Jezik

sr

en

Francuska će razmotriti uvođenje vanrednog stanja da bi sprečila nerede na protestima „Žutih prsluka“

Francuska će razmotriti uvođenje vanredne situacije kako bi sprečila nove građanske nemire, a od demonstranata traži da dođu za pregovarački sto, rekao je portparol Vlade Benžamin Grivo. U nasilju u Parizu koje je izbilo tokom protesta pokreta „Žuti prsluci“ povređeno je 133, a 412 osoba je privedeno, saopštila je danas pariska policija. Protest protiv povećanja taksi na gorivo i visokih troškova života pretvorio se u nerede. Demonstranti u žutim saobraćajnim prslucima palili su kola, lomili prozore, pljačkali prodavnice i i išarali Trijmfalnu kapiju raznobojnim grafitima. 

(AP Photo/Claude Paris): Protest Žutih prsluka
Foto: (AP Photo/Claude Paris) / Protest Žutih prsluka

Grupe mladih sa maskama na licima, od kojih su neki nosili sekire i metalne šipke, uništavali su na ulicama Pariza sve na šta su naišli. Zapalili su više od deset automobila i podmetnuli požare u nekoliko zgrada. Kako se navodi u saopštenju policije, od 133 povređenih njih 23 pripadnici snaga bezbednosti.

Na pitanje o mogućnosti uvođenja vanredne situacije, Grivo je odgovorio da će predsednik Emanuel Makron, premijer Eduard Filip i ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner na današnjem sastanku razmotriti sve moguće opcije. 

Juče su se tokom celog dana sukobljavali demonstranti i policija u zapadnom delu i u centru glavnog grada Francuske, koji su izgledali kao bojna polja. 

 

Protest Žutih prsluka
Foto: AP Photo/Thibault Camus / Protest Žutih prsluka

Predsednik Emanuel Makron je iz Buenos Ajresa, gde je učestvovao na samitu G20, osudio nasilje i rekao da će danas odmah po povratku iz Argentine biti održan sastanak s vladom. Premijer Eduar Filip je otkazao put u Poljsku na godišnju konferenciju UN o klimi.

Pokret „Žuti prsluci“ organizuje proteste širom Francuske od 17. novembra zbog najavljenog povećanja taksi na gorivo u sklopu ekoloških mera, ali se protest pretvorio u opšti izraz nezavodoljstva građana politikom predsednika Makrona.

Dan nakon protesta Žutih prsluka
Foto: AP Photo/Thibault Camus / Dan nakon protesta Žutih prsluka

Ovaj pokret je prvo bio slabo strukturisan i neformalno koordinisan preko društvenih mreža. U ponedeljak je u jednom, u delu pokreta spornom onlajn glasanju, izabran osmočlani savet portparola koji su oličenje raznolikosti samog pokreta: osmoro ljudi imaju različite socijalne pozadine, dolaze iz različitih krajeva zemlje, različitog su porekla i pola.

Među njima su mali preduzetnici, vozač kamiona, poljoprivrednik, bivši novinar, konobarica i prodavačica kozmetike. Njihov zadatak je da pregovaraju u ime pokreta i da organizuju regionalne debate, kako bi se pokret širio od baze u regionama ka glavnom gradu. Izabrani aktivisti imaju malo ili nimalo političkog iskustva, što je i bio jedan od kriterijuma za njihov izbor.

Pokret je objavio listu od 40 zahteva među kojima su podizanje minimalne plate, povećanje penzija, povlačenje ukidanja poreza na imovinu. Prema istraživanjima javnog mnjenja, tri četvrtine Francuza podržavaju “Žute prsluke”.

MUP: Oko 136.000 ljudi na protestima

Oko 136.000 ljudi učestvovalo je u subotu na protestima pokreta „Žuti prsluci“ širom Francuske, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova i dodalo su povređene 263 osobe, od kojih 81 pripadnik snaga bezbednosti.

U Parizu je juče bilo 8.000 ljudi od kojih je 2.000 učestvovalo na drugom protestu na poziv sindikata, navelo je Ministarstvo i dodalo da je privedeno 412 osoba, od kojih je 378 zadržano u pritvoru.

Francuski predsednik Emanuel Makron je odmah po povratku iz Argentine otišao da vidi Trijumfalnu kapiju oštećenu tokom jučerašnjih nereda i održao hitan sastanak s premijerom Eduarom Filipom, ministrom unutrašnjih poslova Kristof Kastaner i ekologije Fransoaom de Rižijem.

 

Izvor: Beta

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.