Jezik

sr

en

Protest “Ne damo reke” u Beogradu: Građani od Vlade zahtevaju zabranu izgradnje malih hidroelektrana (VIDEO)

Prvi protest protiv izgradnje malih hidroelektrana u Beogradu održan je danas pod nazivom “Ne damo reke”. Protest je premašio domete prestonice, pošto su mu se pridružili i građani iz Pirota, Raške, Bele Crkve, Kraljeva, Knjaževca, Užica, Arilja… Svi protestuju s jednim zahtevom – da Vlada i nadležna ministarstva zaustave izgradnju malih hidroelektrana na planinskim rekama u Srbiji. Organizatori protesta – pokret “Odbranimo reke Stare planine” zahteva da njihova delegacija bude primljena u Vladi, a ujedno pozivaju ministarku građevinarstva Zoranu Mihajlović i ministra energetike Aleksandra Antića da posete mesta u kojima se planira izgradnja MHE, da bi, kako kažu, videli prirodne lepote Srbije koje ne smeju biti uništene.

Protest protiv izgradnje MHE / Foto: Insajder
Protest protiv izgradnje MHE / Foto: Insajder

Na samom početku protesta građani su minutom ćutanja odali priznanje, kako su rekli, uništenim rekama među kojima su Crnovrška reka, Bistica, Vlasina, Panjica, Studenica, Prištavica, Jošanica, Mlava, Rakitska reka, Goboljeska reka.

Organizatori su, pozivajući se na reči ekologa i pesnika Petra Šumskog, slobodu za sve reke.

Na platou ispred Filozofskog fakulteta, gde je započeto okupljanje, raširen je transparent s natpisom “Neka Rzav (ne)mirno teče”, a građani su uzvikivali “Ne damo reke”.

Mogao se videti veliki broj drugih transparenata i poruka: “Stara planina i Rakita traže da se narod pita”, “Nećemo MHE u Beloj Crkvi”, “Zločin prema prirodi ne zastareva”, “Hoću vodu na slobodu”, “Odbranimo Grzu”, “Sačuvajmo planinske reke Kraljeva”, “Mlava, ne damo ni kap”, “Odbranimo reke Šar planine-Štrpce”, “U cevi su kratke reke”, “Brus - stop MHE, ako nam uzmete reku uzeli ste zivot”.

 

Sa razglasa su se često čuli zvuci vode koja teče.

Govornici na protestu su bili brojni – dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, aktivistkinja iz Jošaničke Banje Jelena Drmanac, aktivisti pokreta “Odranimo reke Stare planine” Aleksandar Jovanović, Desimir Stojanov i Aleksandar Panić. Govorila je i meštanka sa Stare planine, prenoseći poruku kako izgleda život u selima i koliko je značajna reka za stanovnike sela.

Dekan Ratko Ristić je rekao da je bitno znati “nekoliko činjenica”.

“Zemlje kao što su Indija i Kina su do skoro važile za zemlje koje ne brinu o zaštiti životne sredine, a nedavno su uvele moratorijum na izgradnju malih hidroelektrana. Kina počinje da uklanja stare. U SAD je od 1993. do 2017. godine uklonjeno preko 1200 MHE, s obrazloženjem da proizvode malo energije, a da čine neprihvatljive ekološke štete i ugrožavaju tradicionalan način života lokalnog stanovništva”, naveo je Ristić.

Dodao je da je u Evropi već srušeno 400 MHE.

“Čak i Svetska banka, koja finansira ove projekte, ima neke standard u izgradnji ovih postrojenja – da se ne uništava živi svet u rekama i lokalno stanovništvo, a to je sve ono što se u našoj zemlji dešava”, poručio je Ristić.

Jelena Drmanac, aktivistkinja iz Jošaničke banje, gde su izgrađene neke od prvih MHE, je rekla da nakon ovog protesta više nema “usamljenih pojedinaca iz nekih opština koje imaju probleme”.

“Računam da smo danas napravili front od istoka do juga, prema zapadu, sad smo svi regruti u frontu odbrani reka Srbije”, rekla je Drmanac.

Drmanac je ministarki građevinarstva, koja je bila i ministarka energetike i zaštite životne sredine, poručila da postoje i drugi vidovi obnovljvih izvora energije, da voda nije jedina.

Nakon govora, građani su krenuli u šetnju preko Terazija do Predsedništva, gde su planirali da ostave krčag vode sa Stare planine i zatraže i od predsednika Srbije Aleksandra Vučića zaustavljanje izgradnje MHE. Međutim, iz bezbednosnih razloga demonstranti nisu mogli da priđ u Predsedništvu, pa su se kratko zadržali ispred susedne zgrade Skupštine.

Protest protiv izgradnje MHE / Foto: Insajder
Protest protiv izgradnje MHE / Foto: Insajder

Protest protiv izgradnje MHE / Foto: Insajder
Protest protiv izgradnje MHE / Foto: Insajder

Tu su organizatori ponovili zahtev da mora biti zabranjena izgradnja MHE, a potom su krenuli ka Vladi ulicom Kneza Miloša.

Iva Marković iz inicijative “Pravo na vodu” je ispred Vlade rekla da su klimatske promene stvarne i da pogađaju naše područje, ali da je država “zabila glavu u pesak”.

”Institucije su se udavile u mulju i u takvoj mutnoj vodi love različiti investitori, Izgradnja MHE nije borba za čistu energiju i to je rekla struka i motika, njihov pravi uzrok je brži, bolji i lakši profit”, rekla je Marković.

