Jezik

sr

en

Dekani stručnih fakulteta o izgradnji MHE: Zaustaviti uništavanje planinskih reka i izmeniti zakone

Neophodno je zaustaviti sadašnje uništavanje čistih planinskih reka i izmeniti zakonodavnu regulativu koja uređuje izgradnju malih hidroelektrana, navodi se u otvorenom pismu koji potpisuju dekani Biološkog, Geografskog, Šumarskog i Rudarsko-geološkog fakulteta, kao i direktor Instituta za biološka istraživanja. Pismo je upućeno ministru ekologiju Goranu Trivanu i gradonačelniku Pirota Vladanu Vasiću.

MHE Županj na reci Jošanici
MHE Županj na reci Jošanici

„Ovim izražavamo veliku zabrinutost za očuvanje prirodnih resursa, a u kontekstu planirane i delimično realizovane izgradnje malih hidroelektrana, posebno u različitim zaštićenim prirodnim dobrima, a što je, kako je Vama poznato, u potpunosti u suprotnosti sa brojnim zakonskim i podzakonskim aktima, a neretko se dešava uprkos izdatim negativnim mišljenjima

Otvoreno pismo potpisali su dekani Biološkog fakulteta Željko Tomanović, Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, Geografskog fakulteta Dejan Filipović, Rudarsko-geološkog Dušan Polomčić, kao i direktor Instituta za biološka istraživanja Pavle Pavlović.

Pismo u celini možete pročitati ovde.

i uslovima Zavoda za zaštitu prirode“, navodi se u otvorenom pismu.

Srbija je najsiromašnija zemlja na Balkanu kada su u pitanju površinske vode, piše u pismu.

„Vodno bogatstvo naše zemlje je pod dodatno velikim negativnim uticajima brojnih zagađivača, lošeg gazdovanja, a povrh svega masovna izgradnja MHE preti time da malo preostalih dragocenih resursa bude potpuno uništeno“, upozoravaju dekani.

Kako smatraju, za razvoj elektroenergetskog sistema Srbije može se naći prihvatljivije rešenje od izgradnje malih hidroelektrana, jer su MHE „više nego skromni proizvođači električne energije“.

„Ako bi bilo izgrađeno svih 856 MHE (prema postojećim katastru) bilo bi obezbeđeno najviše do 3,5 odsto potrebne količine električne energije na godišnjem nivou, ali bi istovremeno bili uništeni najvredniji brdsko-planinski vodotokovi, uz narušavanje predela, bio i geodiverziteta“, navedeno je u pismu upućenom ministru ekologije Goranu Trivanu.

Dekani fakulteta i direktor Instituta za biološka istraživanja podsećaju da je izgradnja MHE u Nemačkoj, Austriji, Italiji i Francuskoj podstakla brojne diskusije o neznatnim energetskom koristima malih hidroelektrana, a velikim i nesrazmernim ekološkim štetama koju nanose.

„Kao siromašna zemlja moramo iz tuđih grešaka da izvučemo pouke, a ne da srljamo u nove greške“, ukazano je u pismu.

Izgradnja MHE na srpski način

Insajder je u nekoliko tekstova pisao o tome kakvi su propusti pravljeni u davanju dozvola za izgradnju MHE.

Pokazalo se da je su u slučaju davanja saglasnosti za izgradnju male hidroelektrane „Pakleštica“ u zaštićenoj zoni prirode na Staroj planini, gde gradnja ne bi trebalo da bude dozvoljena, institucije napravile propuste.

Osim Ministarstva zaštite životne sredine koje je dalo, a zatim je povuklo saglasnost, nelogične poteze i odluke doneo je i Zavod za zaštitu prirode. Ova institucija je, suprotno svakoj logici, prvo ustanovila da izgradnja MHE na reci Visočici „nije moguća“, da bi četiri meseca kasnije izdala rešenje kojim je izgradnja omogućena.

Kako je Insajder pisao, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu ključan je dokument kada je u pitanju gradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, kao što su specijalni rezervati i parkovi prirode. Ta studija se, međutim, ne može raditi bez pozitivnog mišljenja Zavoda za zaštitu prirode.

Insajder je pisao o primeru planirane izgradnje MHE „Karaula“ na Goču jer će Šumarski fakultet u Beogradu tražiti od Ministarstva zaštite životne sredine da povuče saglasnost za njenu izgradnju. Prema analizi fakultetske Komisije, prilikom izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu prekršeni su brojni propisi i uslovi za zaštitu prirode.

Izvor svih problema zbog kojih se osporava gradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima je taj što je Zakonom o zašiti prirode uopšte to dozvoljeno, rekao je ranije za Insajder ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. Kako tvrdi, „neće se pomiriti s tim da se nastavi gradnja MHE u zaštićenim područjima“, zbog ćega će pokrenuti inicijativu za izmenu Zakona.

Inače, novinari Insajdera pitali su Ministarstvo zaštite životne sredine, u okviru rubrike "Pitanje dana", zašto je dozvoljena izgradnja malih hidroelektrana bez saglasnosti Zavoda za zaštitu prirode. Iako smo pitanja poslali krajem avgusta, odgovore još čekamo.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.