Jezik

sr

en

"Za SNS izbor poverenika ozbiljno pitanje, ne želimo da lomimo preko kolena"

Procedura za izbor poverenika je u nekom smislu već počela, jer se dogovaramo, razgovaramo i razmišljamo o kandidatima, a na sledećoj sednici Odbora za kulturu i informisanje taj postupak bi i formalno trebalo da bude pokrenut, navodi za Insajder Mirko Krlić, predsednik Odbora. Na pitanje zašto do sada nije izabran novi poverenik, budući da je prethodnom Rodoljubu Šabiću istekao mandat pre skoro dva meseca, Krlić kaže da je bilo zahteva da se promeni procedura, kao i da je za SNS izbor poverenika veoma ozbiljno pitanje, te da to „ne žele da lome preko kolena“.

Mirko Krlić Foto: Srđan Ilić
Mirko Krlić Foto: Srđan Ilić

Srbija još od 22. decembra nema poverenika za informacije od javnog značaja, a umesto da izabere novog do tog datuma, nadležni Odbor za kulturu i informisanje, uprkos najavama njegovog predsednika Mirka Krlića, nije pokrenuo proceduru.

Krlić, koji je u novembru prošle godine u izjavi za Insajder rekao da ćemo naslednika Rodoljuba Šabića dobiti do 4. decembra, sada kaže da je na adresu Odbora stigao veliki broj zahteva brojnih udruženja i nekoliko opozicionih poslanika da se promeni postupak i da je to odložilo izbor poverenika.

„Tražili su na primer da svako može da predloži kandidata za poverenika. To bi nas dovelo u situaciju da imamo preko 500 kandidata koji su završili Pravni fakultet i imaju više od pet godina iskustva. To bi značilo da bismo celu godinu potrošili samo na ispitivanje kandidata, pošto sa svakim Odbor ima obavezu da razgovara i da sasluša njegov plan i program. Na kraju smo ustanovili da je, što se tiče poslaničke grupe SNS i Odbora, procedura kojom je biran prethodni poverenik potpuno zakonski ispravna i po svim poslovnicima“, pojašnjava Krlić.

Sednica Odbora za kulturu Foto: Srđan Ilić
Sednica Odbora za kulturu Foto: Srđan Ilić

Na pitanje Insajdera, zašto na primer danas nije pokrenut postupak za izbor poverenika, s obzirom na to da je već ustanovljeno da je s postojećim sve u redu, Krlić odgovora da je bio odmor i da nije bilo zasedanja.

„Pripadamo ozbiljnoj političkoj stranci. Postoje pojedinci koji imaju dva člana i onda se dogovore kako će i šta će da rade. Prema tome, imamo i ozbiljne koalicione partnere i to je jako ozbiljno pitanje i ne bismo želeli da ovo lomimo preko kolena, dok ne dobijemo zakonski predviđene kandidate. Sledeći Odbor bi trebalo da bude sa tom tačkom dnevnog reda. Procedura je već u toku u nekom smislu, smislu dogovaranja, razgovora, razmišljanja o kandidatima“, ističe Krlić.

„Osuđujem pretnje novinarima, ali moraju da poštuju kodeks“

Na pitanje da li će se Odbor za informisanje, koji je nadležan za medije, izjašnjavati o brojnim pretnjama novinarima u poslednje vreme, Mirko Krlić, predsednik Odbora, kaže da su se kao članovi poslaničke grupe, političari i poslanici u više navrata obraćali na ovu temu.

„Takvo ponašanje mora da se izbriše“, navodi Krlić za Insajder.

On, međutim, dodaje da je važna i odgovornost novinara. Na pitanje šta to tačno znači, Krlić kaže da novinari treba da poštuju novinarski kodeks, ali nije želeo da otkrije koji su to novinari.

“Ne želim da ih imenujem. Samo hoću da kažem da profesionalno treba da obavljaju svoj posao”, navodi on.

Na pitanje da li time relativizuje napade na novinare, Krlić odgovara da on samo govori “o odgovornosti novinara, da budu dovoljno profesionalni”.

On, kako tvrdi, ne zna ko će biti kandidat za poverenika poslaničke grupe SNS-a, čiji je član.

„Ja zaista ne znam. Rekao bih vam da znam, ali ne znam. Nadam se da ćemo imati poverenika kakvog ova država i zaslužuje“, kaže Krlić.

O budućem povereniku do sada se izjašnjavao samo Aleksandar Martinović, šef Poslaničke grupe SNS, koji je izjavio da „ima nekoliko ozbiljnih kandidata za novog poverenika za informacije od javnog značaja“, kao i „da će njihov predlog u svakom slučaju biti sušta suprotnost bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću“.

Po Zakonu i predviđenim procedurama, poverenik se bira tako što skupštinski Odbor za informisanje šalje poziv svim poslaničkim grupama da predlože svoje kandidate. Odbor sužava izbor na dva kandidata, a konačnu odluku donose poslanici na sednici Skupštine.

Rokovi za predlaganje kandidata i za imenovanje novog poverenika nisu definisani zakonom.  

Mandat prvom i jedinom povereniku koga je Srbija imala Rodoljubu Šabiću je istekao još 22. decembra. Iz kancelarije Poverenika su za Insajder ranije naveli da će, u skladu sa Zakonom, zamenik poverenika obavljati funkciju poverenika do izbora novog.

Organizacije civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice uputile su otvoreno pismo Odboru za informisanje Skupštine Srbije još 23. novembra, u kojem su zatražile da proces izbora novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bude potpuno otvoren, transparentan, kao i da bude poštovan zakon prilikom izbora.

Šabić je, neposredno pre nego što mu je istekao mantat, na forumu „Nezavisna i regulatorna tela“ poručio da se nezavisna tela u Srbiji teško bore sa političkim uticajem vlasti, ali i da rad tih institucija veoma zavisi od ličnosti koje ih vode.

On je, govoreći o samom početku rada te institucije, čak rekao da ne veruje da bi zakon o njenom osnivanju bio usvojen „da su poslanici pažljivije čitali tekst zakona“,a rekao je i da je izbor, doduše ne samo te nezavisne institucije, pod kontrolom vladajućih partija.

Svom budućem nasledniku je poručio da mora da ima znanja o oblasti kojom se bavi, kao i da mora da se upravlja zakonima i Ustavom.

Šabić je zbog ukazivanja na nepravilnosti u radu državnih institucija bio česta meta kritika – brojne državne institucije su ga proglasile pristrasnim i optužile da se bavi politikanstvom.

Novi poverenik, izmenjeni zakoni

Kraj Šabićevog mandata obeležila je i izrada novog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.On je kritikovao Nacrt novog zakona, prema kojem društva kapitala, odnosno preduzeća poput Koridora, EPS-a ili Železnica više neće više morati da dostavljaju informacije građanima i novinarima i tako „polažu račun“ o svom radu, iako ih plaćaju svi građani.

Poslednju godinu Šabićevog mandata je obeležilo i usvajanje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Šabić je izjavio da je to „jedan od najgorih zakona koji je video“, da predstavlja „loš prevod Uredbe o zaštiti podataka o ličnosti Evropske unije“. Šabić je, inače, napisao model tog zakona, ali radna grupa Ministarstva pravde, koja je zakon pisala oko pet godina, taj model nije uzela u obzir.

Izvor: Insajder

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.