<article>„Ni jedna optužnica nije podignuta”, rekla je Zaharova na redovnoj nedeljnoj konferenciji za novinare u Moskvi i podsetila da je „impuls” za istragu dat u Savetu Evrope, ali i da se „ne vide nikakvi rezultati”.„Uvereni smo da je prećutkivanje zločina, užasnih zločina na Kosovu nedopustivo. Trgovina ljudskim organima na Kosovu mora da bude predmet pažnje međunarodne zajednice kako bi sva umešana lica bila surovo kažnjena, nezavisno od toga na kojim su sada funkcijama”, zaključila je Zaharova. Osvrt na problem neprocesuiranja zločina na Kosovu nije bio podstaknut novinarskim pitanjem, već je Zaharova o tome govorila u uvodnom izlaganju.Specijalni sud za zločine OVK je počeo sa radom 2017. godine kao rezultat izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima na Kosovu, a saslušanja osumnjičenih počela su u januaru ove godine.Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije smatra da je sporna i činjenica da je bivši tužilac Haškog tribunala Džefri Najs sada advokat jednog od osumnjičenih i zapitala se pred novinarima „kako sve to izgleda sa etičke tačke gledišta”.Mediji su početkom januara preneli informaciju da je Najs, nekadašnji glavni tužilac u predmetu protiv Slobodana Miloševića, pred novoformiranim Specijalnim sudom branilac bivšeg komandanta OVK Samija Ljuštakua.<h2>Sud formiran, saslušanja započeta, optužnice još nisu podignute</h2><a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/10583/">Specijalni sud je formiran 2015. godine pod okriljem Evropske unije</a>, kako bi bili procesuirani zločini pripadnika OVK počinjeni tokom i posle rata na Kosovu, od 1998. do kraja 2000. godine. Istraga o tim zločinima počela je posle izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija u kojem je on izneo sumnje da su otetim Srbima i nelojalnim Albancima na Kosovu i na severu Albanije vađeni organi kojima je kasnije trgovano.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/13130/">U januaru ove godine pred Specijalnim sudom saslušan je Rustem Mustafa - Remi</a>, jedan od bivših komandanata OVK i nekadašnji poslanik Skupštine Kosova. Sledeći na redu bio je bivši komandant OVK Sami Ljuštaku koji je rešio da se brani ćutanjem. Pozive za saslušanje dobilo je desetak bivših pripadnika OVK, uključujući Rustema Mustafu, Samija Ljuštakua, Sokolja Dobrunu, Hazifa Mehmetija, Safta Šalju i Sabajdina Cenu.Rustem Mustafa i Sami Ljuštaku su bili komandanti operativnih zona u toku oružanih konflikta na Kosovu, a nakon rata su se aktivirali u politici u okviru Demokratske partije Kosova. Mustafa je bio poslanik u kosovskoj skupštini, a Ljuštaku je godinama obavljao funkciju gradonačelnika Srbice.Obojica su već prošli kroz sudski proces za ratne zločine u kosovskim sudovima. Rustem Mustafa je već odslužio jednu zatvorsku kaznu za zločine, dok je Ljuštaku pred osnovnim sudom bio osuđen na 12 godina, ali je sredinom prošle godine suđenje vraćeno na početak.U centru izveštaja i optužbi za ratne zločine pominju se predsednik Kosova Hašim Tači, predsednik Skupštine Kadri Veselji, bivši komandanti OVK, Azem Sulja, Fatmir Ljimaj, Džavit Haljiti, Ramuš Haradinaj i drugi.<h2>Žuta kuća – bez epiloga gotovo dve decenije</h2>Slučaj je istraživalo i srpsko tužilaštvo za ratne zločine, ali prema navodima tadašnjeg tužioca Vladimira Vukčevića, od kolega iz Albanije nisu dobili tražene informacije. Slučaj „Žute kuće”, zbog nadležnosti koju je imao Haški tribunal nije moglo da istražuje tužilaštvo u Hagu. Žuta kuća nalazila se na severu Albanije, a ta zemlja nije bila u ingerenciji Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju.Navode iz knjige bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, po odluci Saveta Evrope ispitivao je specijalni izvestilac Dik Marti koji je sačinio izveštaj. Podsetimo, pre pre manje od mesec dana, Marti je u izjavi za Novosti potvrdio i ranije navode Karle Del Ponte da je Haški tribunal uništio dokaze koji su sakupljeni na terenu u vezi sa „Žutom kućom”.„Kada sam svojevremeno pisao Haškom tribunalu da bih dobio informacije o dokazima koji su sakupljeni na terenu u vezi s 'Žutom kućom', rekli su mi da više ne postoje i da su ih uklonili da bi očistili prostor, jer ionako nisu ničemu služili?! Bio sam zaprepašćen. To je, zaista, zabrinjavajuće“, rekao je Marti.Potpredsednik Vlade i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić je komentarišući izjavu Dika Martija podsetio da je u svojoj knjizi bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte objasnila šta se dešavalo na KiM, ali da je „Kosovo uvek bilo iznad prava i pravde”.Specijalni sud trebalo bi da procesuira zločine koje su pripadnici OVK činili nad Srbima, drugim nealbancima ali i „nelojalnim” Albancima. Sud je osnovan po Ustavu i zakonima Kosova, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/13312/">a srpski zvaničnici očekuju da i slučaj „Žute kuće” bude procesuiran pred tim sudom</a>.Izvor: Beta, Insajder</article>

