Jezik

sr

en

Zahtev dela struke Ministarstvu pravde: Izbrisati iz zakona doživotni zatvor bez uslovnog otpusta

Profesori pravnih fakulteta, organizacije civilnog društva, sudije tužioci i advokati potpisali su peticiju protiv uvođenja  doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust. Potpisnici traže od Ministarstva pravde da tu odredbu briše iz Nacrta izmena Krivičnog zakonika. Stručnjaci upozoravaju da je takva odredba u suprotnosti s dugogodišnjom praksom najrelevantnijih evropskih institucija, podsećajući da je mučenje, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje zabranjeno i Ustavom  Srbije i međunarodnim konvencijama i dokumentima koje je Srbija potpisala.

Ministarstvo pravde: Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu
Foto: Ministarstvo pravde / Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu

„Ne umanjujući naročitu težinu krivičnih dela nasilja usmerenih prema deci i obavezu države da preduzima mere u cilju njihovog sprečavanja“, pravni stručnjaci, potpisnici peticije navode da evropska praksa predviđa da se da najkasnije u roku od 25 godina od osude proveri da li je moguć uslovni otpust. Peticiju je pokrenuo Beogradski centar za ljudska prava.

„U odsustvu takvog mehanizma u pravnom poretku kažnjavanje doživotnim zatvorom predstavlja kršenje člana 3. Evropske konvencije, odnosno nečovečno i ponižavajuće kažnjavanje“, navode stručnjaci.

Ministarstvo: Nemogućnost uslovnog otpusta podržalo 158.000 građana

Reagujući na peticiju Beogradskog centra za ljudska prava, Ministarstvo pravde je saopštilo da se prilikom izrade izmena i dopuna Krivičnog zakonika, koje predviđaju i uvođenje doživotne kazne zatvora, opredelilo za uvođenje doživotnog zatvora sa mogućnošću uslovnog izlaska nakon 27 godina izdržavanja kazne, osim za najteža krivična dela kao što su ubistvo deteta ili trudnice.

"Nemogućnost uslovnog otpusta za ovih pet najtežih krivičnih dela bio je predlog Fondacije 'Tijana Jurić', čiju je inicijativu podržalo više od 158.000 građana Srbije", navodi se saopštenju Ministarstva.

Ministarstvo je dodalo da je prilikom izrade Nacrta izmena i dopuna Krivičnog zakonika pratilo standarde država Saveta Evrope.

Pravni stručnjaci i organizacije civilnog društva traže da se iz Nacrta obriše član koji predviđa doživotni zatvor bez prava na uslovni otpust.

„Saglasni smo, u najmanjem, da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Кrivičnog zakonika koji je 22. aprila 2019. godine objavilo Ministarstvo pravde treba izmeniti tako što će se obrisati odredba o zabrani uslovnog otpusta osuđenih za krivična dela za koja je propisana kazna doživotnog zatvora“, navodi se u peticiji.

Dragičević Dičić: Osuđeni mora da ima mogućnost uslovnog otpusta, ne znači da će ga i dobiti

Sudija Vrhovnog kasacionog suda Radmila Dragičević Dičić kaže za Insajder da svrha kazne mora biti da dozvoli mogućnost da se čovek promeni, jer nije suština da neko bez ikakve nade bude u zatvoru, a to može da bude i opasno. Dragičević Dičić podseća i da je pravo na uslovni otpust međunarodni standard, koji je u Srbiji postao deo pravne tradicije, odnosno da je to već dostignuti nivo garantovanih prava. 

„Suština je da osuđeni ima mogućnost uslovnog otpusta, a to nikako ne znači da će ga dobiti. Mi i sada imamo vrlo restriktivan pristup uslovnom otpustu. Znači, većina neće dobiti uslovni otpust, ali nada mora da postoji da bi uopšte postojala mogućnost da neko poželi da se promeni“, navodi sagovornica Insajdera.

Sudija kaže i da nije suština u kazni nego u prevenciji, da moraju da se uspostave i funkcionišu mehanizmi registrovanja najosetljivijih dela i mehanizmi koji obezbeđuju stalnu kontrolu počinilaca nakon izlaska iz zatvora .

„Oni moraju da znaju da njih neko zaista kontroliše kada dobiju zabranu prilaska školi ili vrtiću, i da će ukoliko to prekrše - biti kažnjeni“, navodi Dičić.

Doživotna kazna zatvora bez prava na uslovni otpust u izmenama Krivičnog zakonika predviđena je za najteža krivična dela kao što su teško ubistvo, silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnim ishodom, obljuba sa detetom sa smrtnim ishodom i obljuba zloupotrebom položaja sa smrtnim ishodom.

Ilić: Zašto je samo u nekim slučajevima resocijalizacija obrisana?

Profesor Pravnog fakulteta i doskorašnji sudija Ustavnog suda Srbije Goran Ilić kaže za Insajder da društvo i osuđenom za najteža krivična dela, pa i tako jeziva krivična dela prema deci, mora garantovati neka ljudska prava. Ilić postavlja pitanje zašto je Ministarstvo samo za neka dela predvidelo da nema uslovnog otpusta.

„Nema nikakvih kriterijuma, niti obrazloženja, zbog čega za ova dela nema uslovnog otpusta, zbog čega samo u ovim situacijama zakonodavac smatra da nije moguća resocijalizacija. Resocijalizacija je svrha kažnjavanja i pitanje je zašto je samo u ovim slučajevima ona precrtana“, kaže profesor Pravnog fakulteta.

Ilić navodi da Srbija ne može da vrati smrtnu kaznu zbog toga što je potpisnica Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda. Ilić, zato ukazuje na činjenicu da su standardi Evropskog suda za ljudska prava jednako obavezujući za Srbiju, a presude i praksa tog suda su da se u slučaju presude na doživotnu kaznu nakon najviše 25 godina zatvora mora ispitati mogućnost uslovnog otpusta.

“Ako je argument zločin prema deci, šta s licem koje je počinilo ratni zločin i u okviru tog zločina neko od ovih dela. On će imati mogućnost uslovnog otpusta, a ovi drugi neće”, navodi profesor Ilić.

“Javne rasprave nema, jer su inicijativu uputile hiljade građana”

Ministarka pravde Nela Kuburović je nakon objavljivanja Nacrta izmena Krivičnog zakonika rekla da neće biti javne rasprave, jer su inicijativu uputili građani i uz nju dostavili više od 158.000 potpisa. Ona je tada podsetila je da je Ustavom propisano da predlagač može da bude Vlada, poslanik ili inicijativa koju je potpisalo 30.000 birača.

„Imali smo veću većinu nego što je potrebna za izmenu Ustava. Najveća izmena je uvođenje doživotnog zatvora, ali javna rasprava o doživotnom zatvoru u Ministarstvu pravde traje od 2015. godine“, rekla je Kuburović.

Inicijativu je podnela Fondacija Tijana Jurić, a ministarka je najavila da će tokom maja izmene zakona biti u Skupštini.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević je gostujući u Insajder debati naveo da smatra da pooštravanje kazni, pa i uvođenje doživotnog zatvora neće imati uticaj na one koji čine najteža krivična dela, jer se oni ne plaše dužine kazne. On je naveo da lično nema ništa protiv uvođenja doživotnog zatvora, ali da treba raditi na prevenciji.

“Ta krivična dela najviše vrše patološki i psihološki poremećene ličnosti Takva ličnost se ne plaši kazne, on zadovoljava svoj patološki iskrivljeni nagon”, ocenio je Milojević.

Inače, strožu kaznenu politiku, pa i doživotni zatvor najavio je predsednik Aleksandar Vučić 12. januara , i to nakon održane sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.