oporavka te fabrike, odlučila da to preduzeće, koje treba da proizvodi đubrivo, uđe u rizičnu trgovinu pšenicom. Upravljanje Azotarom tada preuzima Srbijagas na čijem čelu je i tada, kao i sada, Dušan Bajatović iz SPS-a. Istraživanje Insajdera je pokazalo da je zapravo napravljen sistem koji je doveo do toga da se dugovi Azotare uvećavaju, dok istovremeno u poslovima sa tim državnim preduzećem korist imaju privatne firme.Bivši ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin optužen je za da je sa saučesnicima zloupotrebio službeni položaj prilikom prodaje mineralnog regresiranog đubriva, suprotno uredbama koje je donela Vlada Srbije, oštetio državu za za 25 miliona evraDo sada su vođene istrage o privatizaciji Azotare i trgovini đubrivom. Ipak prema istraživanju Insajdera, Azotara je štetu pretrpela i zbog odluke države da ta fabrika đubriva počne da bavi trgovinom pšenicom.Pljačka u Azotari Pančevo bila je tema Insajderove specijalne emisije Pravila pljačke.<iframe src="https://www.youtube.com/embed/8wlP5DpEiGk?ecver=1" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><pre class="brush:c-sharp">&nbsp;</pre>Izvor: Insajder

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Azotara u stečaju, radnicima isplaćene otpremnine

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation