Jezik

sr

en

Žuti prsluci blokirali desetine kružnih tokova širom Francuske

Demonstranti iz pokreta "Žuti prsluci" blokirali su danas desetine kružnih tokova širom Francuske, uprkos tome što je delovalo da njihova inicijativa za ekonomski pravednije društvo gubi na snazi posle pet uzastopnih vikenda protesta.

Blokade saobraćajnih čvorišta i dalje traju uprkos pozivu francuskog ministra unutrašnjih poslova Kristofa Kastanera da demonstranti oslobode kružne tokove i omoguće normalizaciju saobraćaja.

(AP Photo/Claude Paris): Protest Žutih prsluka
Foto: (AP Photo/Claude Paris) / Protest Žutih prsluka

Demonstranti zahtevaju nove mere u korist francuskih radnika i penzionera, a traže i ostavke predsednika Francuske Emanuela Makrona i najviših zvaničnika u njegovoj centrističkoj vladi.

Uprkos hladnom vremenu, pojedini demonstranti najavljuju da neće ustuknuti, a pominju i mogućnost blokade benzinskih pumpi.

"Žuti prsluci" su juče protestovali u Parizu i drugim gradovima širom Francuske, ali u manjem broju nego ranije. Dok je prethodnog vikenda protestovalo oko 125.000 ljudi, juče ih je bilo 69.000.

Pariska policija je i juče morala da koristi suzavac i vodene topove na Jelisejskim poljima, a neki demonstranti su se sukobili s policijom.

Kako bi ublažio krizu, Makron je objavio niz mera koje će preduzeti kako bi povećao kupovnu moć stanovništva.

Paket mera, koji uključuje mesečno povećanje minimalne plate za 100 evra, možda je uticao na pad broja učesnika protesta, ali nije doprineo rastu Makronove popularnosti. Prema istraživanju javnog mnjenja koji je danas objavio list Žurnal di dimanš, Makrona je prošlog meseca podržavalo svega 23 odsto gradjana.

Pokret "Žuti prsluci" počeo je sredinom novembra da organizuje demonstracije širom Francuske zbog najavljenog povećanja poreza na gorivo u sklopu navodnih ekoloških mera, ali se protest pretvorio u opšti izraz nezavodoljstva gradjana Makronovom politikom. Pokret ujedinjuje ljude s različitih političkih pozicija koji imaju veliki broj zahteva.

Prethodnih dana, jedan od najpopularnijih je zahtev da se u Ustav Francuske uvede mogućnost referenduma na inicijativu gradjana, na osnovu koje bi oni mogli da predlažu zakone. Tu ideju podržavaju i liderka krajnje desnice Marin Le Pen i levičar Žan-Lik Melanšon.

Pokret “Žuti prsluci” prvo je bio slabo strukturisan i neformalno koordinisan preko društvenih mreža. Kasnije je, kako prenose mediji, u jednom delu pokreta na spornom onlajn glasanju, izabran osmočlani savet portparola. Izabrano je osmoro ljudi različite socijalne pozadine, koji dolaze iz različitih krajeva zemlje i različitog su porekla i pola.

Među njima su mali preduzetnici, vozač kamiona, poljoprivrednik, bivši novinar, konobarica i prodavačica kozmetike. Njihov zadatak je da pregovaraju u ime pokreta i da organizuju regionalne debate, kako bi se pokret širio od baze u regionama ka glavnom gradu. Izabrani aktivisti imaju malo ili nimalo političkog iskustva, što je i bio jedan od kriterijuma za njihov izbor.

Pokret je objavio listu od 40 zahteva među kojima su podizanje minimalne plate, povećanje penzija, povlačenje ukidanja poreza na imovinu. Prema istraživanjima javnog mnjenja, tri četvrtine Francuza podržavaju “Žute prsluke”.

 

Premijer Francuske Eduar Filip je izjavio da Vlada "nije dovoljno slušala Francuze" i da je "pogrešila" u upravljanju krizom nastalom povodom demonstracija društvenog pokreta "Žutih prsluka".

"Nismo dovoljno slušali Francuze. Uveren sam da oni žele da se ova zemlja transformiše, kažem im da je njihovo nestrpljenje i moje, nastavićemo da popravljamo zemlju tako što ćemo ih više uključiti", rekao je Filip u intervjuu za list "Lez Eko".

Izvor: Beta, Insajder, DW

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.