Jezik

sr

en

Rasprava o zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije: Imovina članova porodice bez nadzora, jer Agencija ne može sve „da postigne“

Prema novom Nacrtu zakona o sprečavanju korupcije, a u pitanju je treća verzija u poslednje tri godine, direktor Agencije za borbu protiv korupcije biće biran na javnom konkursu, dok će Odbor koji ga je nekada imenovao i razrešavao biti “profesionalizovano telo” čije će nadležnosti preći na direktora. Takvo rešenje predloženo je da bi se “direktor iščupao iz kandži moćnih ljudi”, rekao je državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić na današnjoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona.

Između ostalog, u Nacrtu je predviđeno i da Agencija za borbu protiv korupcije za uvid u račune funkcionera mora tražiti njihovu dozvolu, da su članovi porodice funkcionera izuzeti iz obaveze prijave imovine, ali i da Agencija, ukoliko sumnja da neki funkcioner nije u potpunosti prijavio svoju imovinu, može tražiti podatke od „povezanog lica”.

Predstavljanje zakona o sprečavanju korupcije / Foto: Press služba Ministarstva pravde
Predstavljanje zakona o sprečavanju korupcije / Foto: Press služba Ministarstva pravde

„Direktor bi bio biran na javnom konkursu, a da bi se Narodna skupština razmatrala njegovu kandidaturu mora da položi nekoliko testova - test znanja iz oblasti borbe protiv korupcije, test integriteta i mora da prezentuje svoj program za Agenciju za borbu protiv korupcije. Boduje se svaki od tih testova, a ministar mora da Skupštini dostavi imena svih koji su ostvarili najmanje 70 od ukupnih 100 poena”, objasnio je Ilić.

Prema Nacrtu, postupak ocenjivanja potencijalnih kandidata za direktora bi sprovodila tročlana komisija koju imenuje ministar pravde, dok je dosadašnja praksa bila da direktora bira i razrešava Odbor Agencije. 

Nenadić za posebno ocenjivanje integriteta kandidata za direktora

Nakon što je Grupa država za borbu protiv korupcije (GREKO) loše ocenila prethodni nacrt zakona za sprečavanje korupcije, njihove preporuke počele su da se unose u nacionalno zakonodavstvo. Na osnovu preporuka iz izveštaja bivšeg direktora GREKO Draga Kosa, predviđeno je da po budućem zakonu članove odbora ne predlažu  politički činioci.

„Zato smo direktora iščupali iz kandži kolektivnog tela koje ga bira i razrešava, moćnih ljudi”, zaključio je Ilić.

On je naveo da to možda nije idealno rešenje, ali da idealnog rešenja nema. 

Na raspravu su bili pozvani predstavnici organizacija civilnog društva, a Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija skrenuo je pažnju da je ovo treći nacrt o kome se vodi javna rasprava, a da nije objašnjeno zašto predlozi Transparentnosti nisu prihvaćeni.

On je istakao da bi prilikom izbora direktora posebno trebalo gledati integritet, a ne da se ocena o tome sabira s bodovima na testovima kao i da je pogrešno da se izmene Zakona o sprečavanju korupcije vezuju isključivo za preporuke GREKO.Na raspravu su bili pozvani predstavnici organizacija civilnog društva, a Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija skrenuo je pažnju da je ovo treći nacrt o kome se vodi javna rasprava, a da nije objašnjeno zašto predlozi Transparentnosti nisu prihvaćeni.

„Naša ideja je da se iskoristi ono što je dobro u Nacrtu, ali i da ostane ono što je bilo dobro u starom zakonu”, zaključio je Nenadić.

Ilić: Ako funkcioner ima nelegalna primanja preko računa, jadni mi što smo ga postavili da bude bilo šta

Najviše polemike vodilo se o odredbi Nacrta zakona po kojoj službenici Agencije više neće imati pravo da bez dozvole funkcionera imaju uvid u njegove bankarske račune. Državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić je takvo rešenje opravdao potrebom za bržim delovanjem, ali i time da je malo verovatno da funkcioner nezakonite prihode prima preko računa.

„Ako takvog uhvatimo, jadni mi što smo ga postavili da bude bilo šta u ovoj zemlji. Šta se dobija direktnim uvidom osim ugrožavanja ljudskog prava onoga ko je funkcioner? Ako je neko funkcioner, to ne znači da je već pretpostavljeni kriminalac”, smatra Ilić.

On je takođe rekao da je situacija u kojoj Agencija zove i pita da li sme da pristupi računu „nezgodna situacija” za funkcionera.

„Ako si rekao da ne može, očigledno je da nešto kriješ, a država ima 1.001 način da sazna kako da pristupi tom računu funkcionera”, rekao je Ilić.

On je naveo da „nije zatvoren“ da se tokom rasprave izmeni taj član, ali da nije čuo nijedan pravni argument da bi se to uradilo.

Predstavnici civilnog društva skrenuli su pažnju na mogućnost uvođenja „pretpostavljene saglasnosti” funkcionera za uvid u bankarske račune, kao i potrebu da se uvede i prijavljivanje gotovine u određenom obimu.

„Ni ovaj nacrt ne sadrži odredbu koja izričito predviđa prijavljivanje gotovine. Kos je u svom izveštaju sugerisao da se prijavljuje gotovina u određenom obimu”, rekao je Nenadić.

Ilić se s time saglasio i rekao da će „videti da to izmeni”.

Ko su „povezana lica“?

Takođe, prema Nacrtu, članovi porodice funkcionera više neće morati da prijavljuju svoju imovinu. To je, prema rečima Ilića, jedan od starijih predloga Agencije, koja se žalila da to da joj zbog broja funkcionera koje nadgleda „stvari izmiču kontroli” i da ne može da postigne.

„Što se tiče prijave imovine i ovog suženja kruga, radi se samo o nesporazumu između Agencije i Ministarstva pravde. U svakom slučaju, članovi porodice koje smo ovde izuzeli od direktne obaveze da prijavljuju imovinu, mogu da budu pozvani da prijave imovinu u svakom trenutku”, rekao je Ilić.

U Nacrtu zakona piše da Agencija, ukoliko sumnja da neki funkcioner nije u potpunosti prijavio svoju imovinu, može tražiti te podatke od „povezanog lica”, što prema rečima Nenadića, nije adekvatno definisano šta podrazumeva.

„Kad pogledamo definiciju 'povezanog lica' vidimo da to može biti praktično bilo ko. Za neka lica znamo ko su unapred i tu manje-više ništa nije sporno, ali možemo doći do pravnog problema gde Agencija može da tvrdi da je neko povezano lice, a da to lice kaže da nije. Nije predviđena nikakva procedura u tom slučaju”, objasnio je Nenadić.

Podsetimo, Srbija je počela ispunjavanje preporuka organizacije GREKO donošenjem seta anti-korupcijskih zakona, koji između ostalog uključuje i izmene Zakona o sprečavanju korupcije kao i usvajanje zakona o poreklu imovine, za koji je javna rasprava takođe u toku. Ovi zakoni su uslov za zatvaranje pregovora o Poglavlju 23 koji čine četiri tematske celine: reforma pravosuđa, antikorupcijska politika, osnovna prava i prava državljana EU.

„Finansiranje funkcionerskih kampanja treba biti regulisano posebno”

Nemanja Nenadić je ukazao i na problem razlikovanja između obavljanja javne i političke funkcije, kao i s tim povezanom pojavom “funkcionerske kampanje”.

„Funkcionerska kampanja se reguliše trenutno samo jednim članom Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i u praksi su se pojavile mnoge manjkavosti koje delom proističu iz nedovoljnih zakonskih odredbi”, smatra Nenadić.

S druge strane, državni sekretar Ilić rekao da to nije tema ovog zakona, jer se on bavi pre svega prevencijom korupcije, kao i da funkcionerska kampanja ne mora da bude neposredno povezana s korupcijom.

„Ne vidim toliko jaku vezu između ta dva da bismo uvodili čitavu glavu zakona koja se tiče funkcionerske kampanje, to bi moglo da bude regulisano nekim drugim propisom”, rekao je Ilić.

Nenadić je ponudio pomoć Transparentnosti da bi zakon o finansiranju funkcionerske kampanje bio izrađen u što kraćem roku.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.