Jezik

sr

en

Srbija i Venecuela: (Ne)održivost spoljnopolitičke neutralnosti

Iako zvaničnici u Beogradu tvrde da se zalažu za evropske integracije, poseta zamenika šefa diplomatije Venecuele Ivana Hila aktuelizovala je pitanje raskoraka spoljne politike Srbije sa politikom Evropske unije. Poslednji primer je upravo odnos prema dešavanjima u Venecueli – suproto stavu većine država EU koje su priznale samoproglašenog predsednika Huana Gvaida, Srbija je zauzela stav koji je identičan stavu Rusije, Kine i Turske na primer i nastavila podršku Nikolasu Maduru koji se na Zapadu često karakteriše kao diktator. I dok ministar spoljnih poslova Ivica Dačić navodi da Srbija neće menjati svoju spoljnu politiku nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država i rešavanja sporova mirnim putem, američki ambasador u Beogradu otvoreno je kritikovao Beograd tvrdnjom da je “Srbija na pogrešnoj strani istorije”.

msp.gov.rs: Zamenik šefa diplomatije Venecuele Ivan Hil i šef srpske diplomatije Ivica Dačičć
Foto: msp.gov.rs / Zamenik šefa diplomatije Venecuele Ivan Hil i šef srpske diplomatije Ivica Dačičć

Hil se tokom posete Beogradu dosad susreo s ministrima inostranih poslova i odbrane Ivicom Dačićem i Aleksandrom Vulinom i članovima poslaničke grupe prijateljstva s Venecuelom i skupštinskog Odbora za spoljne poslove.

Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, Dačić je na tom sastanku rekao da Beograd razume tešku situaciju kroz koju prolazi Venecuela i pozdravio dijalog kao način da se dođe do trajnog rešenja krize u toj zemlji. On je naveo da Srbija vodi principijelnu politiku zasnovanu na poštovanju medjunarodnog prava, nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država i rešavanja sporova mirnim putem.

Dačić se u razgovoru sa Hilom zahvalio na principijelnoj poziciji Venecuele po pitanju Kosova, kao i glasanju protiv prijema Kosova u Interpol i Unesko.

Govoreći o ovom susretu, Dačić je naveo da “Srbija poštuje međunarodne principe i međunarodno pravo”.

"Mi poštujemo svaki izbor ljudi u Venecueli i nismo mi ti koji treba da određujemo ko je predsednik", rekao je šef srpske diplomatije.

Hil je, kako je navedeno u saopštenju Skupštine, i od poslanika zatražio podršku Srbije “za poštovanje osnovnih načela međunarodnog prava i podršku u dijalogu i pregovorima s političkom strujom koja, kako se navodi, pokušava na bespravan način da obori vlast u Venecueli”.

On je rekao da će Venecuela nastaviti da podržava dijalog Beograda i Prištine i da će ostati pri principijelnom stavu nepriznavanja Kosova, navodi se u saopštenju i dodaje da je Hil naveo da je Kosovo kao neustavna država među prvima priznalo samoproglašenog predsednika Venecuele Huana Gvaida.

Predsednik poslaničke grupe prijateljstva s Venecuelom Đorđe Komlenski rekao je da će Srbija nastaviti da podržava Venecuelu, socijalnu pravdu i borbu za međunarodna prava i da u potpunosti podržava rešavanje sporova dijalogom i mirnim putem.

Neskrivenu podršku Venecueli dao je i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom koji je potpisao otvoreno pismo u kome su narod Venecuele i prijatelji te države apelovali na građane SAD da se usprotive eventualnoj vojnoj intervenciji Amerike u Venecueli. Zauzvrat, dobio je zahvalnost otpravnice poslova Ambasade Venecuele Dije Nader De El Andari.

“Venecuela je u svim međunarodnim organizacijama uvek bila na strani Srbije. Isto tako je Srbija na našoj strain”, rekla je El Andari za Politiku, komentarišući podršku koju je Gvaidu pružio Bedžet Pacoli.

Ona je navela da Venecuela nikad neće priznati nezavisnost Kosova, “koje je istorijski deo Srbije kao što je Krim istorijski deo Rusije”.

"Srbija je jedina zemlja kandidat za Evropsku uniju koja Venecueli nije uvela sankcije", podsetila je diplomatska predstavnica.

Takva pozicija dovela je do neskrivenih kritika zapadnih država, pa je tako ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot poručio danas da je Srbija na pogrešnoj strani istorije.

"Narod Venecuele gladuje pod nelegalnom vladavinom diktatorskog režima. Više od 50 država Latinske Amerike, Severne Amerike i Zapadne Evrope stale su uz narod Venecuele i privremenog predsednika (Huana) Gvaida. Srbija je na pogrešnoj strani istorije", naveo je Skot na Tviteru.

On je uz tu poruku „linkovao“ vest o susretu šefa srpske diplomatije Ivice Dačića i zamenika ministra spoljnih poslova Venecuele Ivana Hila, koji boravi u poseti Srbiji.

Venecuela trenutno ima dva predsednika. Jedan je Nikolas Maduro, koga prvenstveno podržavaju Rusija i Kina, dok ga veći deo sveta naziva diktatorom. Drugi je aktuelni predsednik parlamenta Huan Gvaido, koji se sam proglasio za šefa države, a kao predsednika, među prvima, priznale su ga SAD, Kanada, i mnoge zemlje Evropske  sve zemlje Evropske unije. On je dobio i podršku evropskog parlamenta u kome su za njegovo priznavanje glasala 439 poslanika, protiv je bilo 104, dok je 88 bilo uzdržano. Evropska unija je uvela embargo na izvoz oružja i sankcije za zvaničnike ove države.

Izvor: Insajder, Beta, Politika, Gardijan

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.