Jezik

sr

en

Han: Razmena teritorija između Srbije i Kosova mogla bi da bude deo budućeg sporazuma

Evropski komesar za proširenje Johanes Han izjavio je danas da bi razmena teritorija između Srbije i Kosova mogla da bude deo pravno obavezujućeg sporazuma, naglasivši da je jedini preduslov za EU da svaki sporazum mora da doprinese miru i stabilnosti regiona.

Insajder: Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han
Foto: Insajder / Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han

U razgovoru za Vašington post tokom nedavne posete SAD, Han je govoreći o mogućem prilagođavanju granice, naglasio i da bi pravno obavezujući sporazum pokrio i oblasti šire od pitanja granice i da "jedan od ključnih elemenata budućeg sporazuma mora biti poštovanje manjinskih prava".

"U ovom trenutku niko ne može da predvidi šta bi mogao da bude konačan ishod. Moguća razmena teritorija bi, u svakom slučaju, mogla da bude, ako hoćete, poslednji delić veće slagalice. Jedini preduslov koji smo postavili jeste da bilo kakav bilateralni sporazum mora da dorinese miru i stabilnosti regiona", rekao je Han.

Han je zatim saopštio i  kako smatra da će rešenje spora oko imena Makedonije ubrzati rešavanje drugih konflikata na Zapadnom Balkanu, uključujući i zastoj u dijalogu Srbije i Kosova.

Haradinaj: Evropski zvaničnici izjavama o razgraničenju usporavaju postizanje sporazuma

Reagujući na izjavu Hana o tome da ne isključuje mogućnost promena granica ako se sa tim saglase obe strane, premijer Kosova Ramuš Haradinaj poručio je da bi to bio nastavak grešaka koje čini EU.

Kako je objasnio, komesar za proširenje Johanes Han i visoka predstavnica EU Federika Mogerini su svojim izjavama o korekciji granica na Balkanu izgubili godinu dana vremena. On je naveo i da bi se najverovatnije do sada mogao postići sporazum da se o tome nije govorilo.

Upitan da li bi prihvatio eventualni sporazum tokom susreta u Berlinu 29. Aprila, Haradinaj je odgovorio da nema mandat da pregovara pošto je Skupština Kosova taj mandat dala Državnom pregovaračkom timu. Takođe, istakao je i da nema sporazuma ako se pominju granice i teritorije.


Povodom procena da bi povlačenje SAD sa vodeće pozicije u politici prema Zapadnom Balkanu moglo da destabilizuje taj region, Han je objasnio da se situacija promenila, te i da sada čak 75 odsto trgovinske razmene region obavlja sa zemljama EU, dok “SAD nemaju gotovo nikakve poslovne interese u regionu”.

"SAD su ranije bile u vođstvu zbog NATO intervencije. Situacija se promenila. Ako pogledam u širem vremenskom okviru, u regionu ima napretka. Na primer, ako bi na terenu bilo nekih sukoba između Srbije i Kosova, u prošlosti bi  lako vodilo u nasilje, dok danas lideri uzimaju telefon i zovu jedan drugog", izjavio je Han za Vašington post.

On je dodao i da je tokom i neposredno posle ratova 1990-ih, Vašington a ne Brisel bio lider politike prema regionu, što je danas drugačije.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle godine u avgustu je aktuelizovao ideju o razgraničenju sa Albancima, ne objasnivši šta razgraničenje konkretno znači. Predsednik je tada umesto detalja poručio da “ne želi da otvara karte pred pregovore”, pa je i više od pola godine kasnije predlog o razgraničenju i dalje nepoznat.

Tači: Dogovor sa Srbijom moguć i ove godine

Komentarišući normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je danas kako je dogovor i dalje moguć 2019. godine, uprkos problemima poslednjih meseci. On je u intervjuu za britanski list Gardijan rekao kako se mora sesti za sto “čak i sa najvećim neprijateljem”, ne bi li se međusobno saslušale obe strane. Tači je, takođe, dodao i da nema planova da ukine takse.


Takođe, predsednik Kosova Hašim Tači komentarisao je da su korekcije granica između Kosova i Srbije moguće i da se one mogu desiti mirovnim putem. Tači je naveo da će za pregovarački sto sa Srbijom staviti i pitanje pripajanja Preševa, Bujanovca i Medveđe Kosovu, ali kao ni predsednik Srbije nije objasnio detalje takvog predloga.

Dijalog Beograda i Prištine prekinut je nakon što su kosovske vlasti u novembru prošle godine uvele takse od 10 odsto na robu iz Srbije, a potom ih povećale na 100 odsto.  

Takva odluka je doneta nakon odluke Interpola da odbije zahtev Kosova za prijem u tu organizaciju.

Srpski zvaničnici poručili su da dijalog sa Prištinom neće biti nastavljen dok carine na robu iz Srbije ne budu ukinute.

Umesto ukidanja, međutim, takse od 100 odsto uvedene su i na proizvode stranih kompanije koji se proizvode i uvoze iz Srbije.

Promeni stavova Prištine nisu doprineli ni pritisci Brisela, niti ponovljeni apeli zvaničnika SAD da to bude učinjeno.

Izvor: Beta, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.