Jezik

sr

en

Advokatica: Ekvador širio laži o Asanžu da bi opravdali hapšenje

Advokatica uhapšenog osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža rekla je da je vlada Ekvadora širila laži o njegovom ponašanju u ambasadi u Londonu.

Dženifer Robinson rekla je danas za Skaj njus da su ekvadorske vlasti davale skandalozne optužbe protiv Asanža da bi opravdale to što je dozvoljeno britanskoj policiji da uđe u njihovu ambasadu u četvrtak i uhapsi Asanža koji je tu bio sklonjen od 2012.

Hapšenje Asanža ispred Ambasade Ekvadore u Londonu Foto:Print screen/RT UK
Hapšenje Asanža ispred Ambasade Ekvadore u Londonu Foto:Print screen/RT UK

Predsednik Ekvadora Lenin Moreno ukinuo je ove nedelje azil Asanžu čime je otvorio put za britansku policiju da ga uhapsi. 

Robinson je rekla da je Asanž živeo u vrlo teškim uslovima od kada je Moreno došao na vlast 2017. godine.

Asanž se 2012. sklonio u ekvadorsku ambasadu u Londonu kako bi izbegao da bude izručen Švedskoj zbog optužbe za seksualni napad, koja je u medjuvremenu odbačena, ali je optužnica da je prekršio uslove kaucije ostala na snazi.

Londonska policija je u četvrtak uhapsila Asanža na osnovu naloga SAD za njegovo izručenje i zbog kršenja uslova kaucije u Velikoj Britaniji. Ekvador je prethodno oduzeo azilantski status Asanžu, navodeći kao razlog njegova "kršenja medjunarodnih konvencija i dnevnih protokola". 

Protiv Džulijana Asanža Sjedinjene Američke Države podigle su optužnicu 6. marta 2018. godine za zaveru sa Čelsi Mening za upad u kompjutere i krađu poverljivih dokumenata. Asanž se tereti da je svesno pristupio kompjuterima za koje nije imao autorizaciju kako bi došao do informacija koje su zaštićene radi nacionalne bezbednosti i međunarodnih odnosa, klasifikovane kao tajna, kako bi naudio SAD-u i dao prednost strancima. Za to delo preti kazna od pet godina zatvora.

Robinson je rekla da je on spreman da saradjuje sa švedskim vlastima ako bi one zatražile njegovo izručenje ali da je prioritet da se izbegne izručenje u SAD, prenosi Frans pres. 

"Džulijan se nikad nije brinuo zbog suočavanja sa britanskim ili švedskim pravosudjem. Nama je glavna briga bila i dalje jeste da se spreči da on bude poslat u SAD", rekla je Robinson.

Asanžovo naredno pojavljivanje pred sudom biće 2. maja putem video veze.

Detalji optužnice SAD protiv Asanža

U optužnici SAD protiv Džulijana Asanža koju su objavili mediji izneta je retrospektiva događaja. Tako se između ostalog navodi da je između januara i maja 2010. godine Mening sačuvala četiri kompletne baze odeljenja i agencija SAD, baze podataka sastojale su se od oko 90.000 izveštaja o Avganistanskom ratu, 40.000 izveštaja o ratu u Iraku, 800 dokumenata o saslušanju zatvorenika Gvantanama i 250 hiljada depeša Stejt dipartmenta.

Dalje piše da je veliki broj ovih podataka bio klasifikovan kao tajna čije bi otvaranje moglo da dovede do ozbiljnog ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Mening je ove podatke predala saradnicima Vikiliksa koji su to objavili na svom veb sajtu.

„U martu 2010. Asanž se složio da pomogne Meningu kako bi razbio šifre koje su sačuvane na komjuterima američkog ministarstva odbrane i koji su bili povezani s tajnim internet protokolima. Mening, koja je imala pristup komjuterima u skladu s svojim tadašnjim zaduženjima kao analitičar, takođe je koristila kompjutere da s njih skine poverljive podatke i preda ih Vikiliksu“, navodi se u optužnici.

Šifre koje je Mening dala Asanžu, kako se navodi bile su dostupne samo administartorima, da ona nije imala pristup njima pa je koristila specijalan softver kako bi pristupila ovim kompjuterskim fajlovima i preuzela deo šifri koje je zatim dala Asanžu.

U optužnici se obrazlaže da je razbijanje šifri omogućilo Mening da se loguje na kompjutere pod tajnim identitetom, što je otežalo istragu i identifikaciju Mening kao osobe koja je bila izvor poverljivih informacija.

„Pre nego što se udružila sa Asanžom, već je Vikiliksu dala stotine hiljada dokumenata, a Asanž je svesno preuzeo poverljiva dokumenta od Mening kako bi ih javno objavio“, stoji u optužnici.

Navodi se da su „na primer, 7. marta 2010. godine, Mening i Asanž razgovarali o vrednosti iskaza zatvorenika iz Gvantanama, a sledećeg dana, pre nego što su sklopili dogovor o razbijanju šifri, Mening je rekla Asanžu da je prebacila sve informacije koje je posedovala. Mening je takođe rekla da posle toga nema više šta da doda, na šta je Asanž odgovorio da radoznale oči uvek nađu u šta da gledaju“.

U optužnici se navodi da je nakon ovoga, od 28. marta do 9. aprila, Mening koristila kompjutere ministarstva odbrane kako bi skinula još poverljivih podataka.

Asanž je pre tri dana uhapšen u Ambasadi Ekvadora, nakon što je ambasador pozvao britansku policiju. Nakon toga Asanž je odveden u pritvor u glavnu londonsku policijsku stanicu. Na njegovo hapšenje reagovao je i predsednik Ekvadora Lenin Moreno, poručujući da Asanž neće biti predat zemlji u kojoj bi bio izložen torturi ili smrtnoj kazni.

Neposredno nakon hapšenja oglasio se i Vikiliks na Tviteru, objavivši kako je Asanž svake godine nakon 2010. nominovan za Nobelovu nagradu, te i da moćnici, uključujući i CIA, rade na njegovoj dehumanizaciji i delegitimizaciji.

Vikiliks je, takođe, najavio pre nekoliko dana da će doći do hapšenja, navodeći da će izgovor biti „INA dokumenti” koji predstavljaju zbirku dokumenata poslatih jednom ekvadorskom parlamentarcu u kojima se ekvadorski predsednik Lenin Moreno optužuje za korupciju.

Izvor: Beta, Gardijan, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.