Protest je ispred Vlade završen, a Aleksandar Jovanović iz pokreta “Odbranimo reke Stare planine” je zatražio da delegacija pokreta “koliko sutra” bude primljena u Vladu.

Izgradnja MHE se pretvorila u kršenje propisa

Istraživanje Insajdera je pokazalo da se izgradnja većine malih hidroelektrana u Srbiji pretvorila se u kršenje propisa, uništavanje reka i živog sveta u njima.

Posledice su takve jer država bez jasnog plana pokušava da ispuni uslove koje je postavila Energetska zajednica jugoistočne Evrope– da do 2020. godine 27 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije.

Istovremeno, dok se s jedne strane, u nedostatku jasnog plana i propisa uništava životna sredina, s druge strane zarada za investitore je sigurna, jer EPS mora od njih, kao povlašćenih proizvođača „zelene energije“ da kupuje struju po daleko višim cenama od tržišne.

Kako sistem ne funkcioniše kada je u pitanju izgradnja ovih postrojenja, novinari Insajdera su se uverili na primeru izgradnje MHE Jovanovići, na reci Panjici u Zapadnoj Srbiji.

Naime, investitor mora da pribavi više od 20 dozvola za izgradnju od niza različitih institucija. Koliko su komplikovane procedure pokazuje to što se dešava da investitoru istekne prva dozvola dok nabavi ostale. Ovo je ujedno izgovor nadležnim inspekcijama da ne reaguju kada neko počne da gradi bez svih neophodnih dozvola.

Tako je investitor počeo da gradi MHE “Jovanovići”, a da nije prijavio radove, niti pribavio građevinsku dozvolu. Dok su iz opštinske građevinske inspekcije poručili da su gledali “blagonaklono na ceo slučaj” jer investitor može da dobije građevinsku dozvolu, investitor Duško Đedović je naveo da su ga “administracija i birokratija” naterali da radi mimo zakona. U međuvremenu, Đedović je dobio građevinsku dozvolu i, makar za sada, nije trpeo posledice zbog nelegalne gradnje.

Na reci Vlasini devet malih hidroelektrana

Meštani koji žive u blizini reka na kojima su sagrađene MHE kao još jedan problem navode i narušavanje živog sveta u reci. Kao upozorenje na to već je u septembru prošle godine održan protest u Pirotu, ali taj protest nije bilo lokalnog dometa, jer su se stanovnicima Pirota i staroplaninskih sela pridružili ekološki aktivisti, planinarska društva, udruženja i građani iz svih delova Srbije.

Međutim, takođe na jugu Srbije, na reci Vlasini na kojoj je nanizano devet malih hidroelektrana nije imao ko da se buni jer taj predeo nije naseljen.

Da ima razloga za pobunu, pokazala je analiza koju je radio Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, a na zahtev Ekološkog udruženja „Rzav“. U tom izveštaju je navedeno da male hidroelektrane izgrađene duž nekoliko reka, među kojima je i Vlasina, negativno utiču na živi svet u njoj, kao i da je jedini uzrok za smanjenje života u reci rad ovih postrojenja.

Mesto u kojem su među prvima sagrađene MHE je Opština Raška. Tu je ilustrativan primer MHE Županj, za koju su date sve neophodne dozvole za gradnju, iako je Zavod za zaštitu prirode naglasio da bi izgradnja te MHE „značajno opteretila prirodu i životnu sredinu, kao i hidrološki režim i rasprostranjene ekosisteme Jošaničke reke”.

Zavod, inače, izdaje uslove koji bi investitor trebalo da poštuje tokom izgradnje MHE; a i kasnije tokom njenog rada, a da pritom ne naruši živi svet u reci.

O malim hidroelektranama u Insajder debati je govorio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji je poručio da će inicirati izradu analize uticaja svih izgrađenih malih hidroelektrana na reke i živi svet u njima. Trivan je ponovio da je potrebno izmeniti Zakon o zaštiti prirode, ali u Debati nije precizirao kada će predložiti izmene kojim bi izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim zonama bila zabranjena.

Za EPS-ovu firmu i Eko energo grup najviše novca

Privatne firme kojima je EPS najviše novca davao za isporučenu „zelenu energiju“ su, prema izveštajima koje je EPS snabdevanje objavio, Eko energo grup i W&W Energy, a s druge strane su Drinsko-limske elektrane u vlasništvu EPS-a.

Eko energo grup najviše hidrolektrana ima upravo na reci Vlasini, za koju je, kao što smo spomenuli, analiza fakulteta pokazala negativan uticaj MHE na živi svet.

Direktor Eko energo grup je Nikola Petrović, kum predsednika Aleksandra Vučića. Petrović je od septembra 2012. godine do kraja 2016. godine bio direktor Elektromreža Srbije (EMS), državnog preduzeća koje se nalazi u sklopu energetskog sistema Srbije. Kako je pisao CINS, u tom periodu Petrović je zvanično izašao iz firme EEG, u kojoj je pre toga bio vlasnik, a vratio se kao vlasnik i direktor nedugo nakon odlaska iz EMS-a.

EEG je sada u vlasništvu dve firme - Eko Vlasina, koja je u stopostotnom vlasništvu Petrovića, koji je ujedno i direktor te firme, i Eko-global, koja je u stopostotnom vlasništvu Vere Ristić.

 
 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.