„Ni jedna optužnica nije podignuta”, rekla je Zaharova na redovnoj nedeljnoj konferenciji za novinare u Moskvi i podsetila da je „impuls” za istragu dat u Savetu Evrope, ali i da se „ne vide nikakvi rezultati”.„Uvereni smo da je prećutkivanje zločina, užasnih zločina na Kosovu nedopustivo. Trgovina ljudskim organima na Kosovu mora da bude predmet pažnje međunarodne zajednice kako bi sva umešana lica bila surovo kažnjena, nezavisno od toga na kojim su sada funkcijama”, zaključila je Zaharova. Osvrt na problem neprocesuiranja zločina na Kosovu nije bio podstaknut novinarskim pitanjem, već je Zaharova o tome govorila u uvodnom izlaganju.Specijalni sud za zločine OVK je počeo sa radom 2017. godine kao rezultat izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima na Kosovu, a saslušanja osumnjičenih počela su u januaru ove godine.Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije smatra da je sporna i činjenica da je bivši tužilac Haškog tribunala Džefri Najs sada advokat jednog od osumnjičenih i zapitala se pred novinarima „kako sve to izgleda sa etičke tačke gledišta”.Mediji su početkom januara preneli informaciju da je Najs, nekadašnji glavni tužilac u predmetu protiv Slobodana Miloševića, pred novoformiranim Specijalnim sudom branilac bivšeg komandanta OVK Samija Ljuštakua.<h2>Sud formiran, saslušanja započeta, optužnice još nisu podignute</h2><a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/10583/">Specijalni sud je formiran 2015. godine pod okriljem Evropske unije</a>, kako bi bili procesuirani zločini pripadnika OVK počinjeni tokom i posle rata na Kosovu, od 1998. do kraja 2000. godine. Istraga o tim zločinima počela je posle izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija u kojem je on izneo sumnje da su otetim Srbima i nelojalnim Albancima na Kosovu i na severu Albanije vađeni organi kojima je kasnije trgovano.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/13130/">U januaru ove godine pred Specijalnim sudom saslušan je Rustem Mustafa - Remi</a>, jedan od bivših komandanata OVK i nekadašnji poslanik Skupštine Kosova. Sledeći na redu bio je bivši komandant OVK Sami Ljuštaku koji je rešio da se brani ćutanjem. Pozive za saslušanje dobilo je desetak bivših pripadnika OVK, uključujući Rustema Mustafu, Samija Ljuštakua, Sokolja Dobrunu, Hazifa Mehmetija, Safta Šalju i Sabajdina Cenu.Rustem Mustafa i Sami Ljuštaku su bili komandanti operativnih zona u toku oružanih konflikta na Kosovu, a nakon rata su se aktivirali u politici u okviru Demokratske partije Kosova. Mustafa je bio poslanik u kosovskoj skupštini, a Ljuštaku je godinama obavljao funkciju gradonačelnika Srbice.Obojica su već prošli kroz sudski proces za ratne zločine u kosovskim sudovima. Rustem Mustafa je već odslužio jednu zatvorsku kaznu za zločine, dok je Ljuštaku pred osnovnim sudom bio osuđen na 12 godina, ali je sredinom prošle godine suđenje vraćeno na početak.U centru izveštaja i optužbi za ratne zločine pominju se predsednik Kosova Hašim Tači, predsednik Skupštine Kadri Veselji, bivši komandanti OVK, Azem Sulja, Fatmir Ljimaj, Džavit Haljiti, Ramuš Haradinaj i drugi.<h2>Žuta kuća – bez epiloga gotovo dve decenije</h2>Slučaj je istraživalo i srpsko tužilaštvo za ratne zločine, ali prema navodima tadašnjeg tužioca Vladimira Vukčevića, od kolega iz Albanije nisu dobili tražene informacije. Slučaj „Žute kuće”, zbog nadležnosti koju je imao Haški tribunal nije moglo da istražuje tužilaštvo u Hagu. Žuta kuća nalazila se na severu Albanije, a ta zemlja nije bila u ingerenciji Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju.Navode iz knjige bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, po odluci Saveta Evrope ispitivao je specijalni izvestilac Dik Marti koji je sačinio izveštaj.&nbsp;Podsetimo, pre pre manje od mesec dana, Marti je u izjavi za Novosti potvrdio i ranije navode Karle Del Ponte da je Haški tribunal uništio dokaze koji su sakupljeni na terenu u vezi sa „Žutom kućom”.„Kada sam svojevremeno pisao Haškom tribunalu da bih dobio informacije o dokazima koji su sakupljeni na terenu u vezi s 'Žutom kućom', rekli su mi da više ne postoje i da su ih uklonili da bi očistili prostor, jer ionako nisu ničemu služili?! Bio sam zaprepašćen. To je, zaista, zabrinjavajuće“, rekao je Marti.Potpredsednik Vlade i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom&nbsp;Rasim Ljajić je komentarišući izjavu Dika Martija podsetio da je u svojoj knjizi bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte objasnila šta se dešavalo na KiM, ali da je „Kosovo uvek bilo iznad prava i pravde”.Specijalni sud trebalo bi da procesuira zločine koje su pripadnici OVK činili nad Srbima, drugim nealbancima ali i „nelojalnim” Albancima. Sud je osnovan po Ustavu i zakonima Kosova, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/13312/">a srpski zvaničnici očekuju da i slučaj „Žute kuće” bude procesuiran pred tim sudom</a>.Izvor:&nbsp;Beta, Insajder

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Zaharova: Odgovorne za trgovinu ljudskim organima na Kosovu surovo kazniti

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation