Jezik

sr

en

Nezavisnost za Insajder: Leoni povukao zahteve koje su radnici morali da potpisuju

Milorad Panović iz sindikata Nezavisnosti kaže za Insajder da je nemačka firma Leoni povukla dokument koji je u prošli četvrtak uputila svojim zaposlenima. Radnici ove firme kod Doljevca u četvrtak su dobili zahtev od poslodavca da potpišu saglasnost u kojoj se navodi niz stavki koje poslodavcu, između ostalog, daju pravo da im menja platu, naknadno smanjuje deo zarade, organizuje noćni rad duže od jedne nedelje mesečno ili ih premesti na rad u drugo mesto udaljeno više od 50 km od trenutnog, pa čak traži saglasnost i da svoje zaposlene uputi na rad kod drugog poslodavca.

Panović ističe da je na ovu odluku uticala intervencija sindikata, ali i pritisak medija.

Fabrika Leoni Foto: www.leoni-serbia.com
Fabrika Leoni Foto: www.leoni-serbia.com

“Oni su želeli da potpišu svi zaposleni, međutim, mi smo intervenisali, a na to je uticao i pritisak medija, pa je to povučeno još u petak. Taj sporazum koji su oni napravili je malo preopširan i sve te stavke odjednom ne mogu biti predmet takvog sporazuma, već se s radnicima za svaku stavku u konkretnoj situaciji potpisuje pojedinačni akt“, ističe predstavnik Nezavisnosti.

Na pitanje Insajdera šta će biti s onima koji su već potpisali saglasnosti, Panović kaže da ona svakako „ne proizvodi nikakvo dejstvo“. Na pitanje koja je garancija da to neće proizvesti dejstvo, Panović tvrdi da će sindikat reagovati ako dođe do toga.

Podsetimo, 17. januara kompanija Leoni svojim radnicima je ponudila na potpis dokument na kojima je izneto niz zahteva. Iz fabrike su saopštili da je sve po zakonu i da radnici ne moraju da potpišu, dok je profesor radnog prava Mario Reljanović za Insajder naveo da takav blanko dokument „nikako ne može biti u skladu sa zakonom“.

Odredbe iz dokumenta prema navodima Leonija bile su uključene u standardni ugovor od osnivanja kompanije u Srbiji 2009. godine, ali su početkom ove godine odlučili da izdvoje i stave u poseban odeljak Ugovora - “Izjava o saglasnosti”.

U Leoniju tvrde i da se „Izjave o saglasnosti“ primenjuju u svim proizvodnim jedinicama i sve zaposlene bez obzira na poziciju u kompaniji ili državljanstvo zaposlenog, kao i da niko nije obavezan da saglasnost potpiše.

Saglasnost koju treba da potpišu radnici fabrike Leoni
Saglasnost koju treba da potpišu radnici fabrike Leoni

S druge strane, profesor radnog prava na Institutu za uporedno pravo u Beogradu Mario Reljanović rekao je za Insajder da dokument koji je ponuđen radnicima „nikako ne može biti u skladu sa zakonom“ jer radnici ne mogu blanko da pristanu na odredbe za koje se saglasnost može dati samo u konkretnim slučajevima.

„Pojedinačno gledano svaka od tih stavki koje su oni naveli jeste moguća po zakonu. Osim ove o uzimanju više od dve trećine zarade. Međutim, one su zakonite samo kada postoje tačno određeni uslovi u konkretnom slučaju koji poslodavac utvrdi odlukom ili drugim aktom, a na koji zaposleni treba da pristane. Dakle, treba da se da saglasnost za svaku od stavki samo u pojedinačnim i konkretnim slučajevima, a ne blanko za sve ikada što će nastupiti - sutra ili za pet godina“, naveo je Reljanović za Insajder.

On je naveo i da posebno nisu zakonite odredbe o obustavi zarade zbog naknade štete.

„Stavka koja kaže da poslodavac može naplatiti svoje potraživanja obustavljanjem zarade radnika u visini koji prelazi dve trećine plate, to znači da poslodavac može bukvalno da kaže: 'Okej, šteta je nastala, krivi su Pera, Mika i Žika, trošak je 100.000 evra. Sad ćemo mi njima da odbijamo celu platu narednih 18 godina da bi oni to otplatili'. I ti sad kažeš ja se sa tim ne slažem, nisam napravio tu štetu, a poslodavac kaže: 'Jeste, ali potpisao si saglasnost pre šest meseci ili šest godina'“, naveo je Reljanović.

Milorad Panović iz Nezavisnosti navodi da je Leoni imao drugačiju ideju u vezi s tom odredbom, ali da svakako to nije smelo da se ponudi na taj način svim radnicima, već eventualno samo onima koje firma šalje u inostranstvo.

„Oni su imali drugu ideju što se toga tiče. To se odnosilo na radnike koji dobiju akontativni deo za put i rad u inostranstvo. I onda oni odu u Rumuniju, tamo se osposobe, pa odatle odu za Češku ili Slovačku, a pritom ne vrate taj deo koji nisu potrošili. Samo iz tih razloga je taj deo uveden. Ali svakako to  nije trebalo da rade na taj način. To je eventualno trebalo da se potpisuje s ljudima koji idu na put, a ne da bude univerzalno za sve“, ističe on.

U Inspekciji rada za Insajder navode da zvaničnu prijavu radnika za kršenje prava u ovom slučaju do danas nisu dobili.

Kompanija Leoni u Srbiji je od 2009. godine i posluje uz državne subvencije. Prošle godine menadžment kompanije saopštio je da su dobili 24 miliona evra subvencija iz budžeta Srbije, od najavljenih 32 miliona evra.

Nemačka kompanija Leoni proizvodi kablove za vozila „jaguar“ i „landrover, a u tri pogona u Srbiji u Prokuplju, Malošištu i Doljevcu upošljava oko 6.000 radnika.

Saša Dragojlo

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.