Jezik

sr

en

Asanž već osuđen pred Vestminsterskim sudom, Amerika traži izručenje po svojoj optužnici

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, koji je ranije danas uhapšen u Ambasadi Ekvadora u Londonu, pred Vestminsterskim sudom proglašen je krivim zbog kršenja uslova kaucije i izbegavanja da se preda sudu. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države traže njegovo izručenje po optužnici za zaveru s Čelsi Mening za upad u kompjutere i krađu poverljivih informacija. Za to delo predviđena kazna zatvora je pet godina.

Frank Augstein: Asanž ispred Ambasade Ekvadora u Londonu
Foto: Frank Augstein / Asanž ispred Ambasade Ekvadora u Londonu

Britanska policija uhapsila je danas osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, koji je sedam godina bio u Ambasadi Ekvadora u Londonu. Do hapšenja je došlo nakon što je Ekvador povukao odluku o azilu.

Vrlo brzo nakon hapšenja, sud u Londonu osudio ga je zbog kršenja uslova kaucije u Velikoj Britaniji za šta mu preti kazna do 12 meseci zatvora.

Asanž je pred sudom prethodno izjavio da nije kriv po toj optužbi.

Asanžova advokatica Dženifer Robinson rekla je novinarima da se današnjim hapšenjem njenog klijenta uspostavlja opasan presedan za prava novinara, kao i da će se on boriti protiv mogućeg izručenja Sjedinjenim Američkim Državama.

Robinson je rekla da je Asanž odavno govorio da će biti uhapšen ako ga Ekvador izbaci iz ambasade u Londonu i dodala da on sada bar može da dobije zdravstvenu zaštitu.

Podsetimo, Asanž je 2012. godine tražio politički azil u Ambasadi Ekvadora u Londonu, pošto je uz kauciju pušten iz pritvora dok je bio suočen s mogućim izručenjem Švedskoj zbog optužbi za seksualni napad.

Optužbe za seksualni napad su u međuvremenu odbačene, ali je optužnica da je prekršio uslove kaucije ostala na snazi.

Protiv Džulijana Asanža Sjedinjene Američke Države podigle su optužnicu 6. marta 2018. godine za zaveru sa Čelsi Mening za upad u kompjutere i krađu poverljivih dokumenata. Asanž se tereti da je svesno pristupio kompjuterima za koje nije imao autorizaciju kako bi došao do informacija koje su zaštićene radi nacionalne bezbednosti i međunarodnih odnosa, klasifikovane kao tajna, kako bi naudio SAD-u i dao prednost strancima.

Detalji optužnice SAD protiv Asanža

U optužnici SAD protiv Džulijana Asanža koju su objavili mediji izneta je retrospektiva događaja. Tako se između ostalog navodi da je između januara i maja 2010. godine Mening sačuvala četiri kompletne baze odeljenja i agencija SAD, baze podataka sastojale su se od oko 90.000 izveštaja o Avganistanskom ratu, 40.000 izveštaja o ratu u Iraku, 800 dokumenata o saslušanju zatvorenika Gvantanama i 250 hiljada depeša Stejt dipartmenta.

Dalje piše da je veliki broj ovih podataka bio klasifikovan kao tajna čije bi otvaranje moglo da dovede do ozbiljnog ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Mening je ove podatke predala saradnicima Vikiliksa koji su to objavili na svom veb sajtu.

„U martu 2010. Asanž se složio da pomogne Meningu kako bi razbio šifre koje su sačuvane na komjuterima američkog ministarstva odbrane i koji su bili povezani s tajnim internet protokolima. Mening, koja je imala pristup komjuterima u skladu s svojim tadašnjim zaduženjima kao analitičar, takođe je koristila kompjutere da s njih skine poverljive podatke i preda ih Vikiliksu“, navodi se u optužnici.

Šifre koje je Mening dala Asanžu, kako se navodi bile su dostupne samo administartorima, da ona nije imala pristup njima pa je koristila specijalan softver kako bi pristupila ovim kompjuterskim fajlovima i preuzela deo šifri koje je zatim dala Asanžu.

U optužnici se obrazlaže da je razbijanje šifri omogućilo Mening da se loguje na kompjutere pod tajnim identitetom, što je otežalo istragu i identifikaciju Mening kao osobe koja je bila izvor poverljivih informacija.

„Pre nego što se udružila sa Asanžom, već je Vikiliksu dala stotine hiljada dokumenata, a Asanž je svesno preuzeo poverljiva dokumenta od Mening kako bi ih javno objavio“, stoji u optužnici.

Navodi se da su „na primer, 7. marta 2010. godine, Mening i Asanž razgovarali o vrednosti iskaza zatvorenika iz Gvantanama, a sledećeg dana, pre nego što su sklopili dogovor o razbijanju šifri, Mening je rekla Asanžu da je prebacila sve informacije koje je posedovala. Mening je takođe rekla da posle toga nema više šta da doda, na šta je Asanž odgovorio da radoznale oči uvek nađu u šta da gledaju“.

U optužnici se navodi da je nakon ovoga, od 28. marta do 9. aprila, Mening koristila kompjutere ministarstva odbrane kako bi skinula još poverljivih podataka.

Asanž je ranije danas uhapšen u Ambasadi Ekvadora, nakon što je ambasador pozvao britansku policiju. Nakon toga Asanž je odveden u pritvor u glavnu londonsku policijsku stanicu. Na njegovo hapšenje reagovao je i predsednik Ekvadora Lenin Moreno, poručujući da Asanž neće biti predat zemlji u kojoj bi bio izložen torturi ili smrtnoj kazni.

Neposredno nakon hapšenja oglasio se i Vikiliks na Tviteru, objavivši kako je Asanž svake godine nakon 2010. nominovan za Nobelovu nagradu, te i da moćnici, uključujući i CIA, rade na njegovoj dehumanizaciji i delegitimizaciji.

Vikiliks je, takođe, najavio pre nekoliko dana da će doći do hapšenja, navodeći da će izgovor biti „INA dokumenti” koji predstavljaju zbirku dokumenata poslatih jednom ekvadorskom parlamentarcu u kojima se ekvadorski predsednik Lenin Moreno optužuje za korupciju.

Izvor: Guardian, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.