Jezik

sr

en

Slučaj Vikiliks: Čelsi Mening će odbiti da svedoči

Bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe Čelsi Mening izjavila da će odbiti da svedoči u četvrtak pred porotom u procesu protiv Vikiliksa. Ona je nedavno provela dva meseca u zatvoru jer je takođe odbila da odgovori na pitanja porote o osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu. Sada joj je druga porota naložila da svedoči.

Čelsi Mening / Foto: AP Photo/Markus Schreiber, File
Čelsi Mening / Foto: AP Photo/Markus Schreiber, File

Mening je u zatvoru provela sedam godina zbog davanja Vikiliksu stotina hiljada poverljivih dokumenata. Ona je oslobođena u maju 2017. pošto joj je bivši predsednik SAD Barak Obama smanjio kaznu od 35 godina zatvora na koju je osuđena.

Mening je za Si-En-En danas rekla da nema više ništa da ponudi od onoga što je rekla u sudskom procesu vođenom protiv nje.

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž uhapšen je 11. aprila u Ambasadi Ekvadora u Londonu i istog dana pred Vestminsterskim sudom proglašen krivim zbog kršenja uslova kaucije i izbegavanja da se preda sudu.

On je sedam godina bio u Ambasadi Ekvadora u Londonu. Do hapšenja je došlo nakon što je Ekvador povukao odluku o azilu. 2012. godine je tražio politički azil u Ambasadi Ekvadora u Londonu, pošto je uz kauciju pušten iz pritvora dok je bio suočen s mogućim izručenjem Švedskoj zbog optužbi za seksualni napad.

Optužbe za seksualni napad su u međuvremenu odbačene, ali je optužnica da je prekršio uslove kaucije ostala na snazi.

Protiv njega su Sjedinjene Američke Države podigle optužnicu 6. marta 2018. godine za zaveru sa Čelsi Mening za upad u kompjutere i krađu poverljivih dokumenata. Asanž se tereti da je svesno pristupio kompjuterima za koje nije imao autorizaciju kako bi došao do informacija koje su zaštićene radi nacionalne bezbednosti i međunarodnih odnosa, klasifikovane kao tajna, kako bi naudio SAD-u i dao prednost strancima.

Detalji optužnice SAD protiv Asanža

U optužnici SAD protiv Džulijana Asanža koju su objavili mediji izneta je retrospektiva događaja. Tako se, između ostalog, navodi da je između januara i maja 2010. godine Mening sačuvala četiri kompletne baze odeljenja i agencija SAD, baze podataka sastojale su se od oko 90.000 izveštaja o Avganistanskom ratu, 40.000 izveštaja o ratu u Iraku, 800 dokumenata o saslušanju zatvorenika Gvantanama i 250 hiljada depeša Stejt dipartmenta.

Dalje piše da je veliki broj ovih podataka bio klasifikovan kao tajna čije bi otvaranje moglo da dovede do ozbiljnog ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Mening je ove podatke predala saradnicima Vikiliksa koji su to objavili na svom veb sajtu.

„U martu 2010. Asanž se složio da pomogne Meningu kako bi razbio šifre koje su sačuvane na komjuterima američkog ministarstva odbrane i koji su bili povezani s tajnim internet protokolima. Mening, koja je imala pristup komjuterima u skladu s svojim tadašnjim zaduženjima kao analitičar, takođe je koristila kompjutere da s njih skine poverljive podatke i preda ih Vikiliksu“, navodi se u optužnici.

Šifre koje je Mening dala Asanžu, kako se navodi bile su dostupne samo administartorima, da ona nije imala pristup njima pa je koristila specijalan softver kako bi pristupila ovim kompjuterskim fajlovima i preuzela deo šifri koje je zatim dala Asanžu.

U optužnici se obrazlaže da je razbijanje šifri omogućilo Mening da se loguje na kompjutere pod tajnim identitetom, što je otežalo istragu i identifikaciju Mening kao osobe koja je bila izvor poverljivih informacija.

„Pre nego što se udružila sa Asanžom, već je Vikiliksu dala stotine hiljada dokumenata, a Asanž je svesno preuzeo poverljiva dokumenta od Mening kako bi ih javno objavio“, stoji u optužnici.

Navodi se da su „na primer, 7. marta 2010. godine, Mening i Asanž razgovarali o vrednosti iskaza zatvorenika iz Gvantanama, a sledećeg dana, pre nego što su sklopili dogovor o razbijanju šifri, Mening je rekla Asanžu da je prebacila sve informacije koje je posedovala. Mening je takođe rekla da posle toga nema više šta da doda, na šta je Asanž odgovorio da radoznale oči uvek nađu u šta da gledaju“.

U optužnici se navodi da je nakon ovoga, od 28. marta do 9. aprila, Mening koristila kompjutere ministarstva odbrane kako bi skinula još poverljivih podataka.

Izvor: Beta, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.