Jezik

sr

en

Predsednički izbori u Severnoj Makedoniji, prvi nakon promene imena

U Severnoj Makedoniji danas su održani predsednički izbori, prvi u toj zemlji posle promene imena, a birališta su zatvorena u 19 časova, javlja agencija Anadolija. Građani su birali predsednika između tri kandidata, vladajuće koalicije Steva Pendarovskog, kandidatkinje opozicione VMRO-DPMNE Gordane Siljanovske Davkove i kandidata koga je podržala albanska opozicija Bljerima Reke. Na osnovu 91,03 odsto prebrojanih glasova, Pendarovski je osvojio 42,67 odsto glasova, dok Siljanovska Davkovka ima 42,18 odsto glasova, saopštila je Državna izborna komisija (DIK). Kandidat kojeg su podržale Alijansa za Albance i Besa, Bljerim Reka dobio je 10,84 odsto glasova. Tako Pendarovski i Siljanovska Davkovka idu u drugi krug predsedničkih izbora koji će biti održan 5. maja.

AP Photo/Thanassis Stavrakis): Makedonija - Referendum
Foto: AP Photo/Thanassis Stavrakis) / Makedonija - Referendum

Institucije Severne Makedonije pokazuju da mogu da organizuju mirne i demokratske izbore, rekao je ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski na konferenciji za novinare održane nakon zatvaranja prvog kruga predsednickih izbora u toj zemlji.

On je rekao i da je izborni dan prošao mirno i bez ozbiljnijeg kršenja zakona i reda, prenosi MIA.

Spasovski je saopštio da su tokom izbornog dana evidentirana četiri fotografisanja i da su počinioci privedeni, kao i da je prijavljena šteta na glasackoj kutiji koju je učinila jedna osoba pod uticajem alkohola u Novacima.

"U selu Kucino registrovana je osoba koja je distribuirala reklamni materijal sa jednim od kandidata za predsednika i Tužilaštvo je obavešteno", rekao je Spasovski.

On je čestitao građanima na mirnom izbornom danu, zahvalivši MUP-u koji je, kako je rekao, preduzeo sve mere kako bi izborni proces prošao demokratski i pošteno.

Ovo su prvi izbori nakon Prespanskog sporazuma kojim je rešen dugogodišnji spor Skoplja i Atine oko imena Makedonije. Upravo ovo pitanje i konačno rešenje izazvalo je velike podele u drušvu, zbog čega se procenjuje da će građani na ovim izborima birati između nezadovoljstva zbog promene imena države i ulaska u evroatlantske integracije. Izbori se smatraju ključnim testom za opstanak vlade Zorana Zaeva koja je potpisala sporazum o promeni imena sa Grčkom.

Prema predizbornim anketama nejveću ali ne dovoljnu podršku za pobedu u prvom krugu imaju kandidat vladajuće koalicije SDSM-a i albanske DUI Stevo Pendarovski i  Gordana Siljanovska Davkova iz opozicionog VMRO-DPMNE koji se protivi promeni imena države.

Ukoliko danas ne bude pobednika, Severna Makedonija će predsednika dobiti 5. maja, u drugom krugu. Izbori će biti važeći samo pod uslovom da u drugom krugu izađe na glasanje više od 40 odsto upisanih birača. Predsednički mandat traje pet godina, a jedan kandidat može imati najviše dva mandata, što onemogućava aktuelnog predsednika Đorđa Ivanova da se ponovo kandiduje.

Makedoniji dogovor omogućio integracije i pristup EU i NATO

Sporazum iz Prespe predstavlja dogovor Atine i Skoplja oko promene imena Makedonije u Severna Makedonija, kojim je rešen spor dveju zemalja dug 28 godina.

Makedoniji ovaj dogovor omogućava integracije i pristup EU i NATO, što je Grčka do sada blokirala. S druge strane, Grčkoj Sporazum predstavlja garant očuvanja antičkog grčkog nasleđa i teritorijalnog integriteta najveće severne provincije u Grčkoj - Makedonije.

Međutim, dogovor je u obe zemlje izazvao brojne proteste i negodovanja.

U Grčkoj je iz nezadovoljstva povodom Prespanskog sporazuma ministar odbrane Panos Kamenos podneo ostavku, a desetine hiljada ljudi nasilno je protestovalo ispred parlamenta u Atini. Takođe, glasalo se i o poverenju vladi Aleksisa Ciprasa, koja je uz minimalno dovoljan broj glasova poslanika ipak dobila podršku za dalji rad i zalaganje za Sporazum iz Prespe.

U Makedoniji je protivljenje ovom dogovoru obeležilo izbacivanje osam poslanika iz opozicione stranke VMRO DPMNE zbog glasanja za ustavne izmene koje su se odnosile na prihvatanje Prespanskog sporazuma, protesti građana koji su tražili proglašenje ratnog stanja, kao i referendum o ovom pitanju, na kojem je bila nedovoljna izlaznost.

Izvor: N1;Beta

 

 

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.